Piše LW

Na šta se svela "snažna diplomatska inicijativa" Vojislava Koštunice glede i svezno misije propasti Ahtisarijevog plana?

Kolika je cena takve (NATO i EU su lažljivi neprijatelji)  i tako vođene ( prst u oko)  vanjskopolitičke orijentacije i kursa koji Srbija zauzima?  Da se ne lažemo, ovo odavno prevazilazi same pregovore o Kosovu pa bi i Đelić& Co  to morao imati u vidu, koju će snositi generacije u Srbiji?

lap topProbudim se rano svako jutro i prvo pogledam na net-u koliko je stepeni. Nepouzdano mi je izbacivanje ruke kroz prozor ili izlazak na terasu. Vreme je ovde nestabilo i za čas krene neka oluja iz jasno plavog neba u podnožu Alpa. Drugi sajt koji pregledam su gužve, i radari u gradu koje će me sačekati uz put da bih izbegla nepotrebno zadržavanje i još nepotrebnija plaćanja. Ponekad pregledam i sajt obdaništa moje devojčice jer ljudi uredno ažuriraju novo pristigle roditelje, njihove adrese i telefone ali jos važnije dogadjaje i planove za nedelju unapred. Posto je obadaniste koncipirano da roditelji u njemu rade 3 sata mesečno pregledam svoj nalog pa vidi koliko mi skupljnanja lišća, grabuljanja ili sadjenja predstoji za vikend. Ulazim u kola i krećem ....

...Da vidimo najpre ovako... Ustanete kada hoćete, radite koliko vam se radi, tu je frižider, ne morate da se oblačite i izlazite preko puta do pekare, ne morate da se tiskate u prevozu, dajete novac za taxi i psujete na Gazeli... ne morate da kupujete dvadeset pari hulahopki mesečno jer pucaju nakon hiljadu predjenih koraka, budući da toliko nemate gde da napravite... nema šefa, nema povišice a ni otkaza. Nema straha od zatvaranja/prodaje firme, nema dosadnih kolega koji zaviruju u vaš monitor kad god im se pruži zgodna prilika za to, nema "To Do" listi koje vas ujutru zatiču na stolu koliko ste ušli...

The English tend only to give unsolicited advice to close friends and family (or to everybody when they’re drunk). Serbian people, on the other hand, tend to give their frank opinions, and offer unsolicited advice, even to complete strangers. Blunt, scathing and highly critical advice is the norm in Serbia… and what a refreshing change an honest life without diplomatic duplicity and plastic McDonalds’ smiles can be!

Englezi naginju davanju netraženog saveta samo bliskim prijateljima i članovima porodice (ili svima kada su pijani). Mnogi Srbi, na drugoj strani, imaju tendenciju da daju svoje iskreno mišljenje i ponude nezatraženi savet onima koju su im skroz nepoznati. Direktan, oštar i veoma kritički savet je standardna pojava u Srbiji… i kakva osvežavajuća promena može biti jedan iskren život bez diplomatske dvoličnosti i veštačkih osmeha Mcdonalds-a!

Prosle sedmice sam, onako americki bosonog, stajao u uglu aerodroma u San Franciscu, slusao prilicno neljubazne sluzbenike drzavne agencije za domacu bezbjednost koji su me uporno upozoravali da ne mrdam iz precizno oznacenog mjesta, podsjecajuci se proslog ljeta pogledanog filma ‘Put u Guantanamo' koji mi je ostao duzan jedan veliki odgovor. A i moja situacija je zahtjevala odgovor na pitanje ‘zasto sam ja najednom toliko sumnjiv'. Dok o tome razmisljam, posmatram Amerikance, a i ostale, kako se poslusno izuvaju i izuvajuci se izgleda mi kao da ostaju bez nekoliko oboja digniteta, ponosa za koji se inace toliko bore, prazne dzepove, skidaju sakoe dok im debeli prsti sluzbenika u plasticnim rukavicama pazljivo pipkaju dzepove i rukave, ovratnike i postave odijela u potrazi za necim opasnim, necim od cega sada cijela nacija strahuje. Pazljivi su iz dva razloga; jedan je da im slucajno ne promakne kakva potencijalno opasna materija skrivena duboko u dijelu necije odjece, a drugi je da ih se ne bi slucajno optuzilo za seksualno napastvovanje, pretjeranu pozrtvovnost i revnosnost u pipkanju sumnjivaca.

 Povratak kraljaMonarhijske republike“ iz 20. veka u naše vreme više nisu moguće, a nisu ni korisne. Ako je izbor tako sužen, možda je bolje imati „republikansku morahiju“.

Pre skoro osam decenija jedan je apsolutni Genije, pesnik, aristokrata, okultni naučnik, nacionalistički političar i vizionar sa dalekog zapadnog ostrva na rubu Evrope - itekako živ-živcijat, uprkos Džozefu O'Konoru i njegovoj potpuno zabavnoj družini! - savršeno izrekao baš ono o čemu sam poslednjih dana-meseci-godina razmišljao i sanjao, baš ovde, u beogradskoj kasabi, na suprotnom rubu Evrope. Šta bih ja tome još mogao dodati? Nema tu nikakvog anahronizma. Ako je, kao što Borhes lepo obrazlaže, istorija sveta povest nekoliko metafora koje se samo stalno iznova permutuju, onda je jedino istinsko pitanje pronaći najčistiju i najdublju prezentaciju tih arhetipskih slika. Kao u Gedelovom anti-hronološkom univerzumu, u istinskom svetu duha stvari ne prethode niti slede jedna drugoj; ako već stoje u nekom odnosu, onda je on mnogo kompleksniji od pukog vremenskog sleda. Stoga, dragi potencijalni čitaoci, najbolje što mogu da učinim jeste da vam ovde poklonim Plovidbu u Vizantiju. (Neka se svako oseti slobodnim da uzvrati sopstvenim najdražim delićima univerzalnog i jedinstvenog poetskog svemira čovečanstva!)

...pomagajte!

Evo već dva dana se mučim, da l' da vas molim, šta da radim...Nešto ne volim da molim, naročito države nikad ništa molila nisam, a sad prosto ne mogu da izdržim, to je jače od mene...Pre dva dana se pojavila izjava Tome Nikolića. Kaže da ako Rusija ne da veto na Ahtisarijev plan, on odlazi...za njega više neće biti mesta u politici i javnom životu...kaže, da ako vi ne date veto, ode on u svoje selo.

a rare moment when it's okay 2 b what we r!

 novak đoković

youngest Miami masters champ to the date!

i felt so proud only when we won olympic waterpolo, back then in L.A., back in the days... and it's again the U.S. soil.

VAMOS NOLE!

АЈМО СРБИЈА!

Prvi april je Dan šale mada je adekvatniji naziv obzirom na sadržaj ovog bloga ono kako ga Englezi nazivaju - Dan budala. Najbolju prvoaprilsku šalu emitovao je, naravno, Javni partijski servis.

Gdja Vesna P.Gospođa Petrović je lakim korakom zakoračila u restoran "Kod dobrog izgovora". Često su porodično večeravali u tom poznatom beogradskom lokalu.Vrata joj je otvorio Miša, domaćin lokala, iskreno obradovan. Vesna je ovde bila drag gost, voleli su je ne samo vlasnici, već i osoblje, čak i stalni gosti. „Gospođo Petrović, dobro veče!" obradovao se Miša. "Vesna, Mišo, Vesna! Molim vas da zaboravimo jednom na te formalnosti!" « Prijatno iznenađenje, Vesna", nastavio je naglašavajući ime gospodje Petrović, diskretno, ipak dovoljno glasno da i poneki gost postane svedok ovog prijateljskog gesta. Vesna pogleda oko sebe i odmah se namršti, pretpostavljajući šta će uslediti. « Moj muž je opet zaboravio da rezervise sto ? » pitala je i ne sačekavši odgovor nastavila « A večeras je, kao i obično, sve puno?". Miša je stidljivo klimnuo glavom, gotovo se izvinjavajući za promet u sopstvenom lokalu. "Subota je, znate... Ali ništa ne brinite, za vas mora da se stvori sto! Biće vas...?" nesigurno je postavio pitanje, znajući da se sa Petrovićima zapravo nikad ne zna.
"Izmedju pet i deset, ne mogu biti preciznija od toga" nasmejala se Vesna, a sa njom i ljubazni domaćin. "Bez brige. Snaćićemo se." rekao je, već diskretno dajući signale osoblju da premeste i spoje nekoliko stolova. "Vi ste stvarno čarobnjak" Vesna je rekla dovoljno glasno da je i ostali gosti čuju iskrene pohvale nekome ko ih i zaslužuje. "Kada bi svi muškarci u mom životu bili kao vi..." pomislila je i skoro na glas rekla, u poslednjem trenutku odustavši od komplimenta, koji je - iako iskren - mogao zvučati kao preterivanje, na samoj granici dobrog ukusa. A dobar ukus i pristojnost su za Vesnu bili kriterijume od presudne važnosti.  

[*]ВИКИ ШКОЛЕ

Школа креативног новинарства: екологија

У овом блогу није наш задатак да пишемо чланке о екологији, јер википедија има одличан чланак о екологији, већ да осмисломо повратак у здраву природу: док још има нас и природе. После ће бити касно.

Ko spase jedan život spasao je ceo svet

S proleća 1940, trupe Vermahta približavaju se Parizu. Drumovima ka jugu kreću se kolone izbeglica; putuju a ni sami ne znaju kuda. Putuju kako se ko snašao, a kad nestane goriva i motori stanu put nastavljaju pešice; gladni, žedni, uplakani. Tu i tamo na nebu se pojave štuke i meseršmiti da, onako iz zabave, malo pripucaju po bežaniji. Ne zna se koliko tih nesrećnika luta tražeći izlaz, ali govori se da ih je milion. Kreću se u panici i neredu a na kraju puta ih čekaju široko more ili visoki Pirineji. 

Bogoljub KaricI never thought I would say this, but as I examine Telenor, I now wonder if Bogoljub Karić was really all that bad. Since the Norwegian company Telenor bought the 062/063 provider Mobtel from its previous owner Bogoljub Karić -- a Milošević-era tycoon -- I feel as though service seems to have gotten progressively worse for me, the customer. And many of my friends have told me they feel the same way.

v/aKompilacije.

Nikada nisam mnogo mario za one best-of usmerenja. Uz časne izuzetke - na pamet mi pada famozna zbirka Bouvijevih hitova na dva diska - i najveće singloklepce voleo sam da držim na albumima. Šta da se radi, albumski tip.

Više puta sam, iz nužde, pravio svoje, kasetne, na C60 ili C90. Za kola, kao poklon omiljenoj kafani ili čak u romantične svrhe - što je jedan od razloga zbog kojih kompilacije uopšte postoje. Poznajem ljude koji ih i danas štancaju u kućnoj manufakturi, za svoju i dušu prijatelja.