Evropsko informaciono društvo

Dok se industrijska revolucija sa početka 19. veka oglasila huktanjem i pîskom lokomotiva i zaglušujućom bukom iz tkačnica, revolucija kojoj smo svedoci se odvija u mukloj tišini i po dubini svih struktura. Zato nije zgoreg malo osvetliti ove nečujne i nevidljive procese i progovoriti reč-dve o njihovim najvažnijim osobinama.

1. Moderna informaciona i komunikaciona tehnologija

je najočiglednija osobina informacionog društva. Intenzivni razvoj masovnih medija, a naročito Interneta, koji još uvek traje, izazvao je pravu revoluciju, brzinu i efikasnost u poslovanju. Direktna posledica ovog ubrzanja je visoka dinamika, odnosno skraćivanje svih radnih procesa, životnog ciklusa proizvoda, saobraćaja, komunikacija, propadanja starih i nastanka novih preduzeća. Ovo donosi neizvesnost koja se može savladavati samo stalnim pribavljanjem novih korisnih znanja.

2. O globalizaciji je dosad vodjeno mnogo žučnih diskusija, a ocene njenih efekata su kontradiktorne. I pored nekih negativnih efekata koje ima, moramo da se suočimo sa neizbežnošću ovog procesa. On je posledica, pratilac i pokretač razvoja s kraja 20. i početka 21. veka. Zato, čak i kad bi zaustavljanje globalizacije bilo moguće, ono bi verovatno omelo dalji razvoj i tako donelo više štete nego koristi.

3. Svakako najvažnija osobina informacionog društva je umnožavanje mesta proizvodnje informacija i znanja. Znanje više nije stvar samo akademskih institucija, već se njime danas bave sva preduzeća, a najintenzivnije ona čiji proizvodi imaju visoko učešće znanja kao što su sofverske i konsultantske kuće. Iako se na prvi pogled čini da u ovoj oblasti postoji konkurentski odnos izmedju univerziteta odnosno nauke i privrede, istina je upravo suprotno: orijentisanost privrede na znanje i proizvode sa visokim učešćem znanja uvećava potrebe društva za naukom. Istina je da su naučne institucije izgubile prioritet u bavljenju naukom, ali ne i autoritet i svoj značaj, Pre bi se reklo da njihova uloga, iako umnogome drugačija, u informacionom društvu postaje sve značajnija. Ovo naročito važi za vrlo inovativne naučne institucije koje su uspele da pronadju način da uspostave novu vrstu komunikacije sa privredom i društvom.

4. Sa Internet tehnologijama došlo je do umrežavanja tehnologije i informacija širom sveta. Razvijene zemlje su daleko odmakle u ovom procesu. Medjutim, sve se više kristališe novi zahtev: umrežavanje znanja. Od ovog procesa se očekuje mnogo. On bi zahvaljujući obuhvatanju velike količine vrednog znanja i efektu emergencije (pojava da su rezultati ponekad veći od prostog zbira elemenata) mogao doneti kvalitativni skok u razvoju pojedinih privrednih grana, nauke, čitavih društava, pa čak i civilizacije 21. veka.Umrežavanje znanja svakako nije lak zadatak, jer je ono daleko složenije od informacija, pre svega zbog toga što je veoma zavisno od konteksta, što postoji više vrsta znanja od kojih neke nije moguće eksplicirati, pa time ni staviti u dokument bilo koje vrste, što se znanje mnogo teže strukturiše od informacija, što se nalazi u mnoštvu različitih vrsta dokumenata.

U poslednje vreme se često čuju prigovori da je i ovaj izraz informaciono društvo već prevazidjen, da su razvijena društva dobila neke nove odlike i da je sve opravdanije umesto njega koristiti izraz “kompetentno društvo”.

Izgradnja evropskog informacionog društva - inicijative "eEurope 2005" i "i2010"

Digitalne tehnologije su postale lokomotiva privrednog rasta. Devedesetih godina preduzeća i potrošači u SAD-u su vrlo brzo prihvatili da koriste prednosti ove ‚digitalne revolucije’. Na taj način popravio se položaj američkih preduzeća medju konkurencijom i zemlja je zabeležila spektakularan rast. Evropski političari su zaključili da i Evropa mora mnogo intenzivnije da gradi digitalnu privredu.

Još u novembru 1999. Evropska komisija je započela inicijativu ‚eEurope 2005’ kojom je trebalo izvršiti pripreme za ovaj prelaz, kako u samoj EU, tako i u zemljama Srednje i Istočne Evrope koje joj se pridružuju. Inicijativa eEurope 2005 podrazumevala: obezbediti da svako u Evropskoj uniji – svaki gradjanin, svaka škola, svako preduzeće, svaki organ vlasti – dobiju pristup novim informacionim i komunikacionim tehnologijama i nauči kako da ih korisno uptorebi.

Tu spadaju npr. upotreba Interneta za obrazovanje, upravu, zdravstvo, kulturu i zabavu. Stoga je eEurope 2005 mnogo više od sticanja konkurentske sposobnosti privrede. Radi se o tome da svi gradjani, a naročito oni sa posebnim potrebama, dobiju priliku da poboljšaju kvalitet svog života. Za sve ljude mora postojati direktni i interaktivni pristup online-svetu: elektronski pristup znanju za obrazovanje i usavršavanje, zatim kulturi i zabavi, bankarskim uslugama itd. Pristup Internetu je u današnjem društvu osnovno pravo svih gradjana i vlast im mora obezbediti ovo pravo.

Konačni cilj inicijative eEurope 2005 je da Evropska Unija do 2010. postane najkonkureniji privredni prostor na svetu, oslonjen na znanje tj. informacione i Internet tehnologije.

U 2000. kad je ova inicijativa usvojena, pred upotrebom Interneta u Evropi stajale su sledeće prepreke:

- skup, nesiguran i spor pristup mreži,

- suviše mali broj online interesenata vičnih upotrebi računara,

- nedovoljno dinamična kultura koja nije bila sasvim orijentisana na usluge,

- nedostatak angažovanosti javnog sektora na razvoju novih usluga.

Radi otklanjanja ovih slabosti eEuropa je predvidela korake sa tri glavna cilja:

- Obezbedjivanje jevtinijeg, bržeg i sigurnijeg pristupa Internetu,

- Investiranje u ljude i njihove veštine,

- Podsticanje upotrebe Interneta.

Ali pre svega je trebalo dovesti u red zakonsku regulativu. Dotadašnji uslovi za pristup Internetu zasnivali su se na propisima i strukturama iz vremena u kom je većina korisnika bila upućena na nacionalne telefonije koje su u njihovoj zemlji imale monopol. Liberalizacija u ovoj oblasti započela je još krajem 80-ih, ali nije daleko odmakla sve do marta 2002. kad je EU donela zvaničo pravni okvir za elektronsku komunikaciju. Ovaj paket pravnih mera pojednostavljuje i objedinjuje postojeći pravni okvir Evropske Unije, smanjuje broj propisa sa 23 na 8 i stvara zaista liberalno telekomunikaciono tržište na kom konkurencija obezbedjuje niže cene i bolji kvalitet usluga. Rezultat toga je jevtiniji i brži pristup Internetu, kako za gradjane, tako i za preduzeća.

Paralelno se moralo raditi i na zaštiti podataka, jer sa brzim širenjem Interneta raste i opasnost od ‚rupa’ u zaštiti. Korisnici i preduzeća moraju da imaju poverenja u Internet da bi on bio opšteprihvaćen medij.

Zato je E Komisija izradila opsežne koncepte za zaštitu informacija i mreža. Osim toga, predložila je i dva zaključka o borbi protiv terorizma, po kojim protiv počinilaca teških napada ove vrste sve zemlje EU moraju da preduzimaju oštre akcije. Za poverenje korisnika podjednako je važna i zaštita podataka i zaštita privatne sfere. U oblasti elektronske komunikacije okvirne smernice EU iz 1995. i smernice iz 1998 (kasnije izmenjene) garantuju visok nivo zaštite za pojedinca i uredjuju zaštitu podataka o ličnosti u okviru EU i u pravnom prometu sa trećim zemljama koje primenjuju slične standarde zaštite.

Vlade evropskih zemalja treba da obezbede da ove prednosti donesu korist svima, a ne samo privilegovanoj manjini. Novo društvo znanja mora da bude društvo u kom učestvuju svi. I ovde Internet otvara šanse koje ranije nisu postojale time što svako ko ume da koristi kompjuter može da učestvuje u oblikovanju društvenog života klikom miša. eLearning, eHealth, eGovernment i eBusiness treba da pruže usluge svim gradjanima Evrope i na taj način bude iskorišćen integracioni potencijal koji Internet ima.

Ovo je od najvećeg značaja i u kontekstu proširenja EU. Od 2004. Evropskoj Uniji je pristupilo još deset novih zemalja i ona sad broji 450 miliona stanovnika. Socijalna integracija je važan preduslov za uspeh ovog velikog proširenja. "Digitalna integracija" je važan aspekt socijalne integracije. Nastojanjem da se svi ljudi uključe u digitalnu revoluciju, Evropska komisija sledi jedan kocept koji će informaciono društvo Evrope učiniti značajno različitim od ostalih u svetu. Pomoću eEurope 2005 Evropa svoje aktivnosti uvezuje na regionalnoj, nacionalnoj i evropskoj ravni. ‘Evropski društveni model’ ima za cilj da visokim nivoom društvene podrške ojača i očuva kulturnu i jezičku raznovrsnost Evrope. Zato se podstiče izrada evropskih sadržaja na evropskim jezicima, što treba da svim ljudima omogući pristup uslugama i sadržajima na njihovim jezicima. Internet transformiše svet u ‘globalno selo’, ali EU se trudi da sve kulture i svi jezici pronadju svoje mesto u ovom selu.

Privreda

Da bi poboljšala svoje poslovanje, preduzeća koriste moderne komunikacione tehnologije pri uspostavljanju kontakta sa kupcima, podisporučiocima i organima vlasti, pri obradi porudžbina, u razvoju i proizvodnji. Tako veća upotreba informacionih i komunikacionih tehnologija dovodi do većeg rasta i konkurentske sposobnosti. Medjutim, jaka, konkurentna privreda ne stvara se samo upotrebom digitalnih tehnologija u procesima proizvodnje i pružanja usluga. Potrebni su i kvalifikovani radnici koji opslužuju ove nove sisteme i potrošači koji umeju da koriste kompjuter i koji su spremni da kupe novu robu i usluge. Ljudi svih starosnih grupa moraju stalno da uče i usavršavaju se. Konkurentska sposobnost zavisi od toga koliko društvo investira u svoje ljude.

Političari su odavno shvatili da informacione i komunikacione tehnologije daju veliki direktni doprinos razvoju evropske privrede. U Zapadnoj Evropi tržište informacionih i komunikacionih tehnologija je u 2001. dostigalo ukupnu vrednost od 643 milijarde Eura što iznosi 7,5% brutonacionalnog dohotka.

Da bi ubrzala privredne procese, Evropa je sebi 2000. zadala sledeće ciljeve:

- liberalizaciju evropskih tržišta energije i telekomunikacija,

- stvaranje unutrašnjeg tržišta za finansijske usluge,

- dalju liberalizaciju poštanskih i saobraćajnih usluga,

- postavljanje navigacionog sistema za satelit Galileo,

- stvaranje unutrarevropskog tržišta za vazdušni saobraćaj poznatog kao ‘jedinstveni evropski vazdušni prostor’,

Obrazovanje

Iako eEurope 2005 igra važnu ulogu u ostvarivanju ekonomskih ciljeva postavljenih u Lisabonu formulisanih u onoj floskuli “Evropa do 2010.-nakjonkurentniji privredni prostor”, radi se o nečem još mnogo važnijem. EU mora znatno više da investira u istraživanja, nauku i obrazovanje i da svoje tržište još više otvori za konkurenciju, naročito u ključnim oblastima u kojim su dosad dominirala nacionalna preduzeća, ako hoće da sebi obezbedi stabilan razvoj na dug rok.

Buduća konkurentska sposobnost Evrope zavisi najviše od toga da li će joj poći za rukom da realizuje jednu novu obrazovnu politiku koja obuhvata i učenje pomoću računara (‚eLearning’) i permanentno profesionalno usavršavanje čitavog života. Svaka zemlja EU, je, razume se, i dalje odgovorna za oblikovanje sopstvenog nacionalnog obrazovnog sistema i sadržaje nastave u školama i na fakultetima. Ali EU igra odlučujuću ulogu u koordinaciji politike koja se sprovodi u pojedinim zemljama, kako bi ciljevi dogovoreni na nivou cele EU bili ostvarivani. Zbog toga je započet program ‚eLearning’ koji služi za koordiniranje aktivnosti koje se na nacionalnom nivou preduzimaju radi modernizacije škola i profesionalnog obrazovanja. Ovo treba da obezbedi da svako ko završi školu ima dovoljno znanja o kompjuterima, a svi zaposleni zahvaljujući permanentnom profesionalnom usavršavanju na radnom mestu prate Internet revoluciju.

Ova modernizacija učenicima i studentima otvara nove mogućnosti za učenje preko Interneta, koje mnoge škole, obrazovne institucije i biblioteke inače ne bi mogle da pruže, ili bar ne u potrebnom kvalitetu. S jedne strane industrija i sektor usluga ovim dobija visoko kvalifikovanu radnu snagu koja im je hitno potrebna, a s druge strane, korisnici koji umeju da koriste računar i Internet biće spremni da kupe nove proizvode i usluge.

Vlade zemalja članica EU postavile su sebi sledeće ciljeve:

- značajno povećanje investicija po glavi stanovnika u ljudske resurse, uključujući ulaganja u obrazovanje

- smanjivanje na pola broja mladih od 18-24 godine koji su završili samo osnovnu školu i koji nisu nastavili školovanje; ovo smanjivanje treba da se obavi do 2010;

- unapredjivanje škola i obrazovnih instutucija u višenamenske centre za učenje sa Internet priključkom koji su otvoreni za svakog;

-

stvaranje evropkog okvirnog sporazuma o novim osnovnim veštinama (rad sa računarom, strani jezici, preduzetnički duh i socijalne veštine) koje treba prenositi kroz permanentno učenje.

Na radnom mestu svakom čoveku u Evropi mora biti zagarantovano da u svakom životnom dobu može da stiče znanja i sposobnosti koje će povećati njegove buduće šanse za zaposlenje. Pošto u Uniji oko 150 miliona gradjana nema srednju školu, ovaj cilj je bilo neophodno postaviti i sa socijalnog aspekta, kako bi se smanjio socijalni jaz. Stoga je ova zagarantovana mogućnost učenja celog života od ključnog značaja za evropski model društva i doprinosi tome da svi ljudi budu uključeni u digitalnu revoluciju.

eContent

Inicijativa ‚eContent’ se odnosi na širenje elektronskih sadržaja i treba da Evropljanima ponudi na Internetu što više korisnih sadržaja i informacija na njihovom jeziku.

Trenutno oko 75% svih sajtova na www je na engleskom. Aprila 2002. komisija je predložila smernice za pojednostavljivanje uslova za upotrebu informacija javnog sektora. Ona je vodjena principom da se dozvoli upotreba javnih informacija u komericijalne i druge svrhe tj. da javne institucije ove informacije stave na raspolaganje svima uz naplatu troškova. Ovim predlogom je trebalo podstaći produkciju Internet sadržaja.

Radi se o tržištu čiji se obim procenjuje na 433 milijarde € i koje zapošljava četiri miliona ljudi.

Rezultati eEurope 2005

Zahvaljujući vrtoglavom rastu izazvanom pre svega ovom inicijativom, u Evropi danas ima otprilike 150 miliona korisnika weba, dakle isto onoliko koliko i u USA. (U celom svetu je u 2005. po webu surfuovalo oko 550 miliona ljudi.) Pristup internetu je u Evropi sve jevtiniji. Prema jednom istraživanju Evropske Komisije iz novembra 2001. troškovi za prosečnog privatnog korisnika koji Internet koristi 20 sati mesečno iznosili su izmedju 10 i 20 € mesečno.

Upotreba Interneta je, dakle, danas ukupno gledano znatno veća, ali je rast u poslovnom sektoru značajniji nego u privatnom. Anketa Eurobarometra pokazuje da 90% preduzeća sa više od 10 zaposlenih ima Internet priključak, a više od 60% njih i web prezentaciju. Izuzetak čini Portugal gde samo dve trećine preduzeća ima Internet priključak i samo otprilike jedna trećina njih ima svoj sajt na Internetu.

Prosečno 20-ak% evropskih preduzeća prodaje i kupuje preko Interneta. Najveći ponudjači su Nemačka, Irska i Velika Britanija. Najveći online-kupci su Danska i Finska. U šest članica EU više od 30% svih preduzeća kupovinu obavlja delimično ili u celosti preko Interneta, u Finskoj i Danskoj ovaj broj premašuje 40% preduzeća. Nasuprot tome, samo 5% portugalskih i 10% francuskih preduzeća koristi Internet za kupovinu. (Podaci iz maja 2006.)

Aktivnosti na izgradnji informacionog društva su od januara 2006. nastavljene novom inicijativnom pod nazivom “i2010” pod motom

"Evropsko informaciono društvo za rast i zaposlenje“.

Sajt sa literaturom