Evo, ako... ma ne znam, pročitajte ovo ali pre toga progutajte bensedin, prozak, rakiju, šta god... Ja nisam i sada imam želju da se bijem, a znam da to ne valja. A i ne želim da se bijem. Ne treba mi to.

Momcima sa foruma predlažem jedno grupno udaranje glavom u zid. U neki blindirani zid.

Šta znači ovo saopštenje kojim Tadićevi traže „sveobuhvatnu“ raspravu o vladi koju bi vodio Vojislav Koštunica? Je l’ ovo nekakav njihov Kumanovski sporazum, pa sad kao traže “sveobuhvatnu“ raspravu? Ko da raspravlja i sa kim? A zar nisu do sada, evo skoro dva meseca raspravljali? I je l' će neko snositi konsekvence odabira strategije da treba praviti vladu sa Političkim krilom Zemunskog klana?

dolazite, znači, na aerodrom. vi i vaš saputnik ste najnormalnije, profinjene i miroljubive osobe. niste nikada u životu učinili bilo kome išta nažao. rečju, vi ste normalni i pristojni, tihi ljudi. iz nekog misterioznog razloga, arogantno aerodromsko bezbednosno osoblje uzima upravo vas "na zub". izgleda da ta vaša miroljubiva spoljašnjost i utisak dobroćudnosti kojima zračite, za frikove bezbednosti predstavlja baš savršen poziv da se okome na vas. vi ste savršen plen, odličan ulov!

 Bilo je vreme praznika, prolecnog raspusta,vreme Pashe, pred Uskrsa, vreme druzenja s prijateljima i porodicom . Vreme putovanja. I tako na nekoliko od tih dogadjaja i velikih okupljanja cesto smo bili suoceni sa znatizeljnim ili kurtoaznim pitanjima o zemlji naseg porekla. Vrlo iscrpljujuca diplomatska aktivnost.

Evo kako su ti razgovori izgledali.

starijiUveren sam, doduše na osnovu sećanja koje je varljivo, da je mene majka opasno makljala. Ona, međutim, tvrdi da to ne odgovara istini, ali nimalo, ono nije da joj nisam davao povoda ali uglavnom nije uspevala da me stigne a kad bi me ćoskirala ja bih se toliko razurlao da nije imala srca da krene u napad, što od straha da neko ne pozove policiju, što od straha da se ne “zacenim”. I toga se sećam. U stvari ne sećam sa da su me batine bolele, jer nisu, nego da taj čin, kad rođena majka digne ruku na tebe, jeste prilično neprijatan i zbunjujuć.

cenzuraNa aerodromu Doha, Katar , free wifi ali...

Blog B92 nije cenzurisan...a sta to nama fali, pitam se...

Piše LW

Gledala do malopre  na RTS Samardžića i Jeremića oko Kosova i dešavanja u SB. Taman htedoh da odustanem, negde kod petog-šestog   Jeremićevog “slažem se u potpunosti sa gospodinom Samardžićem,” kad čuh, po ko zna koji put, argument o nejedinstvu EU.  “Eto, Slovačka je svojim čvrstim stavom, primer da ni EU nema jedinstven stav…, ” ubeđivao nas je Samardžić. 

Nešto pre emisije  čitala sam sutrašnje novine, tek toliko da dođem sebi od ministra Stankovića na TV AVALA, a i od Alimpijevića vala, i vidite šta sam u istim pročitala.

Jedan od prvih kulturnih shokova koji sam dozivela po dolasku u Svajcarsku bile su proslave Bozica i Uskrsa. I dok je Bozic bio manje-vise isti kao i kod nas, sa puno kolaca, cokolada (u naravno novim oblicima i bojama) i ulicnih ukrasa (takodje raskosnijih i lepsih), Uskrs i uskrsnji obicaji su za mene predstavljali ogroman shok.

Najpre sam ostala zatecena pri pogledu na sve sarene zeke, pilice i koke u korpicama ili saksijama (da, saksijama sa cvecem) a posebno na zlatnog Lindt zeku sa zvoncicem. Do tada sam mislila da samo svajcarske krave imaju zvoncice. :)

S obzirom na to da je blogosfera oko Zoxterovog stila vrlo podeljena pozivam vas da demokrtatski donesemo odluku. Potrebno je da imate staz od minimum dva meseca na Blogu i da niste bili banovani.

Dovoljno je samo da u naslov komentara upisete ZA ako ste za banovanje ili PROTIV u suprtotnom.

Ovo jeste presedan, ali svakodnevno dobijam mailove u vezi sa gosn Zoxom, a vidim i u diskusijama da je on predmet podela te stoga zelim ovim putem da stavimo tacku na ovo pitanje.

Miss BlogaKriv sam, priznajem… u toku su “Dani estrade” u Čačku kojeg je, dok ovo pišem, upravo otvorio ministar Ilić (prenos možete pratiti live on Pink), a ja sve to nisam najavio ranije ali zato još uvek nije kasno da se blogerke i s ovih prostora prijave za izbor Miss Bloga.
Po uzoru na svetske blogerske mreže, portal zagrebačkog Jutarnjeg lista raspisao je ekskluzivni Blog Beauty Contest u prostorijama Blogovaonice.

Jeste primetili, cela medijska scena u Srbiji u pokretu je.Kao, tržišnom? Ima li tu neke strategije? Prati li to ko ili je tržištu ostavljeno da se samo izbori sa državom?Na prodaju su akcije Politike AD, kragujevačka Svetlost je prodata, pred aukcijom je NIN, u procesu privatizacije su novosadski Dnevnik i Studio B, kupca traži i (autohtono privatni) nedeljnik Vreme...

Politika AD je neki dan izašla na Berzu.Kako je para na Beogradskoj berzi d o s t a(čudo je napravio i nedavno osnovani, Miškovićev, a u Srbiji prvi otvoreni investicioni fond sa oko dve milijarde već prikupljenih para) Politikina akcija je prvog dana trgovanja  učetvorostručila vrednost.Ugovor je sprečio Elektroprivredu Srbije da pokaže kako, doduše pod privilegovanim uslovima, i državno   preduzeće može da bude PAMETAN investitor.Da je svoje akcije Politike AD, kupljene pre samo tri meseca, u ponedeljak mogla da proda Elektroprivreda bi, ni kriva ni dužna, zaradila dvadesetak miliona evra.Ovako će morati da sačeka kraj ove godine.Pa da zaradi onda.Ako su pare koje je EPS uložio u Politiku drzavne pare, kako neki sumnjaju, onda je država na ovaj način subvencionirala EPS.

Zahvaljujući spletu okolnosti ipak je sačuvan jedan primerak Evidencije ulazaka u zgradu MUP-a za dan 2. maj 2004.

Lidija Vukićević: Žena pustinja!Nedavno sam bio na italijanskog TV gledao žučnu raspravu o gej/ istopolnom roditeljstvu. Sedimo moj dečko i ja, sa sve našom mačkom mezimicom zvanom Macy, i na celu raspravu samo konstatujemo:Majko slatka!

To ne može, to nije prirodno, to je kršenje ljudskih principa, onda svima treba dati da usvoje!!

Zna se šta je i ko je majka, šta je i ko je otac!!!.

I onda samo pomislim, hm - Lidija Vukičević, ima prava da ima decu, a ja nemam.

A sigurno bih bio bolji roditelj. Ne samo ja, već i gomila gejeva i lezbejki!

Gus(l)ar iz Čačka

Nema dana a da nas neko ne podseti na našu sv(ij)etlu istoriju, na činjenicu da smo jeli zlatnim kašikama....kad su drugi bla, bla,bla...te da je svaka taraba kod nas starija bla, bla.... dok kod Amerikanaca i drugih bla, bla, bla....

Posle tekstova  o Konzulu dobrotvoru i Konzularnom sadisti svoj "konzularni ciklus blogova" zaključujem  prevodom pisma koje sam pre dve nedelje poslao ambasadoru svoje zemlje Portugala, u Beogradu. Do danas nisam dobio odgovor. Pismo nisam imao nameru da objavim, ali kako odgovora nema pa nema, odlučio sam da ga podelim sa Vama. Ukoliko odgovor ne dobijem u dogledno vreme, pismo ću proslediti svima onima koji u demokratiji u kojoj živim imaju nadležnost i volju da provere moje sumnje i da nepravilnost za koju verujem da postoji isprave. A takvih je, verujem, mnogo.