Jagode se beru pet i po dana u nedelji . Subota se radi do podne. Posle toga imamo ostav i onda smo slobodni. Svo slobodno vreme koje imamo koristimo za skitanje po okolini. Faveršam nije interesantan, zato idemo dalje. Karta do Londona košta nešto preko 30£ pa tamo ne idemo još uvek. Za sada se obilaze gradići u oblasti Kent, oblasti gde se trenutno nalazimo. Kažu Englezi koji tu žive da taj deo Engleske ima ubedljivo najbolje vremenske prilike u zemlji. Ne možeš a da ne pomisliš kakvo li je onda vreme u drugim delovima Engleske ako je ovde najbolje. Od tog trenutka sam u potpunosti

Kao i svi studenti, tako i ja kao student, nikako da dođem do nekih para. Sve je to nešto sitno, nemaš šanse da zaradiš iako hoćeš da radiš, doduše ako ćemo pravo za malo toga si i kvalifikovan. Tako sve nešto hoćeš a mogućnosti - nula.
Onda su tih godina krenuli da se pojavljuju raznorazni plakati po fakultetima a i drugim raznoraznim mestima, "Amerika", "Radite u USA", "Zaradite onoliko, zaradite ovoliko". S obzirom na našu zemlju i sveopštu trenutnu situaciju odmah sam pomislio, koja li je samo ovo prejebotina. Tako se sve i završilo prvih par godina. Svake sledeće

Vidim ja da će ako nešto ne uradimo da nam bude vrlo veselo ovde. Sada se ne radi više samo o Ceniću, on je već prso, nego ako se nastavi ovako još neko vreme pitanje kako ćemo i mi da se držimo. Dobijamo stalno neke usrane poslove, uvek te zezaju kontrolori bez veze, a nemaš kome da se buniš, oni su po činu najviši. Nije problem u poslovima koliko u ophođenju sa ljudima. Šta da radiš kad si običan redov. Čak i ako se bunim ništa neće da se desi, sve se opet svodi moj reč protiv reči kontrolora a sasvim je očigledno kome će da veruju, ionako nas bije loš glas tamo po

Što bi reko Bora Đorđević, na zapadu ništa novo. Dani nam prolaze jedan za drugim. Upali smo i ovde u kolotečinu. Ustajanje i pravljenje užine u pola šest. U šest smo u autobusu koji se polako klacka ka našem "omiljenom" voću. Jagode se beru do tri sata popodne. Do ta tri sata te obično ubije neka trlema. Sada nije bitno da li je to sunce ili kiša i vetar u svakom slučaju šta god da je najebo si. Onda se vraćamo u bazu, pa pravo na tuširanje. Posle toga ko hoće trči da uhvati Dejvida sa autobusom a ko neće, hvata zjala po kampu. Ja sam svaki dan kada sam mogao išao do grada.

Sad smo već mesec dana ovde. Ukrajinska ekipa koju je činilo više od polovine ženskog sveta počela je da traži muževe van svog tabora. S obzirom da je nas tamo bilo samo petorica sada, može da se kaže da smo bili prava egzotika. Mada ne damo se mi tek tako lako, nismo mi lake ribe. Osim toga svi smo iza sebe imali najjači poljoprivredni fakultet. Svi ostali su studirali neko boraniju a ne kao mi Elektronki fakultet u Nišu, istureno odeljenje Poljoprivrednog fakluteta

Ne tako davno bili smo u blatu do dupeta, ali tako kaljavi smo mogli bez problema da uđemo i u banku ili u bilo koji lokal lažnih sisa i pravih pedera. Nije bilo cenzure i kravatirani uštogljeni bicmani su poštivali nas u gumenim čizmama spremnim za potop. Englesko blato koje to nije, koje pre može da se nazove kaldrma ali uz pravi tretman rađa nešto je definitivno ostavilo utisak na mene da mnogo više cenim zemlju pored Morave.

Kod

Svi ćemo umreti, za to bar nema dileme. Svakom čoveku je stalo da živi što duže. Međutim kako to već ide sa godinama dolaze i mnoge bolesti a i prirodno starenje dovodi do slabljenja organizma. Kako godine prolaze sve češće je potreban lekar za razne intervencije i savete. Problem nastaje kada ljudi ne mogu da pozovu lekara u pomoć, kada lekar nije na vreme obavešten o promenama u vezi bolesti od koje čovek boluje itd. Postoji mnogo razloga kada se čovek pita zašto ranije nije otišao kod lekara. Vođen primerima iz svoje sredine, kod lekara se ide samo kada nešto zaboli. Možda samo par procenata ljudi ide kod lekara da prekontroliše svoje zdravlje. Svi idu da se leče ali niko preventive radi.

Počinjemo polako da se uhodavamo. Svaki drugi dan otprilike beremo jagode a ostatak vremena radimo sve i svašta. Za berbu jagoda je potrebna posebna oprema. Sve nas je malo na početku zbunila komanda Marjoša :"Go there and pick up your sledge!" Pomislio sam kakav bre sledge pa neću ja da se sankam po jagodama. Ispostavilo se da je Marjoševo iskustvo na farmi pobedilo. Svaki gologuzan mora da uzme plastične sanke napravljene od jake plastike. Sanke izgledaju kao igračka za decu od nekoliko godina, kao mali sportski automobil bez točkova. Taj "automobilčić" od dodatne opreme ima zašrafljene

Direktor nečega koji sedi pored mene se okreće i počinje nešto da mi priča, onako vidno ljut. Niko nije savršen ali ovom baji smrdi iz usta kao da se taze izbljuvao. Ne znam da li je čuo za osveživače daha, Orbit, šta bilo... Prilično ošamućen držim ruku preko nosa da se ne bi onesvestio, samo mi se oči vide. Da imam maramu umesto ruke preko nosa izgledao bi' kao nindža. Klimam glavom u znak odobravanja šta