Filozofija| In memoriam| Kultura| Literatura| Život

Radomir Konstantinović: Život je oaza usred života

Nebojša Milenković RSS / 28.10.2011. u 13:12

U Beogradu je 27. oktobra u 83. godini preminuo književnik i filozof Radomir Konstantinović, javnosti najpoznatiji po kapitalnom delu "Filosofija palanke". 

Umesto In memoriama prenosim tekst o njegovoj Filofofiji palanke koji sam  10. septembra objavio u kulturnom dodatku dnevnog lista "Pobjeda" 

 TIRANIJA OPŠTEG UVIDA U SVE -  Beleške na marginama knjige ,,Filozofija palanke" Radomira Konstantinovića

Život je oaza usred života.   R. Konstantinović 


Među knjigama koje su napisane i objavljene unutar ex-jugoslovenskog kulturnog prostora malo je onih koje su imale takav uticaj i značaj kao što je slučaj sa studijom ,,Filozofija palanke" - srpskog filozofa i književnika Radomira Konstantinovića. Iako je od njenog prvog izdanja (Treći program Radio Beograda, Beograd, 1969) prošlo više od četiri decenije, Konstantinovićevi filozofski eseji do danas izazivaju nepodeljenu pažnju kako stručne tako i najšire čitalačke javnosti. Još od trenutka kad se pojavila, baš kao i kasnijim, doduše retkim, reizdanjima, Konstantinovićeva knjiga bila je citirana i hvaljena ali, jednako, i napadana i osporavana. Izvanredna studija naravi malog čoveka, njegove zatvorenosti, zadrtosti i dobrovoljne samoizolovanosti - njegovog straha od sveta i onog, večno nepoznatog Drugog - na izvestan način može se posmatrati i kao svojevrsno proročanstvo svih tragičnih događaja koji su balkanske prostore za dugi niz godina stigmatizovali kao trusno i višestruko problematično društveno područje.

Među onima koji ,,Filozofiju palanke" svrstavaju među najznačajnija dela koja su uopšte napisana na jeziku koji se ranije zvao srpskohrvatskim postoji ne mali broj argumenata po kojima do tragičnih ex-jugoslovenskih građanskih ratova uopšte ne bi ni došlo - samo da je Konstantinovićeva knjiga na vreme bila pročitana i shvaćena na ispravan način. Baš kao što se, podjednako, i u nacional-šovinističkim krugovima Konstantinovićevoj knjizi konstantno zamera njen tzv. nepatriotizam - odnosno oslikavanje sopstvene nacije, naroda, plemena... u negativnim tonovima.

Praksa potvrđuje ,,predrasude"

Pisac ovog teksta, naravno, spada među one prve te, kao takav, Konstantinovićevoj knjizi ne spori njen ne mali proročki potencijal i značaj. Ipak, kao značajniju dimenziju Konstantinovićeve knjige, kojoj do sada nije previše poklanjana pažnja, ovom prilikom istakao bih njen univerzalan karakter i značaj. Iako Palanka o kojoj Konstantinović piše svakako jeste ovdašnja - balkanska, ex-jugoslovenska, srpska, crnogorska, hrvatska, bosanska, makedonska... - ona to jeste zahvaljujući ponašanju ovdašnjih ljudi koji se lako uklapaju u sve ustaljene (istorijske) kanone, šablone i (da li?) predrasude. Sva ona negativna (pred)ubeđenja koje tzv. (ekonomski) razvijeni svet ima o nama koji dolazimo sa ,,ovih prostora" teorijsku potvrdu i objašnjenje nalaze upravo u ovoj knjizi.

Tiranija duha palanke o kojoj Konstantinović piše jeste ona, i te kako dobro poznata, tiranija opšteg uvida u sve. ,,Apsolutna javnost", koju Konstantinović precizno definiše kao dobro poznati ,,prekoplotski pogled", jeste ona javnost koju pokreće opsesivna potreba zadiranja u tuđe brakove, krevete, novčanike, šerpe - naposletku: živote. Duh palanke duh je koji slavi svaku osrednjost, prosečnost i jednoobraznost. To je duh koji ne prihvata i ne dopušta razlikovanje i izdvajanje u bilo čemu (,,Filozofija palanke je filozofija zatvorenog kruga koja nigde i ni u čemu ne dopušta otpadništvo"). Duh palanke duh je ograničenog, malog dometa koji svako odstupanje i razlikovanje kažnjava kao izdaju najgore vrste (,,Filozofija palanke jeste filozofija malog raspona").

Palanački patriotizam

Patriotizam palanke upravo zato i jeste fatalno obeležen opsednutošću granicama - ta opsednutost uvek je inicirana strahom od Drugog. Fiksacije granicama - kojima su balkanski narodi, u manjoj ili većoj meri, uglavnom opsednuti - izraz su izvornopalanačkog straha od svake promene, od svake novine i svake konkurencije (,,Osporavanje sveta opet je svojevrsna metoda njegove eksteritorijalizacije, jedinstven način za izbegavanje suočavanja ovog duha sa samim sobom"). Za palančane granice njihovih atara, zabrana, gradova i državica predstavljaju isto što su, recimo, u srednjem veku predstavljale kamene tvrđave. One su poslednja odbrana okamenjene osrednjosti pred naletima strašnih aveti civilizacije u nastupanju. Nesposobnost da se prihvati i razume savremeni svet u svoj njegovoj dinamici i (stalnim) promenama kod palančana rezultira frustracijama i osećanjima manje vrednosti. U tom i takvom, s gledišta palanke vanredno nestabilnom svetu, prirodno se vidi konstantna pretnja - te se i svaka modernost, prirodno, doživljava kao vanredna opasnost. Palanka otuda ništa ne proizvodi tako efikasno kao što proizvodi neprijatelje. Palanka je naprosto egzistencijalno ovisna od postojanja neprijatelja koji održava borbenu gotovost - istovremeno odlažući neminovnost trenutka suočenja sa samim sobom.

Kult smrti

U konačnom ishodu i prisutni kult (junačke) smrti nije ništa drugo do odraz straha od života koji palanka nije u stanju da razume. Ključno načelo na kom počiva prividna stabilnost palanačkog života jeste načelo zatvorenosti i nepromenjivosti - na ovim prostorima ovo načelo neretko identifikuje se i kao ,,vernost tradiciji". Pritom se sama tradicija u koju se palanka toliko kune takođe ne smatra resursom ili prednošću koja inoviranjem, osavremenjivanjem i mešanjem sa tradicijama Drugog može da dovede do novih kvaliteta - već se i jednako zadrto brani i čuva u svojoj nepromenljivoj, okamenjenoj varijanti. Duh palanke tako i vlastitu istoriju, tradiciju i kulturu uglavnom shvata kao sredstvo otpora (svakoj) pretpostavljenoj modernosti.

Filozofija čopora

Filozofija palanke jeste filozofija čopora u agoniji, ona predstavlja apologetiku osrednjosti svake vrste. Zasnovana na stalnom očuvanju svakodnevne rutine kao tihoj smrti svake kreativnosti - ideal palanke predstavlja življenje (i mišljenje) u grupi. Otuda i večiti strah palanke, u krajnjem ishodu, zapravo predstavlja strah od samoga sebe - baš kao što je i njena nesigurnost plod zakržljalog individualizma. Fatalizam kojim je duh palanke tako tragično obeležen nije izazvan ničim drugim do nedostatkom sposobnosti suočenja sa sobom i prihvatanjem (bilo kakve) odgovornosti.

Uteha, ukoliko je uopšte treba tražiti, svakako jeste u univerzalnosti načela o kojima Konstantinović piše. Palanaštvo o kom je ovde reč može biti locirano u nekom balkanskom gradu, varošici ili selu u jednakoj meri koliko i u velikim megalopolisima današnjice. Pripadništvo i vernost duhu palanke uvek predstavlja stvar slobodnog izbora.

Mislite o tome...

 

http://www.pobjeda.me/citanje.php?datum=2011-09-10&id=218347 

 

Atačmenti



Komentari (37)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

svalrij svalrij 13:30 28.10.2011

Ako vas pitaju

Ako vas pitaju sta je Druga Srbija(sta je bila ,sta jeste sta ce biti)slobodno recite : to je Srbija koja se ne miri sa zlocinima pocinjenim u njeno ime.(Iz intervjua dat Branki Mihajlovic Radio Slobodna Evrpa mart 2002)
angie01 angie01 16:09 28.10.2011

Re: Ako vas pitaju

Ako bi palančanin priznao sebe kao subjekt, palanka bi time bila ugrožena kao volja: tamo gde sam ja subjekt, svet ne može da bude subjekt. Palančanin, međutim, verniji je palanci nego samom sebi, bar po osnovnom svom opredeljenju. On nije pojedinac na personalnom putu; on je sumum jednoga iskustva, jedan stav i jedan stil. Ono što on čuva, kad čuva palanku, to je taj stav i stil. Palanaštvo je nagonski-odbrambeno negovanje palanačkog stila kao opšteg stila. Palančanin ima izvanredno jako osećanje stila, jer ima izvanredno jako osećanje kolektiviteta, zamrznutog (ili oličenog) u tom stilu. Veliki “svet” je svet koji, množinom mogućnosti (stilova) razara ovu jedinstvenost stila, ovu njegovu jedno-obraznost. Palanački duh je duh jedno-obraznosti, pre svega, duh gotovog rešenja, obrasca, veoma određene forme. Kada palanački pojedinac čuva palanku, kao vrhovnu volju, kao svoje nad-ja, on čuva pre svega ovaj stil jedno-obraznosti, i, zbog toga, kada se on boji sveta, izlaska u svet, on se boji ovog izlaska u svet bez stila. Najčešća optužba, koja se baca palančaninu u lice: da je čovek bez stila, savršeno je nespojiva sa duhom palanke koji je duh kolektivne volje, jedno-obraznosti kojom se ta volja izražava, pa sledstveno tome i sam duh stila.
Nebojša Milenković Nebojša Milenković 13:32 28.10.2011

Laslo Vegel: Subotica i R. Konstantinović

JJ Beba JJ Beba 13:39 28.10.2011

R.I.P

mnogo mi žao

kad god se pomene Radomir Konstatinović na pamet mi ne padaju njegove divne knjige; najubitačnija prva rečenica ikada napisana na srpskom jeziku - Iskustvo nam je palanačko; Rovinj, Beket , i razne druge stvari povezane sa njim, već slika jednog zabrinutog čoveka koji, sa svojim studentima, skuplja knjige u razlupanom Francuskom kulturnom centru, razbijenog kao protest zbog NATO bombardovonja.
draft.dodger draft.dodger 13:48 28.10.2011

Re: R.I.P

JJ Beba
najubitačnija prva rečenica ikada napisana na srpskom jeziku - Iskustvo nam je palanačko;



Naj(ubi)tačnija...
jedi-knight jedi-knight 14:54 28.10.2011

Re: R.I.P

Re: R.I.P
JJ Beba
najubitačnija prva rečenica ikada napisana na srpskom jeziku - Iskustvo nam je palanačko;



Naj(ubi)tačnija...


I prilično boli. A iskustvo, kao strogi vaspitač, bdi nad pognutim čovekom koji bi se rado uspravio, ali ga tu uvek čeka demorališuće kolektivno sećanje i individualna odgovornost koja se protivi bilo kakvom isticanju.


tsunade tsunade 15:17 28.10.2011

Re: R.I.P

Naj(ubi)tačnija...



Freedom of Information Freedom of Information 05:17 29.10.2011

Re: R.I.P


kad god se pomene Radomir Konstatinović na pamet mi ne padaju njegove divne knjige;

Filozufija palanke pogotovo.Biće tako još dugo, sa mnogima od nas. Pravih velikana je sve manje a jedan je upravo otišao. Slava mu i hvala.
Filip Mladenović Filip Mladenović 13:47 28.10.2011

Sveta energija duha!

Borislav Pekić, Danilo Kiš i Radomir Konstantinović su tri duhovne vertikale srpske misli, tri konstante društvene inteligencije u drugoj polovini XX veka. Njihovi trezveni i emancipatorski glasovi ostali su prigušeni hukom "beseda" i "saborovanja".

"Kako upokojiti vampira", "Čas anatomije" i "Filozofija palanke" - lektira normalne, demokratske, civilizovane Srbije.

Prva polovina tog istog XX veka takodje je bila obeležena jednim izuzetnim glasom, retkim intelektualnim darom - Isidorom Sekulić.

U svom duhovnom testamentu, ona je zapisala: "Sve prolazi, a ostaje samo napor, sveta energija duha."
kafka_88 kafka_88 14:19 28.10.2011

:(

Veliki gubitak! Slava mu i veliko hvala!
buba_truba buba_truba 15:06 28.10.2011

Hvala mu!

R.I.P.
Nebojša
Među onima koji ,,Filozofiju palanke" svrstavaju među najznačajnija dela koja su uopšte napisana na jeziku koji se ranije zvao srpskohrvatskim postoji ne mali broj argumenata po kojima do tragičnih ex-jugoslovenskih građanskih ratova uopšte ne bi ni došlo - samo da je Konstantinovićeva knjiga na vreme bila pročitana i shvaćena na ispravan način. Baš kao što se, podjednako, i u nacional-šovinističkim krugovima Konstantinovićevoj knjizi konstantno zamera njen tzv. nepatriotizam - odnosno oslikavanje sopstvene nacije, naroda, plemena... u negativnim tonovima.

Slažem se... i rekla bih, nažalost, ti od kojih je zavisilo spadaju među one koji ili ga nisu čitali, a ako jesu onda su u ovoj drugoj grupi. I bojim se da ni iz tih nesrećnih dešavanja nisu izvučene pouke. Volela bih da grešim, ali...
AlexDunja AlexDunja 15:40 28.10.2011

mir mu duši.

Stil za njega nije proces; stil je statičnost, u punoj izmirenosti svega pojedinačnog sa voljom i obrascem stila. Stil je rezultat koji se hoće pre procesa, izvan njega, onako kako se ovde hoće plemenski duh, a hoće se upravo zato što je duh palanke izvan njega i što njemu pokušava da se vrati. Dok je za plemenski duh, kao za nesvesno-stilski duh, jer duh nagonske jedno-obraznosti koja je data onako kako ovome duhu nije data pojedinačna (vremensko-istorijska) svest, stil sama stvarnost a ritual najviši način njenog upoznavanja i uspostavljanja, za duh palanke stil je obrazac koji treba podržati svojim životom, u koji treba bukvalno ugraditi život koji dolazi posle tog obrasca. On je norma a ne stvarnost, i utoliko je više norma i zakon ukoliko je manje stvarnost, ukoliko se više oseća kao konstrukcija kojoj se stvarnost odupire. Normativnost je tim svetija ukoliko je u stvarnosti problematičnija. Sve što je protivrečno njoj odbacuje se s neiscrpnom brutalnošću. Mogućnosti za pokret u svetu palanke otuda su ponekad gotovo beznačajne. One su u obrnutoj srazmeri sa ovom voljom duha palanke za normativnošću, koja se traži svuda i u svemu i koja zahteva apsolutni uvid u sve, apsolutnu javnost bez pauze.
metrevelic metrevelic 19:39 28.10.2011

Dr Ivo

Dr Ivo Sanader je doktorant prminulog.
s
Nebojša Milenković Nebojša Milenković 22:18 28.10.2011

grešite...

Dr Ivo Sanader je doktorant prminulog.
očito ste pobrkali "lončiće"
metrevelic metrevelic 02:13 29.10.2011

Re: grešite...

Nebojša Milenković
Dr Ivo Sanader je doktorant prminulog.
očito ste pobrkali "lončiće"

jesam ,radi se o Zoranu Konstantinoviću
ljuboten ljuboten 21:38 28.10.2011

Da li smo i mi mali duhom?

Čitajući blog za pok.Konstantinovića primećujem da i mi ovde čitači i pisci blogova nismo daleko odmakli od palanačke svesti, kada već nemamo toliko moći za razmišljanje pa de ne umemo da prepoznamo da su događaji opisani u blogu naslovljenom „Occupy Wall street - nema predaje, nema povlačenja!” najvažniji za ljudski rod.
Nije dovoljno što samo Cerski prepoznaje da napredak podrazmeva promene. Ne moraju biti promene onakve kakve je izazvala Oktobarska revolucija, ali je malo onih koji prepoznaju da revolucija nije završene niti će biti, pa makar da je započela nasilno, prvo buržoaska u Francuskoj, pa proleterska u Rusiji. Nemati silinu uma da čovek svati da je padom nasilno izvedenih promena, još više zaprljane namerama nacizma, odnosno posledicama Drugog svetskog rata, i stvaranjem pobedničke imperije SSSR-a, kapitalizam izgubio panadam grđi od sebe, pa se sada nalazi sam pred ogledalom istorije i u njemu vidi svoju zlu stranu, nije ništa drugo nego palanački duh.
A takav duh ne može da prepozna probleme koje ima EU, jer ne zna da je palanački duh Grka identičan srpskom. A u stopu ih prate slični, ako ne isti po duhu, Italijani, Španci i Portugalci.
Što ne zanči da su ostali bolji ljudi, niti oni koji žive u SAD daleko van Menhetna, niti oni širom napredne Evrope, kojima je posle dirinčenja po fabrikama i rudnicima najveće zadovolstvo da se naliju pivom, a njihve supruge da gledju glupe tv serije, jer je vino mnogo skupo za sve one koji ne spadaju među onih 1% koji vladaju svim resursima, ta i ljudskim, u SAD, no i u EU.
pape92 pape92 00:47 29.10.2011

Solčence zahaja

Uz odavanje počasti Radomiru Konstantinoviću, da navedem jezičku vezu koja mi je živeći u Sloveniji postala očigledna. Reč "vas" znači selo, a iz nje je izvedena reč "vsak" (svako) i "vsi" (svi).

In vas tiho spi.
Goran Vučković Goran Vučković 02:04 29.10.2011

Dve palanke

"...ili stav očajanja, koje sanja uključenje u svet, negacijom palanke. Duh palanački u oba vida se javlja i u oba trijumfuje"

Strana 6

Možda je način na koji su mi "promovisali" ovu knjigu uticao da je do sada ne pročitam.

Veliki filozof je svojim delom zaista zadužio svoju palanku. Hvala - od nas, palančana.
Vojislav Stojković Vojislav Stojković 09:51 29.10.2011

Re: Dve palanke

Ima nešto od palanačkog i u verovanju da smo "Mi" pametniji, obrazovaniji i lepši od "njih", da su "Naša" stremljenja i ciljevi napredan i siguran put u bolji život, a "njihova" su nazadna i zaostala i vode u propast, zato "Mi" s "njima" ne možemo zajedno, ukoliko "oni" ne odbace svoje vrednosti i priklone se "Našima", a o tome da smo "Mi" u pravu nema i ne može biti nikakve rasprave s "njima".
srdjazlopogledja srdjazlopogledja 10:07 29.10.2011

Re: Dve palanke

a o tome da smo "Mi" u pravu nema i ne može biti nikakve rasprave s "njima".

metrevelic metrevelic 10:52 29.10.2011

Re: Dve palanke

Vojislav Stojković
Ima nešto od palanačkog i u verovanju da smo "Mi" pametniji, obrazovaniji i lepši od "njih", da su "Naša" stremljenja i ciljevi napredni i siguran put u bolji život, a "njihova" su nazadna i zaostala i vode u propast, zato "Mi" s "njima" ne možemo zajedno, ukoliko "oni" ne odbace svoje vrednosti i priklone se "Našima", a o tome da smo "Mi" u pravu nema i ne može biti nikakve rasprave s "njima".

samo pokondireni palančani.
Nebojša Milenković Nebojša Milenković 11:20 29.10.2011

Re: Dve palanke

Goran Vučković Goran Vučković 16:56 29.10.2011

Re: Dve palanke

http://www.scribd.com/doc/68544483/Radomir-Konstantinović-Filosofija-palanke

Ovo je definitivno bolja kopija nego ona koju sam gore linkovao, hvala.

Priručnik za ličnu higijenu društvenih veza.
Vojislav Stojković Vojislav Stojković 17:01 29.10.2011

Re: Dve palanke

Nebojša Milenković


možete je čitati u o on-line verziji:



Pretpostavljam da se tvoja preporuka odnosi na palančane iz obe palanke. Kako iz Prve, tako i iz Druge. Naročito iz ove potonje, jer su veštiji sa e-knjigama u on-line verzijama.
Goran Vučković Goran Vučković 17:15 29.10.2011

Re: Dve palanke

Pretpostavljam da se tvoja preporuka odnosi na palančane iz obe palanke. Kako iz Prve, tako i iz Druge. Naročito iz ove potonje, jer su veštiji sa e-knjigama u on-line verzijama.

Meni se čini da je preporuka za čitanje naročito za one koji nisu čitali - a umeju da kliknu na link
Vojislav Stojković Vojislav Stojković 17:24 29.10.2011

Re: Dve palanke

OK, neka ti bude, preporuka za čitanje se odnosi samo na one koji nisu čitali "Filosofiju palanke", ali smeo bih da se okladim da je takvih podjednako i u Prvoj i u Drugoj palanki. Jer, reč je o sestrama i braći po materi, bolje reći po majčici Srbiji.
Nebojša Milenković Nebojša Milenković 17:35 29.10.2011

Re: Dve palanke

Pretpostavljam da se tvoja preporuka odnosi na palančane iz obe palanke. Kako iz Prve, tako i iz Druge. Naročito iz ove potonje, jer su veštiji sa e-knjigama u on-line verzijama.


Meni se čini da je preporuka za čitanje naročito za one koji nisu čitali - a umeju da kliknu na link


slažem se sa pitanjem
antioksidant antioksidant 18:26 29.10.2011

Re: Dve palanke

pokondireni palančani.

plaonazam
svalrij svalrij 19:58 29.10.2011

Re: Dve palanke

Svi najbolji "oni" iz Prve,i najlosiji "mi" iz Druge su neuporedivi,jer "mi"je bolje,lepse ,pametnije,a kamo li najbolji "mi" s najlosijim "oni" sto je obicno slika koja se nudi kao politicki,a ne retko i ako ratnohuskacki argument.Barem smo svi to ikusili
docsumann docsumann 22:12 29.10.2011

Re: Dve palanke

hvala za link

anyway, trenutno sam na toj ediciji
abrasax abrasax 21:57 30.10.2011

Re: Dve palanke

OK, neka ti bude, preporuka za čitanje se odnosi samo na one koji nisu čitali "Filosofiju palanke",



Nisam čitala nijedno delo Radomira Konstantinovića u celosti - za "Filozofiju palanke" to mi nikako ne služi na čast i (da se ovo ne shvati kao promocija ubogosti) pohitah da tu grešku ispravim. Čitanje "Filozofije palanke" umnogome liči na rvanje s vlastitom senkom (što je neophodno iskustvo svakom mislećem biću), a fokusiranje tema na blogu zaista su podsticajne. Hvala na linku.

Mir duši ovom velikom čoveku
metrevelic metrevelic 07:20 29.10.2011

Druga Srbija

Druga srbija su gradžani srbije koji nisu zaluđeni Amfilohijem ,SPCom ,Dobricom i Matijom i bore se protiv nepravde u svetu.Borba je trajala i jučer
JJ Beba JJ Beba 00:54 30.10.2011

Bora Ćosić

JJ Beba JJ Beba 01:01 30.10.2011

Radomir Konstatinović

gorran2 gorran2 22:57 30.10.2011

Veliki čovek

koji je ostavio delo izuzetne vrednosti.
Bilo je pravo zadovoljstvo slušati ga uživo.
Između ostalog, Radomir Konstantinović bio je jedan od osnivača Društva za istinu o NOB 1992, i član Saveza antifašista Srbije.
Exitus Letalis Exitus Letalis 11:14 31.10.2011

Veliki čovek

bila sam na promociji u rexu. bilo je baš tako - divno, tužno i strašno.

Poslednje obraćanje Radomira Konstantinovića srpskoj javnosti, 1997. na promociji knjige Bore Ćosića.
"Divno je, i tužno je, i strašno je što se sada ti i ja srećemo posle šest godina neviđenja, šest godina tvoga, ali i moga stranstvovanja, šest godina nacionalističko-rasističkog divljanja ovom zemljom. Divno je, i tužno je, i strašno je, dakle, što se srećemo ovde u ulici Jevrejskoj. Ovde je moja zemlja koju da napustim nikad neću, moja zemlja, Papo Haim, Darvaš Šandor, Kapelan Jakov, sedeo je sa mnom u klupi u III razredu gimnazije, Koen Hajm, nosio naočare sa zlatnim okvirom, Holender Josif, Rubenović Jakov, Džeki, debeli Džeki, dozvoljavao je da ga tapšemo po trbuhu i smejao se u to vreme i sav se tresao, i to je bio veličanstven prizor. I Baruh Isak, Imeju Hashajin, Pinto Isak, Sabo Josif, Tuvi Solomon, Hiršl Martin i najzad Albahari Avram. Njih trinaestorica pobijenih trinaestogodišnjaka, a bilo nas je u razredu ako se ne varam trideset dvoje. Nisu ova deca bila, ona JESU između ostalog i zato što ja jesam, ja sam sad sva ta deca. Tvoj tekst o Dekartovoj smrti koji pisao si u Berlinu, a koji pročitao sam jedne noći u mojoj opusteloj kući u ogromnom uzbuđenju, za mene jeste pre i posle svega ruka prijateljstva pružena preko provalije od šest godina, koje godine strahote i poniženja bile su za mene šest vekova. Posle svega što se ovde dogodilo i pred onim što će, bojim se, tek da nam se dogodi, imperativ prijateljstva jeste jedini naš kategorički imperativ. Deco moja, dajte ruke, držaćemo se za ruke protiv ovoga zla. Nismo sami, mi smo zajedno, Papo Haim, Darvaš Šandor, Kapelan Jakov, Koen Haim, Holender Josif, Rubenović Jakov, Baruh Isak, Imeju Hashajin, Pinto Isak, Sabo Josif, Tuvi Solomon, Hiršl Martin, Albahari Avram, Bora Ćosić, Rade Konstantinović."
Radomir Konstantinovic, Srpski filozof i pisac, rođen 1928. u Subotici.
Exitus Letalis Exitus Letalis 16:19 31.10.2011

Re: Veliki čovek

komemoracija radomiru konstantinovicu u skupstini grada sutra, 1. novembra u 15. časova.

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana

Najaktivniji autori u poslednjih 15 dana