“The notion that I am me, feels like a pebble in my shoe” – Nobodyhere, još jednom.

Naša fiziološka i mentalna čula, telo uopšte, imaju ograničenu rezoluciju. Kako prostornu tako i vremensku. I duhovnu. Tako, ono što mi „vidimo“ i „osetimo“ je vrlo mali deo onog što postoji. I zato nam trebaju pomagala. Mnoga od tih pomagala su fascinantna. I mnoga od tih pomagala su deo nas.

Na tako nekoj “mi smo specijalisti” igranci su se našli i filozofi, u svoj specifičnoj snazi i prokletstvu koje ulaznica na takvu igranku donosi, na vrhu neke planine formalizma na koju su se prvi popeli, da bi im sad bilo najteže da sa nje siđu. 

1. Demokratska stranka (u daljem tekstu DS) i koalicija Demokratske stranke Srbije (u daljem tekstu DSS) i Nove Srbije (u daljem tekstu NS) sporazumo donose ovaj Koalicioni sporazum o podeli vlasti i obavezuju se da će ga se pridržavati.

Poštovani blogeri.

Zahvaljujem se na toploj i srdacnoj dobrodošlici. Izvinjavam se, što ne mogu svima  odmah da odgovorim i da se zahvalim, pa to činim ovim putem.

Za moj prvi post pripremam jedan veoma zanimljiv autentičan događaj.

Post će biti naslovljen sa "Čaušesku Jazz Fan".

Možda ću uspeti da ga napišem za nekih sat vremena, ako me umor ne savlada.

moju novu kolumnu mozete da citate ovde. ove nedelje rec je o knjizi thomasa sowella, "inside american education".

Poštovani blogeri,

Ovo je moje prvo javljivanje na blogu. Za njega su zaslužni dva Dejana i jedna

Beba, koji me nagovoriše.

work in progress

*** treći nastavak zamorne sapunice pod nazivom "Pregovori za Vladu Srbije", sa pevanjem, pucanjem i zalupljivanjem vratima, danas donosi čak nekoliko obrta. Kao.
Predsednik, kaže, ne pristaje, premijer, kao, još manje. Evo večerašnje informacije o sastavu jedne drugačije vlade, koja nam, kažu, preti, ukoliko najveća Demokratska Stranka regiona ipak prihvati pritisak javnosti i ne pristane da nam Onaj bude ministar za Onoga. Da skratim dugačku priču, evo sastava vlade,ukoliko, kao, ovi pregovori propadnu.
KOALICIONI SPORAZUM ILI GDE ZEKA PIJE VODICU
Tomislav Nikolić, SRS, predsednik Narodne skupštine i zajednički kandidat na predsedničkim izborima
Vojislav Koštunica, DSS, predsednik Vlade
Aleksandar Vučić, SRS, ministar inostranih poslova
Dragan Jočić, DSS, ministar unutrašnjih poslova
Velimir Ilić, NS, ministar za kapitalne investicije
Jorgovanka Tabaković, SRS, ministar finansija
Lidija Vukićević, SRS, ministar kulture i informisanja
Sanda Rašković-Iviæ, DSS, ministar zdravlja
Radoš Ljušić, DSS, ministar prosvete

OSTALA VAŽNA MESTA
Rade Bulatović, DSS, direktor BIA
general Aco Tomić, DSS, načelnik VBA
Aleksandar Tijanić, DSS, direktor RTS

Pa šta kažete, drugari? Srbija, realno, i jeste tako glasala. Pa, je l se neko uplašio? Hoće li se Ljovisna udati za pokvarenog starca? Da li baš tu zeka pije vodu? Ili je možda tu pametna glavica?
Nakon osamsto i nesto komentara, nastupila je kohabitacija ludog sa zbunjenim. Zato otvaram novi blog, da bi komentari postali pregledni. Barem sledecih pola sata.

Elisabeth

Salon

Koliko zena kod nas ne govori o raku dojke javno? I znam zasto. Zato sto je kod nas bolest sramota i izvor diskriminacije. Pitam se da li ce ovaj coming out Elisabeth Edwards doneti njenom muzu, jednom od demokratskih kandidata za predsednika SAD-a glasove, bez obzira na njegov program ( koji izmedju ostalog zahteva povlacenje americkih trupa iz Iraka). Javnost im ne gine, popularnost teme i njena rasprostanjenost cine ovu pricu ne samo licnom, zenskom vec i politickom. Mnogo manje novca ide za zdravlje nego za ratove...

-Rizikovaću da mi prebacite što pored svih drugih "važnih" tema ja eto našao za shodno da posle toliko vremena pišem o nečemu što je em daleko od moje profesije em daleko od prioriteta našeg društva.

Međutim nakon teksta u Politici „Neizvesna sudbina Zoo vrta“ petak 23. mart  jednostavno sam osetio potrebu da učinim nešto i pomognem bar za milimetar životinjama koje decenijama podnose torturu kako bi bile izložene našim ravnodušnim pogledima.

piše LW

Znate li onaj kad trokiti pevčić  uleti u kokošinjac i drekne:"Bešte kokoške ako imate gde, sad ću sve ružno da vas kresnem!" Počnu kokoške da jurcaju, potrči i G17+ pa stane i kaže sebi:"Pa što ja bežim, nek me kresne, još ću i da uživam." DS se osvrne, zastane, pa nastavi da trči misleći:"Ma ja ću da optrčim još dva kruga, da ne misle da sam laka roba."

HumanostKoliko neko društvo pridaje pažnje humanosti, najčešće u velikoj meri pokazuje i koliko je odgovorno. U svetu mnoge poznate ličnosti usvajaju decu. Ne jedno dete, nego nekoliko. Ne mora da bude iz svoje zemlje i svoje rase. Često i nije. Neko će reći da to rade da bi se promovisali. Lično, ne verujem u to. Ali i da je kod nekih taj slučaj, hajde da se mnogo više ljudi “promoviše” na taj način.

Kada sam se doselio na Dorćol nisam mnogo obraćao pažnju na Kalemegdanski park iako se on nalazi takoreći preko puta moje kuće. Nisam imao naviku da se šetam po njemu iako sam skoro svakodnevno odlazio tamo na tenis. Odem, odigram i pravac – kući. Sam park sam doživljavao kao utočište besposlenih penzionera, parova koji nemaju prostor za upražnjavanje svojih ljubavnih potreba i raznih manijaka. Usto, smatrao sam kako to mesto isuviše dobro poznajem da bih se upuštao u nekakvo novo viđenje Kalemegdana.         

Novi PazarThat the Balkans is a land whose past cannot be distinguished from its present, whose history is an active and even dominant force in its current social and political climate, is a common cliché perpetuated by a good number of foreign journalists to the region.

Take for example the widely read American travel writer Robert Kaplan. In his bestselling travel journal Balkan Ghosts, a book praised by the New York Times and read by Bill Clinton, Kaplan flecks his travel accounts with references to the region’s dark, bloody past, trumpeting the notion that the region will never be at peace because of the innate “ancient ethnic hatreds” of its people. He even goes so far as to inaccurately label the region the birthplace of nationalism. Calling Southern Serbia a “sanctum of dogma, mysticism, and savage beauty,” he writes that only there, “national life was lived. Only from here could it ever emerge.”

Pravo da vam kažem dva puta sam gledala u kalendar...ne nije 1.april...nije šala...a vest, ozbiljna vest, na jednom od ovdašnjih portala, glasi:

Ciudad de Mexico - Na ulicama meksičke prestonice se okupilo više hiljada nezadovoljnih muškaraca, koji se osećaju ugroženi zbog žena, koje lepotom i šarmom postižu sve što žele. Istovremeno te žene, muškarcima uskraćuju zadovoljstva, poput gledanja fudbala.

.

Strike a poseIt was interesting to see an old ‘story' appear in last weeks tabloids and re-reported by news agencies on Mitrovica's Adolf Hitler. I suppose it's only fair as we've already had the ‘Serbian adolf' http://www.hri.org/news/balkans/rferl/1998/98-10-29.rferl.html so its right that we should have an Albanian one too.