Baja Mala Mindža: Hey, sucky-sucky? Only ten dollar.Obiliću, Obiliću, ko nam crkve pali,

Čij’ su to, čij’ su to ludi ideali,

Plači zemljo voljena, plakaćemo svi

Oj Kosovo, oj Lazare, šta dočeka ti.

By Ljute Grmečlije

Ovaj blog posvećujem svim srpskim krajišnicima u egzilu, koje je RTS dočekao pre skoro 11 godina s pitanjem kojim dobrom domaćine, koji su sa sobom doneli svoju kulturu i običaje, i koje tolerantna Vojvodina koristi kao izgovor za sve svoje radikalske nevolje. I dok se neki spremaju za Exit, drugi za Guču, a treći i za jedno i drugo, ja se spremam za još jedno Dugino poselo.

www.biro.org.yu

Nakon najave akcije “Zalepi svog HEROJA” pokret BIRO dobio je veliki broj pretnji od strane pripadnika razičitih neonacističkih organizacija

Paralelno sa tim pretnjama aktivisti BIRO-a primetili su pojačane aktivnosti pripadnika pravoslavno osvešćene omladine u teretanama.

“Remember, if you get into trouble, just yell, ‘Živela Srbija.’ It’s better to go out with a bang,” a friend of mine remarked in jest as I left his apartment on my way to the station to catch a bus down to Kosovo. “I would tell you ‘lepo se provedi,’” his roommate added with a wink, “but I know you’re going to Priština.”

Quite honestly, I was nervous about the trip. Since my arrival last fall I had wanted to see the province I had heard so much about, and an Albanian friend in Priština had extended an open invitation, but the occasional reports over the last six months or so of bombed UN or OSCE vehicles troubled me a bit, as did the idea of my unnecessary American presence further complicating an already precarious situation. But when three American students called me to say they were heading down to Kosovo two weeks ago, I decided to join them.

 "Čini mi se da mi sami za sebe nismo zainteresovani, jer da jesmo, ne bi zaboravili višegodisnji pakao koje nam se malo, malo pa naceri. "

blogerka  Bamby, maj 2007.

"Ovo je još jedan u nizu odvratnih primera političkog govora u Srbiji na koji svakako treba da reaguju svi, od šefa države do opštinskog javnog tužioca. Nikada, međutim, ne reaguje niko sa potrebnom dozom ozbiljnosti, tako da se ljudi koji su izloženi takvoj vrsti govora osećaju nezaštićeno i loše, čak i kad su vrhunski političari kao što je gospođa Ivana Dulić-Marković.“   

Organizacija dočeka je počela. Vođa ekspedicije, Dragan Jaćimović, javio se iz Katmandua i potvrdio da ekspedicija treba da sleti na aerodrom Nikola Tesla 30.05.2007. u 19.20h Olimpikovim letom iz Atine. Pozivamo sve vas koji ste ova prethodna dva meseca bili uz ekspediciju, da zajedno dočekamo na aerodromu ove sjajne ljude koji su nam priredili mnogo radosti i učinili nas ponosnim.

Foto: Mira ZdjelarIn dense, diversified city areas, people still walk, an activity that is impractical in suburbs and in most gray areas. (Jane Jacobs: The Death and Life of Great American Cities)

U mnogim delovima sveta automobil je prerastao značaj prevoznog sredstva i postao neka vrsta telesnog produžetka, obaveznog priključka ljudima. Bez automobila jednostavno se nikuda ne izlazi, automobil se ostavlja na mestu što bližem krajnjem cilju kako bi se smanjila potreba za pešačenjem. Šetanje gradovima, lutanje, tumaranje, ostavlja se samo besposličarima i onima koji ne mogu sebi da priušte kola.

Javni prevoz, stub evropske civilizacije, u Americi (govorim o celom kontinentu, od severa Kanade do Ognjene Zemlje) kao ozbiljna institucija postoji samo u nekoliko velikih gradova. Drugde vas život vrlo brzo podseti da je automobilska industrija vlasnik kontinenta. Kada sam se prvi put našao u Južnoj Americi i počeo da živim u São Paulu, nekako se nisam tome nadao, ali sam vrlo brzo shvatio da ovde ne samo da je automobil «ljudima koji drže do sebe» najdraži prijatelj, već da su oni najbogatiji prevazišli i taj stadijum, i voze se privatnim helikopterima da bi izbegli mešanje sa vlasnicima automobila u zakrčenom saobraćaju. Upozorili su me mnogi dobronamerni (vlasnici automobila) da su gradski autobusi i vozovi jako opasni, i da se njima ne treba voziti. Nekoliko meseci kasnije shvatio sam kolika je to besmislica, i od tada mi je život postao lakši. No, to je već druga priča.

NOVI BLOG

od danas imamo nov softver, stari ce postojati samo kao link zakljucavacu sve vezano za ZUC s obzirom da vidim da se uvukao mnogima pod kozu, lepe se kao komarci i  u toj guzvi gube svoj identitet... zelim da sacuvam vreme i energiju ljudi koje cenim i ovo mesto koje gajim  

 Jaba the Hut                                        Opet  smo neposlovni. Dok u svetu cveta biznis na tvrdoglavo  nevidljivim i neuhvatljivim nemanima što tu i tamo mahnu repom, domaće Nesi bez frke i kompleksa  šetaju naokolo,  puštaju  pipke,  škljocaju čeljustima, strižu ušima, šire  perje,  zaronivši  ispod  površine svoje truplo tek štosa radi. I nikom  ništa. Zli jezici tvrde da smo gluplji i od Pigmeja što očas posla ubede smešne Zapadnjake da imaju ono što nemaju, a ovdašnje mokele - mbembe, kojih su puni  mediji,  nikako  da ukapiraju  kao proverene gmizavce. Valjda zato što nisu nimalo zabavni.

-27.05.2007.
Prva dama srpskog alpinizma na Everestu
Vec dva dana pokusavam da proverim opremu koja je stigla sa planine.
Drugi problem je jos veci.Ne znamo kada cemo kuci.Pokusavam da promenim avio karte, ali to ovde krajem maja jako tesko ide.Danas sam sedeo u Quatar airwas-u nekoliko sati, moleci da nam izadju u susret.Izgleda da nam je jedina opcija da u dve odvojene grupe dodjemo do Atine, a onda 30.05 vecernjim letom svi zajedno za Beograd.To je za sada jedino izvesno.
Veceras treba da mi potvrde definitivno ovu varijantu.
Nasli smo ne CS2 vec CS3 Photoshop!Saljemo vam jos nesto fotki, ali samo da znate napatili smo se dok smo ih poslali.
Sinoc smo sa nasim serpasima , pomocnim osobljem i prijateljima proslavili uspon na Mt.Everest.
Posle toliko napora treba sebi dati oduska.Svaku pobedu u zivotu moras proslaviti jer time stvaras u sebi uslove za nove pobede.


Vodja ekspedicije
Dragan Jacimovic

Saban-danKazu vijesti da je oko 10 hiljada ljudi posjetilo Kumrovec povodom 25. maja. Drugi set vijesti spominje nekoliko hiljada posjetilaca Kuce cvijeca istog dana. Prosle sam godine bio u Sarajevu gdje se u nekadasnjoj Kasarni Marsal Tito a danasnjem kampusu sarajevskog univerziteta nalazi Augustinciceva bista poput one u Kumrovcu i oko koje se tada skupilo nekoliko stotina, dobro mozda hiljadu ljudi. U Oslobodjenju je objavljeno nekoliko citulja od ucviljenih "komsija", vjecitih "postovalaca" i ponositih saboraca. Na ohabanom zidu jedne zgrade u centru Sarajeva godinama je stajao grafit "Saban je meni bog". Njega vise nema. Zapravo ni Sabana ni grafita. Inace, Saban je u sarajevskom slengu ono sto je nekada bio Ceda u beogradskom, dakle onaj "copa sto je imao cvecaru na Dedinju". Zasto ja ovo pisem?

2050

Ponekad, zbog prirode svog posla, moram da pogledam u buducnost. A onda, zbog sopstvene radoznalosti postavim analiticarima uopstena pitanja. Juce pitah: Koje su to najveci izazovi sa kojima ce se nasa planeta suociti u nerednih par decenija.  Ocekivala sam najave terozorzma, neke lose posledice globalizacije, opstu vladavinu Kine i Indije ili bar veliki religijski rat. Nista od toga. Najvece krize planete su bez mogucnosti da na njih delujemo politickim pregovorima ili kontrolom ekonomije.

Trg Republike je u urbanoj matrici Beograda centralno mesto, ne samo geografski, već kao poruka o gradu, njegovom nastajanju i trajanju. Mesto gde se beleži pamćenje grada  o protekla dva veka, ali i gde se može i treba promišljati o budućnost.    Uskoro će biti izložen javnom uvidu Plan detaljne regulacije Trga Republike i to će biti prilika da se čuje mišljenja stručne javnosti i građana koji na ovu temu imaju šta reći.

Nije gotovo...

izvor: www.biro.org.yu 

Postovana/i,

Pokret BIRO pozva sve zainteresovane građanke i građane  da u utorak 29. maja u 12.00h prisustvuju svečanom preimenovanju Magistratskog trga u Zemunu u Trg Moćnih Rendzera