Nadomak Zagreba, prema naplatnoj rampi Lučko automobilu novosadskih tablica iznenada se od nazad približilo vozilo sa ZG registracijom. Skoro im se potpuno „zabio" sa stražnje strane, trubio i amblendovao. Vozač iz Novog Sada se sklonio u zaustavnu traku. Međutim, auto ZG tablica ih je u stopu pratio. Sve se dešava pri brzini od 130km/h.

Vozač sa NS tablicama pokušava da ih se otarasi, prelazi

Vreme je praznika i darivanja. I hvala bogu, još uvek, knjige su čest poklon. Moglo bi i češće ali kakva nam je država, dobro je i ovako. I naravno, bar meni nije sve jedno gde ih kupujem.

Radmilo Mulić oduvek je bio neka vrsta revolucionara. Bio je upravnik Doma omladine gde su se održavale prve džez pa potom i rok svirke. To se tada naravno zvala igranka. Danas je tu Spomen galerija Rajka Mamuzića, na uglu Vase Stajića i Mike Antića. Kada smo snimali seriju o istoriji rok end rola u Vojvodini, nekolicina rokerskih prvoboraca su ga posebno sa zahvalnošću spominjali.

No,

Pre neku godinu došlo bilo vreme da se sa porodicom zaputim put Grčke, na možda zasluženi a sigurno, preko potreban odmor. Onda se desilo nešto što me je zadužilo da napišem ovaj blog, mada, red je bio da ga napišem odmah. No, šta da se radi, tako ispadoh nekako da sam kao pravda, spor ali dostižan. Daklem, evo ga sad.

Postoje te paralele između Istre i Vojvodine, koje su više pusta želja Vojvođana sa jedne strane, i percepcija Vojvodine od strane Istrijana. Da ne idem baš u dubinu, opisaću događaj koji će slikovito objasniti sličnosti i razlike između Istre i Vojvodine, bar onako kako ih ja vidim.

Pre nekog vremena čitao sam, kolumnu, čini mi se, Teofila Pančića (do pisanja ovog teksta nisam uspeo da izguglam da budem siguran), ali tu je pisalo otprilike sledeće: kada pitate u Istri domaćine kod kojih letujete, da li može biti problema sa parkiranim kolima koja imaju srpske

2013. svetlost dana ugledala je Ilustrovana enciklopedija rok muzike u Vojvodini, Bogomira Mijatovića. Kapitalno delo u kome je sakupljena i sačuvana svaka iole značajnija pojava u Vojvođanskoj rok muzici. Samo napisati ovoliku količinu teksta već je ogroman posao, a kamoli

Volim da radim dokumentarne filmove. Takođe, volim istoriju. Još od filma „Tako, a ne inače", nisam imao priliku da radim istorijski dokumentarac. Pružena mi je prilika ponovo i dao sam sve od sebe da je iskoristim najbolje što mogu. U jednom od prethodnih blogova sam stavio insert baš iz tog filma. Doduše, kao ilustraciju za nešto drugo

Gost autor: Kleinemutter

- Dobar dan, ja sam....
- Znam ko ste, kako ste?

Bila sam zbunjena. Njegov smeh mi je dobrodošao da se setim šta sam ono htela.

Zamucala sam:

Sećate se, mi smo pre nekoliko meseci pričali telefonom o deci. Hvala Vam što pomažete bolesnu decu, što ste poslednje utočište svim roditeljima, čiju su decu država i famozni RFZO otpisali i koja više nisu interesantna nijednom političaru da se zarad svog rejtinga slika s njima. Znam da ste za poslednju godinu dana poslali njih 12 otpisanih na lečenje u inostranstvo. Hvala

Nekako ispada da teže posledice nisu nastale odlukom organizatora aeromitinga iznad stadiona i srpskih navijača. A trebalo bi da bezbednost nije ugrožena zahvaljujući preventivnom delovanju nadležnih službi.

Često previdim te jubileje na blogu. Do sada mi je uspelo samo jednom, da ne omašim, evo sad još jedared. A mislim i da je važno - posle četrnaest godina, i situacijom kakva je sada, to sve deluje dosta obesmišljeno. Ne želim da ovde kukam za protraćenim godinama, izdajom i arčenjem poslednjih ostataka nade građana Srbije. Ali bez toga je teško moguće napisati tekst na ovu temu. Bio sam aktivni učesnik događaja, ne nešto naročito bitan, stvar bi se isto završila i bez mene, ali eto, dao sam svoj skromni doprinos, pa bih ja iz čisto ličnog ugla malo...