Jednogodišnja biljka, mahunarka iz porodice bobova, Phaseolus vulgaris, poreklom je iz Južne Amerike. U Evropi se prvi put pominje 1542. godine, a na Balkan je stigla iz Italije u 17. veku. U našim krajevima zove se pasulj i grah.

Pravilna boja pasulja 

Postoje izvesne nedoumice oko gore navedenih podataka jer se u nekim izvorima tvrdi da je pasulj bio poznat još Pitagorejcima, a i da se pominje u Ilijadi. Inače za pasulj

O buretu piva 

 

Kako odrati kožu sa koga – čega.



 

Vrućina traje, atmosfera se usijala, prosto nameće teme.
 Ne samo da vapimo za dobrim i praktičnim recepisima, makar iz kujne prvih, drugih i inih dama, neg nam tek sad onoliko fale i ljudski resursi.


Kolege, pred nama je ozbiljno vreme koje od nas zahteva i maksimalno lično angažovanje. 


Naleteh pre neki dan u Atlanticu na ovaj članak koji tvrdi da je verovatnoća neke globalne katastrofe koja bi zbrisala čovečanstvo s lica Zemlje mnogo (nekoliko puta) veća od verovatnoće pogibije u saobraćajnoj nesreći. Ima tu i neka računica (doduše, bazirana na američkim statistikama u vezi saobraćajnih nesreća) i priča o tome kako svi sad u kolima imamo te pojaseve i air bags, a ništa se ne radi na predupređenju ili zaštiti od globalnih katastrofa, koje su, bar prema studijama na koje se navedeni članak referiše, mnogo izvesnije.

 

Na blogu s nazivom „Više se mre od slomljena srca", krkarova nervozna gošća napisa između poljubaca i dirljivih panegirika domaćinu da blog "smrdi", jer "tek kad si unutra, osetis sav smrad ovog mesta", pa još kako "ovde zavist hara", a blogere proglasi "polupismenim budalama", što je sasvim legitimno, jer svako ima pravo na svoje mišljenje:)

Međutim, Krkar joj zapuši usta, obrisa gnevni komentar brže od lakopotezng moderatora, što nije fer

Reših da napišem ovo pošto me za recept više njih juri već duže vremena a ne može na parče salvete da stane. Pošto naša kuhinja tradicionalno podrazumeva priličnu upotrebu mesa, ni ovaj recept neće da odudara mnogo od tog šablona. Ovo je jelo koje se sprema kada imate dovoljno vremena (treba 4 sata, oko jedan sat za pripremu i tri sata za pečenje), kada vam dolazi veći broj ljudi (10 - 12) i kada hoćete nekog gurmana stvarno da ugostite. Evo da se vidi kuda idemo na kraju:

Nego

"Ukoliko nisi znao, ili te je neko prisiljavao na to, ukoliko nisi imao šta da jedes, umirao si od gladi...

 

Prvog prosca je moja baba odbila. 

Bio je lep kao slika, visok, prav, širokih ramena, svetle kose i zelenih očiju iz kojih se videla bistrina i dobrota. Bio je iz dobre kuće, bogati trgovci poreklom negde iz Hercegovine. Bio na školi u Austriji. Brzih ali smirenih pokreta i lepo je govorio. Sve je na njemu bilo lepo i dobro osim jedne stvari: prezivao se Glendža. Jednostavno, nisam mogla da zamislim sebe da

Ustao sam negde posle 6. Subota pred Vaskrs, dan pre toga sam sa detetom i ženom došao u tazbinu. Obećao sam ženi još dok smo se zabavljali da ćemo ili Božić ili Vaskrs proslaviti kod njenih. Obećanja ispunjavam.
Tast (u daljem tekstu deda) je već stavio kafu. On obavezno počinje dan uz kafu i čašicu rakije.

 

Drinking is an emotional thing. To je  jednom rekao Charles Bukowski.  Cooking is an emotional thing, je ono u šta ja to konvertujem, naravno, koristeći samo doslovnost ove njegove izreke, ne upuštajući se u njegovo objašnjenje šta ona za njega zapravo znači, a što bi nas ovde sigurno odvelo na drugi kolosek. (Ali, možemo i o tome, usput.) Osim što je kuvanje nauka i veština, ono je i umetnost. A umetnost, pamet, emocije,  idu ruku pod ruku, zajedno, zar ne?

Овај текст (тј серија текстова) се дуго "кува", јербо је ствар крајње амбициозна ако се прича не заустави на уобичајеном синониму за јапански храну - сушију. Суши јесте аутентично јапанско јело које је освојило свет, међутим, Jапанци суши једу много ређе него што се генерално верује, а има их доста који живу рибу једноставно не могу ни да смисле. Па шта онда једу? Зашто су толико здрави? Хајде да видимо.

На слици: Гјуудон-шаке теишоку (донбури са говедином и лососом) - ланац ресторана Јошиноја, раширен по целој земљи. Што је цена хлеба за нас у смислу оријентира за инфлацију, то је гјуудон (без лососа) за Јапанце (прошле године поскупео за десет јена након двадесет пет година, са 280 на 290 јена)