Vesna i Wiener StaatsBallett

Treći put po redu, u okviru Beogradskog festivala igre, dodeljuje se nagrada Vip poziva. Neki su čuli za nju...mnogi ne...ali ta nagrada u svetu umetničke igre polako postaje poznata. O čemu se zapravo radi? U zemlji u kojoj sponzori nemaju ama baš nikakav benefit od ulaganja u kulturu, do samog zadovoljenja životnih i estetskih vrednosti i odgovornosti, razmišljali smo kako da dobru saradnju sa kompanijom Vip mobile učinimo zanimljivijom i jačom. To je kompanija koja je već niz godina uz Festival, i trebalo je uraditi nešto novo, drugačije.... Jedna od ideja, bila je da zajedno ustanovimo nagradu koja će nositi ime generalnog sponzora. Nagrada je lepa forma, ali ako u okviru jednog festivala imate najznačajnije i najpopularnije koreografe i igrače, koji su već pobrali važne svetske nagrade i priznanja kritike, nije zahvalno baviti se ovom vrstom selekcije. Nije ovaj festival pravljen, niti je rastao kao takmičarski.  Sve je na njemu različito, a vrhunsko. Pitanje je samo ličnog ukusa, senzibiliteta, pa i samog trenutka...šta se kome više ili manje dopada...  A onda smo razmišljali o nama, i našima. I rešili da svake godine u Beograd dovodimo po jednog baletskog umetnika iz Srbije, koji živi i radi u inostranstvu. Nekoga na koga smo zaboravili, a ko je u međuvremenu u svetu napravio karijeru. Da se razumemo, nisu to karijere svetskih filmskih glumaca, ali su karijere ljudi koji su u okviru svog esnafa, baletske kritike, i svog kruga publike - itekako poznati. Čitava stvar je zamišljena kao nepretenciozni omaž onima koji u biografiji (i srcu) nose Beograd... Vip poziva dobre ambasadore Srbije, u Srbiju...

Prve godine - nagrada je otišla u ruke Miše Đurića. Starija generacija kolega iz Narodnog pozorista, pamti ga kao Žuću. Žuća je otišao pre par decenija u Ameriku, i tamo je danas na čelu jedne baletske kompanije. Sam pronalazi lovu, bira repertoar, radi sa igračima, bori se sa administracijom...i uspešan je u svemu tome. Dobio je par nagrada u SAD, zvali su ga često da pravi seminare i baletske škole u Hrvatskoj, ali ga se ovde niko nikada nije setio ... Ima nečeg čudnog u našem mentalitetu, da ljude koji odu zaboravimo, a ako se ne daj Bože vrate, onda to brže bolje objasnimo njihovim neuspehom u dalekom svetu. Sve u svemu, bilo je dirljivo videti Mišu Đurića u Beogradu, na daskama Narodnog pozorišta, gde je nekada i sam igrao...

Sledeće godine na red je stigao Leo Mujić. Mlađa generacija. Talentovan i inteligentan. U odnosu na Žuću, on je imao razloga da se češće vraća u Srbiju, pa smo i mi imali više prilike da načujemo o njegovim uspesima u Americi, Japanu, Evropi... Odličan igrač, danas koreograf, i oduvek buntovnik, sa ili bez razloga.

I posle dva muškarca, bio je red na jednu Damu. Ona je Vesna Orlić, i molim vas - zamenik direktora Baleta Wiener Staats Opere! A o njoj ovde niko ništa ne zna! Ni baletski, ni umetnički, ni običan svet.... Vesna je završila baletsku skolu u Beogradu, i otišla u svet, za svojim snom.

Ono što me je navelo da pišem o ovoj nagradi, jeste deo jednog intervjua koji je nedavno dala za jedan domaći, ženski magazin... U njemu, ona govori o svojoj karijeri, ali zapravo govori o hrabrosti. Za igrače, ta hrabrost je presudna. Bez hrabrosti, nema ni igre. Hrabrost... Ma ne hrabrost, nego HRABROST.   Evo šta kaže: "....Odmah po završetku baletske škole „Lujo Davičo", sa sedamnaest godina, otišla sam sama u Sarajevo, gde sam igrala dve godine, a onda sam se jednog dana spakovala i otišla u Beč, u potpunu neizvesnost. Ostvarila sam tamo uspešnu karijeru, dokazala se kao balerina, balet majstor i koreograf, a trenutno sam zamenik direktora Državnog baleta. Iz ženskog ugla gledano, najhrabrijom odlukom smatram rađanje dvoje dece. Baletski umetnici zavise od svog instrumenta, od tela, i zato se u svetu baleta majčinstvo smatra rizičnim činom, a ja sam dvaput dokazala da se posle porođaja može opet vratiti na scenu..."

Nije verovala da će je neko vratiti i na beogradsku scenu....i to scenu Centra Sava. Wiener StaatsBallett gostuje 12 aprila, a nakon predstave - Vesna će dobiti priznanje. Kaže da je srećna... i da joj je ovo najznačajnije priznanje u karijeri.... Sigurno je da emocije i sećanja naviru.  Biće u publici familije, prijatelja.... Dobro nam došla!