пандемонијума присет

e сад, да ли то успева баш сваком.подсвест нам је неконтролисано чудо у нама па оће се јавне и реорганизује нам личност изнутрашњу али са спољним манифестацијама кад јој се ћефне.Трифко Палеж ,згубидана Фрње нам геометра неблизак рођак ,био је у руском кампу у Ras la Nuf-у, принтер мајстор. дојаја лик ,магични ,који је у себи самом сатрептавао резултате друштвене ентропије у србији тада у првој деценији 21 века бремените патолошким поремећајаима слуђене популације.спадало, вербално маштовит дорћолац,пропали студент журналистике те да не би склон кажњивој страни закона мурију попио геометар га увалио у руски камп као личног фигуранта да буде од користи но се овај самоиницијативно прикључио пројектном бироу да ради као копирант мајстор обзиром да га геометарски посо по либијском сунцу мамио ние. у свим нестручним дешавањима био је мирођија.блебетало, научио је десетак речи арапских но њему посве довољних да са локалним либијским радницима на трговачкој основи препродајући им робу из својег штека напабирченог кроз прсте гледајућих Руса (половна радна одела, јакне, капе, мајице,обућа) развије трговину јабукама в.траженог артикла у менију ручкова руске мензе (компоти )али и у недозвољеној производњи ракије ( тада законом кажњивом) јер је уз помоћ лабораната италијанске хемијске лабораторије по в.упроштеној процедури Brandy alla mela пијача се брзо готовила,наливала у испражњене пластичне флаше са локалним натписима хладан чај за пиће.руски радници су му откупљивали целу производњу.набавио је и лични џип (расходован руски теренац који су му механичари у радионици кампа оспособили).наравно за то му је требало новца који није имао па ми се обратио за помоћ.зготивио ме је од првог дана вичног да плетењем речи у магловит смисао сваког сентенцама заинтересујем и како су нам примања у мојем сектору тада била пристојна одвојих тражену суму а на питање ми - колика ће Братее бити камата , одмахнух руком.не прође много једно вече чувар објекта где смо у Ben Džavad-у живели интерфоном поручује - Имаш посету .прихватим је и за пар минута пред вратима куц куц непознато женско у џелаби које ми пружи хартију - Матори, имаш сат времена да испразниш јаја ,Трифко.

 

            

 

Изворна белинa тена и опојни мирис природног тела припремљеног за прц посао и данас ми промакну одртавелим чулима док вештини којом је радњу водила успела је да ми сачува јаја на месту (утисак ми био да ће их усисати својом обрезанком) .реч нисмо проговорили, а кад сам јој пружао надокнаду за посету ,одмахну руком. Сутрадан ми при сусрету на ручку у кампу Трифко појасни да је јуче стигла тура дроца из Марока на пар дана,а он се (али да не ширим ),пријавио код локалног Газде за диструбуцију по договореним адресама својим аутом. - од сада ,али само једном месечно, ако ти одговара ,рачунај на овакве бесплатне посете ненајављене а паре им немој нудити јер јабука посао у којем си ми несебично помогао и мени је помогла да променим поглед на Свет додуше као и три пута у историји човечанства до сад (након Адама и Еве , Исака Њутна и Џобс Стива).остварило се наиме да оно могуће другима могуће је и Вama (што рече М. Аурелије још пре 2000 г.).био је крај децембра 2010. из Туниса су у јануару 2011 до нас стизале вести о немирима. Огласио се потом и Египат да би убрзо управа руског кампа нам у фебруару наложила да обуставимо послове у пустињи (према Бенгазију) и да се држимо кампа у који је убрзо стигла Гадафијева војска као обезбеђење.сумње више није било ....требало се бегати .....али како и где.тих дана Трифка нигде било није ,геометар са којим сам делио смештај у кампу један дан ме упита - да ли си подигао новац из Банке.указах му да чекам ред на превоз за Сирт. Насмеја се уз примедбу - то заборави Банка у Сирту за нас не ради тренутно, него,Трифко ми се јавио доћиће по банковне картице, ко хоће да му да, па ће он преко локалаца то средити.нас тројица пристасмо док десетак њих одјеба посао ,посебно са Трифком.дани су пролазили, са истока од Бенгазија се чула потмула пуцњава.једно јутро четири камиона кипера крцати полуобученим турским радницима бану у наш логор - побуњеници им опљачкали камп близу Бенгазија а њих потрпали у кипере и усмерили  ка нама...дани фебруара су нам протицали у неизвесности ,без тел везе уз потмулу јеку артиљерије из правца Бенгазија.....

28 феб 2011. се укрцасмо у луци рафинерије Ras la Nuf-а на трајект (без Трифка он се прикључио италијанској екипи) а ја се 2 марта након љуљушкања немирним медитераном искрцах у харбуру Валете.од Трифка (и обећане услуге му) оста само тврдња рођака геометра да ће обећано бити одрађено.....иза мене остаде тако Либија да се суочи са туробном свакодневицом и неизвесном будућношћу......негде у октобру 2011. добијем позив из амбасаде Либије у Београду да им се јавим и преузмем приватну доставу новца из Либије.

од Трифка пак јавке не би никакве.....и никад више.