Za ovo bi i kod Žarka na maloj maturi pali!

Za očekivanje je da priučeni sportski komentatori, koji kao preporuku za posao donose potvrdu o dužini sedenja u kladionicama, ne znaju pravopis. Ali nisam očekivao ovako neznanje nekoga ko se bavi kulturom. Bruka jedna!

EDIT: Redakcije kulture našla jednu grešku!!! (Bilo bi dobro da nađu i drugu)

AleXandar Lambros

Pojam „dve Srbije" mada u poslednje dve decenije aktuelizovan do granica apsurdnog, što su često, praksa pokazuje, prirodne granice za većinu socio-kulturološko-političkih pojava u Srba, zapravo je dosta stariji i datira, kao i gotovo sve ostalo, iz Srednjeg veka. Tragovi koncepta „dve Srbije" mogu se pronaći još u samim počecima srpske državne samostalnosti kada su njeni prvi vladari u svojim političkim manevrima, a okruženi pretećim silama i sa Istoka i sa Zapada, pokušavali da ostvare dobre odnose s obe političke strane sveta. Sedere duabus selis,  koncept koji nije stran mnogim narodima, a posebno onim koji svaki rat započnu na pogrešnoj a završe na pobedničkoj strani, u Srba je sudbinski bio podvučen specifičnim geostrategijskim položajem. Drevno rimsko carstvo se, naime, raspuklo na pola po tektonsko civilizacijskoj liniji koja se, na nesreću, prostire po sred srpskih istorijskih zemalja.

Sledećim rečima počinje knjiga sličnog naziva:

Кад смо фебруара мјесеца 2004. године претраживали стару књижницу манастира Бођана, нисмо ни слутили на какве ћемо ријетке и драгоцјене књиге наићи. Једна је ипак била немјерљиво вреднија, неочекиваног и изузетног садржаја, књига о којој су снивали етнолози, историографи, филолози, истраживачи старе вјере и упоредних религија, исви они kоји су се бавили, на било који начин, србском прошлошћу или србским наслијеђем, баштином.

Иако неугледне спољашњости  обичног наслова 

''Песме и обичаји укупног народа српског – Обредне песме'' , њена садржина је била од сувог злата.

Grupa blogera sa ovog bloga je uspešno učestvovala na takmičenju "Ja imam talenat" u Indiji. U ovom klipu prepoznaćete mene, Docsumana, Alselonea, Nsarskog, Freehanda, Budimca, Antioksidanta, Uroša i još neke, a na čelu sa Cerskim. Zabranjeno je gledanje za mlađe od 8 godina zbog scena nasilja i do pola obnaženih naših tela.

Obećavam da ćemo i u sledećoj godini na pravi način reprezentovati ovaj blog u nekoj egzotičnoj zemlji, trudeći se da koristimo sve veštine stečene u polemikama i diskusijama.

U svakom slučaju, želim vam svima srećnu Novu godinu i puno zdravlja i sreće.

Prateći komentare koje daju obični ljudi na izjave naših cenjenih vlastodržaca uvek su me navodila na pitanje, kako to deluje na njih. Na ove njihove analitičare i savetnike, znam da deluju frustrirajuće jer za njih označavaju mogućnost prekida sna, ali za ljude koji sebe nazivaju vizionarima to nikako ne mogu da dokučim.

Jedna priča - ne znam šta mi bi baš nju da, s oproštenjem,  metnem  danas a nedelja je i nije na duhove. Priča o jednoj ženi i jednom grobljanskom popisu

Ta je žena išla Kosovom, nosila je fotoaparat i sveščicu i radila je čudan popis. Grobljanski. Da se ne zaborave srpska imena na razrušenim grobljima. Da se ne zaboravi koliko ih je bilo. Da ne prođe nijedna crkva, srušena, a da se sutra ne zna koja je to crkva bilo a ko njen neimar.

- Bog je neimar – objašnjava mi.

- Bog je neimar –   prvo ponavljam ko papagaj jer pokušavam, naivno, da uđem u njen svet.

- I rušitelj, Bog je rušitelj sopstvenog neimarstva – ne pušta me na ta vrata. Nit' imam   ključ,  niti znam lozinku. 

- Čudan Bog- odustajem.

TlhIngan maH! Kai kassai!

In my continuing quest to learn the Serbian language (a quest which is often interrupted and curtailed by intervening events, obligations, and Tuesdays), I have come to realize that I have overlooked an essential part of learning this language that has nothing to do with my six-word vocabulary, my mastery of one tense and one grammatical case, or my inability to deal with multiple declensions.

Attitude.

 

Sa veseljem i radošću vam predstavljam svoju drugaricu Jasminu Stijović, pesmama koje sam odabrah iz njene knjige LJUDIMA ISTOČNOG NEBA.

Juče zajedno besmo u KCB na promociji TISE, časopisa za književnost i umetnost iz Bečeja, u kojem se našao i moj tekst GENOCIDAN NAROD koji je inspirisala baš ona, Jasmina. Zateče se tu i AlexDunja pa posle uz kafu kod Ruskog Cara, iznedri se predlog koji evo sprovodim u delo.

Da li je znanje roba? Neverujem. Znanje je suvise svuda da bi bio roba. Kao na primer vazduh ili sunceva svetlost. Do znanja se danas, zahvaljujuci znanju, stize lakse nego ikada u ljudskoj istoriji. Dok je nekada bilo potrebno, recimo, potegnuti na opasan i skup put u daleku Aleksandriju da bi se citala kakva knjiga, danas je potrebno uloziti oko 100 dolara, koliko kosta recimo - prosecan Kindle.

Knjige se mogu naci besplatno, uciti se, kao i ploviti, mora i moze. 

Mala digresija u banatsko. Moj komsija Pishta je recimo majstor vocarstva. Da ima Nobela za orezivanje i kalemljene - ukinuli bi ga, jer bi ga Pishta svake godine dobijao. Toliko je dobar. Ono sto je zanimljivo je da Pista nema ni dana vise od srednje mashinske skole. Sve sto zna naucio je gledajuci i citajuci, na svoju ruku - besplatno.

 

Kod blogokolege Petrovića javio se nekakav, navodni, pop.

Imam nekoliko problema sa tim blogom:

1. Navodni pop isključio je mogućnost komentara