"Nije ti to tata pisao"Momak po imenu Joe Hill je nova tridesetčetvorogodišnja zvezda američkog književnog horora i tzv. "mračne fantastike".

Radio je naporno da bi to postigao.

Poslednjih nekoliko godina objavio je pregršt priča na uticajnim ali nekomercijalnim mestima, pokupio odlične kritike u žanrovskim glasilima i osvojio relevantne esnafske nagrade. I svi se slažu da je više nego dobar.

Ne obazirimo se onda na činjenicu da je sin Stivena Kinga. Ili barem probajmo.

Srebrna godišnjicaPitanje je sve češće.

Koji je muzički festival ovog leta baš po tvom ukusu?

Moj odgovor je, sebično: "Jedan u Čikagu." Toliko me privlači, da bih otkolenao do njega da mogu.

Prijatelj me je prozvao svaštojedom, što je verovatno istina. Kad mi dosadi neka muzika (jelo/odeća/pisac), volim da šaram, s tim što ostavljam sebi za pravo da se najboljima vratim. Ali, ako treba da se odlučim za notu najbližu srcu (ili već nekom drugom organu), onda je to noise-rock s kraja osamdesetih i početka devedesetih.

William Melvin HicksIako možda ne spadaju među najličnije, o nekim temama teško pišem, jer ne želim mnogo da ih seciram. Ali, ponekad se mora.

Kao što Bill Hicks nije mogao da otćuti.

Hiks je stand-up kakav se retko rađa. Shodno tome, zauzima najviše pozicije na retrospektivnim skalama najboljih komičara svih vremena.

Nije, međutim, pričao (samo) bezobrazne viceve. Njegov satirični štih, jedinstveni miks ljubavi i mržnje prema čovečanstvu, "virusima u cipelama", toliko je jak da može da izmeni vaš pogled na svet. Moj jeste.

Mala detektivkaPonekad se kvalitet prosto ne probije do masa.

Ne mislim na manje ili više "nekomunikativne" oblike umetnosti, koji se ionako svesno odriču kvantiteta konzumenata zarad drugih dobiti, već na one koji žele da zabave široku publiku, ali u tome ne uspevaju.

Još jedna televizijska serija koju ne možete da pratite normalnim putem - što će reći, na domaćim kanalima - Veronica Mars, prozvana je "najpametnijom tinejdžerskom serijom posle Bafi". Za neke je njen tinejdžerski šmek - iako daleko od klasičnog - baš ta opna koju ne mogu da probiju.

Bez rečiKraj godine ni na vidiku, a već ne može da se živi od raznih lista.

Šta da radim. Primećujem ih, jer ih volim.

Ali... dvadeset i pet najseksi knjiga svih vremena?

Ah, taj seks, pašću u nesveks. Koliko puta ga uopšte možete strpati u naslov svojih postova?

What's behind the mask, sorry I ever askedStrip retko dospeva u prave, zvanične vesti (ako ne računamo zezanje u Danskoj, a ne računamo, jer se nije radilo o stripu, iako su ga mnogi pogrešno predstavljali kao takvog). Još ređe iz čisto stripovskih razloga.

Poslušajte svi. Piter Parker, mladić koji u slobodno vreme oblači crveno-plavi kostim Spajdermena da bi izvodio akrobacije po menhetnskoj džungli (i usput se borio protiv zločina), više nije anoniman.

Ko se boji planete žena?Zamislite ovo: svi muškarci na Zemlji istovremeno bace kašiku.

Dobro, osim jednog - iz nepoznatog razloga pošteđenog - mladog njujorčanina po imenu Jorik. I njegovog majmuna (stvarno majmuna, po imenu Ampersend).

Teško je zamisliti, ali probajte. Zanima li vas šta bi se sve izmenilo i kako, čitajte američki mesečni strip-serijal Y-The Last Man (pored problematičnog muškog hromozoma, inicijalno slovo, kada se izgovori na engleskom, daje jedno zgodno why), u ediciji DC Vertigo, koja nam je podarila Sendmena, Propovednika i 100 metaka. Uz njega se zabavljam još otkad je počeo da izlazi 2002.

Golmanov strah od gangsteraOdbrojavanje počelo. Još malo pa će nam se zazeleniti mali ekrani.

Zato ću malo da vam pričam o fudbalu gde ga ne očekujete. Znate već, kao kod Pajtonovaca, kada loptu pikaju selekcije grčkih i nemačkih filozofa, i, posle početnog masovnog empirijskog zbuna, Arhimed utera gol za Grke ("Eureka").

Samo mračnije.

Ona pravaIako hladnog juna gospodnjeg 2006. to još deluje neverovatno, srećnici među nama završiće ovog leta na plaži. I dok se, nauljeni faktorima svih faktora, krčkaju na suncu - ne mogu sve vreme provesti u vodi - moraće nešto da rade.

Iskusni ne preporučuju spavanje, naročito ono spontano, nije dobro za zdravlje. Sportske aktivnosti (bič volej ili omiljeno bacanje frizbija) odstupaju od uobičajene zamisli leškarenja kao idealnog odmora. Slažući ten, ljudi neretko slušaju muziku - iPod je u međuvremenu maksimalno olakšao tu aktivnost - ali iz nekog razloga nije se zapatio mit o "muzici za plažu".

O knjizi jeste.

"Aaaaaaaaaaa!"Sećate li se svog prvog prvog stripa?

Ja, da. Posle njega, ko što kažu, više ništa nije bilo isto.

Od mog najranijeg detinjstva do poznog tinejdžerskog doba, porodici je nedelja služila kao "dan za bake" (što je značilo dva para "baka i deda") - veći deo dana na selu, predveče u gradu. Jedne takve letnje nedelje sredinom sedamdesetih, u bašti ispred zgrade "gradske" bake, pronašao sam prljavu, neočuvanu svesku Dnevnikove Zlatne serije iz Zagorove rano/srednje faze. Epizoda je "Zaverenici", a na naslovnici dvojica ekstravagantno odevenih negativaca bacaju junaka aligatorima.

Atomski slevaAko u subotu uveče sedim pred televizorom, znači da se prethodnih dana preteralo s zabavom; u tom stanju pogledaću bilo šta. Kako nisam veliki ljubitelj dokumentaraca i naučnih emisija (zbog čega sam u poslednje vreme u manjini), teško bih se drugačije odvažio da pogledam 190 minuta poluigranog filma o bacanju atomske bombe na Japan. U subotu uveče.

Ali, jesam. I još razmišljam o njemu.

"Operejshn!"

UPDATE: Skinite sve komentare koji su poslati do 7.6 na ovaj tekst. 

Retko kada pouzdano znam stvari, ali ovo sam znao.

Iako, istina, ne vidim neku direktnu korist od toga što su akademici prigrlili Simpsonove, lepo je pročitati tako nešto crno na belo, odbranjeno zdravorazumskim argumentima. I dan-danas pamtim sjajnu formulaciju iz teksta u Ritmu (napisanog samo na osnovu nekoliko epizoda prve sezone) kako "Homer nije ni svestan koliko ga životna kolotečina slama".

Obeležimo s petnaest mojih omiljenih štosova iz serije. Danas ovih, iskopanih iz malog mozga.

Špica za seriju, špica za serijuPostoji jedna strana televizijska serija, ingenioznim programskim zahvatima zauvek izgubljena za domaće gledalište.

Uprkos zloj sreći, uz pomoć tog čuda od interneta, nemali broj ovdašnjih posvećenika i dalje pažljivo prati avanture avionolomnika na misterioznom ostrvu i shvata ih zabrinjavajuće ozbiljno.

Kutak za štreberski trenutak. Vi koji negujete Lost u svojim životima znate da ste zabrazdili kada:

"Hej, pa ja kasnim!""Šta nosiš u košarici, devojčice?"

Navodno svaki veliki zavodnik ima svoj pick-up line, jednu rečenicu uz čiju pomoć nepogrešivo odvodi netom upoznatu devojku kući. Legenda kaže da je Rod Stjuart svaki put poentirao s gorenavedenom (doduše, da bi upalila, verovatno morate biti Rod Stjuart).

Prva rečenica u svakom romanu svojevrstan je pick-up line.

"Ah, taj miris!"Ko da nisam imao pametnija posla, devedesetih sam se često jeo kada bi rokenrol, nemajući kud, sklonište potražio u pozorištu, kada bi se život knjige završio već refleksnom književnom večeri, a naročito kada bi neki strip, u nedostatku publikacija, bio viđen (ali ne i čitan) isključivo u likovnim galerijama.

Nije to bio nikakav zadrti, diskriminatorski, (anti)snobovski stav; nemam ništa protiv pozorišta, književnih večeri ili likovnih galerija. Bilo mi je samo žao što se pomenutim medijumima tako umanjuje upotrebna vrednost (iako, da budem sasvim iskren, ponekad naprosto nije bilo izbora).

Ovde, srećom, nemamo taj slučaj.