Dragi moji, posebno vi koji ste tražili nastavak moje pretprošle pričice pod naslovom "Neko bi da me počisti". Evo jednog detalja koji bi mogao da ilustruje raspoloženje dela demokratski orijentisane madjarske javnosti na veoma agresivnu kampanju neonacističke stranke Jobik za predstojeće izbore

Istočna železnička stanica Кeleti, čija je velelepna fasada i danas arhitektonski simbol i ponos Budimpešte, za nas koji smo navikli da na njoj dočekujemo i ispraćamo rodbinu i prijatelje iz Srbije, ili da se sa njenih perona uputimo ka jugu, nije više ona stara. U očekivanju novih i do danas nedočekanih pruga, vozova između Budimpešte i Beograda odavno nema. Zamenili su ih minibusevi,

Posle gotovo jednog stoleća pronadjena čuvena slika Steve Todorovića Sabor u Prizrenu pred Kosovsku bitku i, zahvaljujuci neupućenosti madjarske aukcijske kuće i oštrom oku jednog našeg kustosa, lako dospela u trajno vlasništvo Eparhije budimske u Sentandreji. 

 

 

Нико

Када говоре о штети насталој ратним пустошењима, савремени политичари, баш као шти су то чинили и њихови претходници, у својим бележницама обично имају број уништених стамбених зграда и пруга, срушених мостова, порушених

(...) Buba, moja drugarica iz srednje škole, studirala je vanredno dramaturgiju i u isto vreme radila u amaterskom pozorištu čiji su se članovi sastajali s vremena na vreme. Probe su održavali u prostorijama moje bivše osnovne škole, a predstave prikazivali na svakom mestu koje bi im se učinilo zgodnim za to.

Repertoar im je bio sastavljen od komedija, mjuzikla, kabarea i parodija, jer su članovi pozorišta dobro znali da su stanovnici našeg grada uvek voleli da se nasmeju i zabave na tuđ račun. Aplauzi publike bili su najveći kada su žrtve imale svima poznata imena i prezimena.

Dugo sam mislio da od mađarske birokratije nema gore, jer ovde gde živim postoji jedan soj ljudi koji prosto obožava da se bavi papirologijom. To što su kompjuteri izmišljeni da bi se skratilo vreme provedeno među registratorima, prsti odmorili od mastiljavih olovaka, a stranke od cupkanja s noge na nogu i obijanja opštinskih pragova, ne menja stvar. Ako je za „to i to" predviđeno

Biti Rom u Mađarskoj nikada nije bilo lako. Njihova izopštenost iz gotovo svih društvenih tokova, koja vuče vekovne korene, nastavlja se i posle ulaska zemlje u Evropsku uniju, iako su mnogi očekivali suprotno. Oni danas čine blizu 10 odsto stanovništva te zemlje i brojniji su nego sve ostale manjine zajedno.

Najnovije statistike pokazuju da je u ovoj zemlji

Dani za nama, spakovani u prvu junsku sedmicu, obilovali su bujicom nekih slatkih i opasnih snova. A opasni su upravo zato što su slatki i što su kolektivni. Mnogo je mojih sugrađana u Mađarskoj ovih dana sanjalo isti san: svoju domovinu raspojasanu i razbaškarenu, nadošlu kao testo kad  iskipi iz vangle, pa krene nekud. Tako je i Mađarska u tim slatkim snovima krenula na sve četiri strane,

Dragi moji, odlucio sam da neko vreme sa vama komuniciram na dole prilozeni nacin. Razlog je - privodjenje kraju izrade audio-vizuelnog izdanja jedne moje ranije objavljene zbirke pesama. Jednu kockicu iz tog mozaika zelim da podelim sa vama. Bice ih jos ovde mozda jos, ali cu se truditi da ne preteram. Ako vam sve otkrijem, ko ce mi doci na promociju? :)