тренутно (радно докон) време често проводим умом Селу нузДунава, уживајући и дружећи се са знаним.посетих и сеоско гробље, оно се коднас зове дрекалово, где у тихом колективу ено и моји претци под јоргованом белим трају .
на једној клупи са предивним погледом на меандер дунава те нови сад у измаглици уочих исписника Дрнду , другара одмалена ,где чита. Поздрависмосе а на мој упит
- откуд да те овде сретнем
на свој луцидан начин одговори
- привикавам се на окружење, јер требаће ми овде потрајати
- Е домојега, откуд такав диван
- а слушај моји су сви умирали око 7десете године свог живота па нија немам накога да дуговечан будем
- Оно јес да генетика има удела у трајањунам , надовезујем се,али незаборави конфор којим су ти преци живели и твој ,можда у томе се може назрети дуже животно трајање
- а шта би ти тео ко метузалем да потрајеш ,кочоперноће
- ма јоок, него онако, још отом неразмишљам опхрван свакодневним обавезама, ја се као правдам
- да чујем да млатиш још по градилиштима ,батали бре то и препусти младим а ти седи и љуљуј га, ко ја, указује
- оно јес ,управу си што се младих тиче ,велим
- наравно да сам у праву, упоран Дрнда, него вид онај споменик , шта фали ту нуз њега трајати, а Ти начитан, сигурно знаш о коме је реч.
Како неби знао, јер при указуми на споменик Игић Николе намах ми се пред очима створи слика централног лика слике Сеоба Срба (Паје Јовановића), маркантна старина дугих седих бркова, густих веђа, заогрнутог чобанском кабаницом, наоружаног пушком, јатаганом и кубуром . дете сиромашног черевићког кројача Јована чију је бистроћу уочио још у основној школи учитељ и усмерио га у новосадску гимназију (завршио 1879) да би потом уз помоћ стипендије Матице Српске (из фондације сеоскогнам добротвора Петра Костића) наставио студије права у бечу.током тог школовања користио је могућности које су му пружале бечке библиотеке,музеји и антикварнице где је поред правних наука стекао и образовање из националне историје,европске културе и светске књижевности. Потом службовао је у многим местима хрватске,славоније и срема као судија, да би професионалну каријеру окончао као председник суда у ср.карловцима одакле је редовно обилазио фрушкогорске манастире и у једном од њих се срео са сликарем Јовановићем којег је, ликом и стасом шармантног старине, инспирисао за предводника на знаној слици. Често је долазио у Черевић где је уживао поштовање становника које је стално потстицао на напредак у пословима којима се баве . био је поверљива особа српског патријарха Георгија Бранковића али и хрватског бана грофа Куена Хедерварија. Као светски путник, у њујорку се дружио са Теслом, оставио је записано.о њему је публициста Милитар Трива написао Роман о Игићу чији се рукопис налази у Матици Српској. Старост је провео у черевићу где је и умро 1943.своју богату библиотеку завештао је сеоској основној школи.
- а ту су ено , тргну ме из присета и вајар Солдатовић Јован па сликар Шербан Миленко , о фамилија фрушкогорског славуја – песника Грчић Јована Миленка и да недиваним, додаје Дрнда, него, мого би ти, склон писању, да неку Хронику онашем гробљу срочиш, ко оно Исидора Секулић, о паланачком
- о па то је крупан залогај за мене скрибомана, него у правуси није неинтересантно ово (будуће нам) окружење, док поглед одавде уистину откида, јаћу