Završni račun budžeta za 2012.godinu

Juče je Ministarstvo finansija objavilo podatke o realizaciji budžeta za 2012.godinu. Rebalans smo usvojili 25.septembra. Koliko smo dobro planirali? Prihodi su za gotovo 400 miliona evra manji od planiranih. Rashodi su za skoro 500 miliona evra manji.

U narednoj tabli su date tri kolone:
- kako smo planirali rebalansom budžeta
- koji su stvarni prilivi i odlivi na kraju godine
- razlika između plana i realizacije

Prilivi od PDV-a su za preko 40 miliona evra manji od planiranih. Ono što najviše zabrinjava je što su nominalni prilivi od PDV-a za mesec decembar samo neznatno veći od priliva u mesecu septembru, i za gotovo 10% manji od priliva u novembru. Oktobar nije dobar za poređenje, jer se radi o mesecu u kome tromesečni obveznici prijavljuju PDV.

Da vas podsetim, gornju PDV stopu smo povećali za 10% (sa 18% na 20%), inflacija u ovom periodu iznosi preko 5%, a PDV prilivi nam padaju. Ovo nam govori da pada potrošnja. Ovo dalje govori o ozbiljnim sumnjama u realnost agresivno planiranih prihoda od PDV-a u budžetu za 2013.godinu.

Ono što dodatno pogoršava problem je veliki pad prihoda od akciza, i to za 100 miliona evra. Pošto se PDV računa i na akcize, gotovo pola pada prihoda od PDV-a dolazi od pada prometa akcizne robe.

Druga stvar koja zabrinjava je pad prihoda od poreza na zarade i doprinosa. Ovo ukazuje na dalji pad zaposlenosti. Što za sobom povlači dalji pad kupovne moći i potrošnje stanovništva, što za sobom povlači dalji pad prihoda od PDV-a.

I odlivi su se smanjili za skoro 500 miliona evra. Ovo znači da je i realizovani deficit manji za oko 100 miliona evra nego što je planirano. Najviše su smanjeni rashodi za robu i usluge, preko 200 miliona evra. Zatim rashodi za plate, pa kapitalni rashodi. Budžet je probijen u stavci ostalih tekućih rashoda.

Iako sam budžet govori o prihodima i rashodima, radi se u stvari o prilivima i odlivima. Zašto govorim o prilivima i odlivima, a ne o prihodima i rashodima budžeta? Srbija nema zakon o budžetskom računovodstvu. Ima uredbu. Ta uredba kaže da se stvari knjiže (beleže) u budžetu ne na osnovu nastanka prihoda i rashoda, već na osnovu plaćanja. Privatnicima je ovo poznato kao prosto knjigovodstvo. Naravno, sva privredna društva i privrednici sa prihodima većim od 3 miliona DINARA, moraju da vode dvojno knjigovodstvo koje posebno beleži račune (prihodi i rashodi), a posebno kada su ti računi plaćeni (prilivi i odlivi).

Zašto je ovo važno? Pretpostavimo da država naruči raznu robu i usluge u iznosu od npr. 210 miliona evra. Recimo da roba i usluge budu isporučeni i računi izdati. To se u našem budžetu ne primećuje. Primetićemo ga budžetu tek kada ministar odluči da plati tu robu i usluge. Na taj način, ministar može da manipuliše sa "rashodima" u budžetu. Ne kažem da to radi, ne znam da li to radi, kažem samo da može. A kažem i da se to do sada obilato koristilo. Pre ovog ministra. Jer kada se kaže da država duguje putarima ili farmaceutskoj industriji, to upravo znači da te rashode nigde nismo ni knjižili, odnosno da se trošilo van okvira budžeta. Kako ti računi nigde nisu evidentirani, i mogu i da sede po fijokama, o njima ni revizor ne može ništa da kaže. Osim da kaže da ne može o tome da se izjasni, što i piše u njegovom izveštaju. Uzrok svega je to što nemamo zakon o budžetskom računovodstvu, nego imamo uredbu koja državi dovzoljava da vodi knjigovodstvo države koristeći pravila koja važe samo za male privatnike sa prometom ispod 3 miliona dinara. Koliko ovo nije u skladu sa međunarodnim računovodstvenim standardima za javne finansije, ne bih ni da pominjem. Ako se neko pita zašto MMF misli da nismo ozbiljni ...

U isto vreme, dolazi do rasta zaduženosti. Država je na kraju decembra bila dužna 17.5 milijardi evra. To je oko 62% BDP-a.

Ovo daje i uvod u razgovor o ostvarivosti budžeta za 2013.godinu. Problemi sa prihodnom stranom budžeta su bili očigledni, naravno i za MMF. Zbog toga nismo ni mogli da dobijemo aranžman sa MMF-om. Pretpostavljam da će ministarstvo finansija sve ovo spinovati kao: deficit nam je manji nego što smo planira.

Šta treba da se desi da bi shvatili da ad hoc ekonomska politika, bez ikakve analize, onako napamet i po osećaju, u stvari nije ekonomska politika, nego upravno direktna suprotnost: nedostatak ekonomske politike. Da jurcanje po istoku, prikupljanje investitora i kredita, nije ekonomska politika. Jurcanje po zapadu takođe. Za to vreme, prezadužena, nelikvidna i preopterećena privreda koja vapi za ekonomskim reformama, umire.

Šta treba da se radi? Budućem ministru finansija.

http://www.facebook.com/SasaRadulovich

https://twitter.com/SasaRadulovich

EDIT: Rebalans budeta sadrži i prihode i rashode indirektnih budžetskih korisnika. Mesečni podaci o izvršenju budžeta ne uključuju ove prihode i rashode. Njihova procena je na nivou od oko 20 milijardi dinara.