Motiviši me nežno III

Dracenine "Mrvice"

Ljubavni život samoostvarenih ljudi

1. Gubljenje odbrambenog stava

Samoostvareni ljudi i u svakodnevnom ophodjenju pokazuju veću spontanost i poštenje, a u njihovim ljubavnim vezama se ove osobine još više ispoljavaju, pa se njihova ljubav sa upoznavanjem ne smanjuje automatski, nego zavisi od druge strane: što je onaj drugi bolji čovek, ljubav je sve jača, a što je gori, ona je sve slabija. Samoostvaren čovek nema potrebe za skrivanjem, oprezom, sputavanjem i potiskivanjem. On se ne trudi da ostavi utisak, nije napet i ne pazi na svaku reč. Ovakva ljubav znači biti ono što jesi, potpuno emotivno i fizički go, a ipak shvaćen, prihvaćen, voljen i siguran.

2. Sposobnost da se voli i bude voljen

Ovakvi ljudi znaju kako se voli. Oni to čine slobodno, lako i prirodno, bez sukoba, pretnji i kočenja. Prave oštru granicu izmedju prijateljstva, blagonaklonosti, dopadanja i ljubavi. Ljubav smatraju jakim osećanjem i retko dolaze u situaciju da je pomešaju sa nekim od ovih, manje snažnih osećanja.

3. Sekslualnost

Ljubav i seks su u ovakvim vezama jedno. Partneri ne traže seks zbog njega samog, niti mogu biti zadoovljni vezom samo zbog seksa. Radije će se na duže ili kraće vreme odreći seksa nego ostati u vezi u kojoj nema bar naklonosti. Fizička ljubav je često praćena mističnim doživljajima, kojim Maslov i ovde pridaje veliki značaj. I ovde važi isto što i za hranu: kad uživaju, uživaju iskreno i bez kajanja ili negativnih stavova, ali lakše podnose lišavanje.

Druge prihvataju onakvim kakvi jesu, ne idealizuju partnera niti im smetaju njegove nesavršenosti. Nisu skloni avanturama. Njihov odnos prema suprotnom polu je neusiljen, bilo da ih neko privlači ili ne, ali ipak redje preduzimaju korake za zbližavanje. Razgovor o seksu su otvoreniji, uzgredniji i nekonvencionalniji.

Ne prave razliku u ulozi polova u seksu (npr. pasivnost-aktivnost)

Ljubav i agape su jedno. Igra, smeh i zabava su sastavni deo seksa ovih ljudi.

4. Briga, odgovornost, ujedinjavanje potreba

Potrebe drugog se doživljavaju kao svoje, a spolja gledano, to znači preuzimanje odgovornosti, brige o partneru. U bolesti se naročito jasno pokazuje kakva je veza. Ako je bolest stvar samo bolesnika to nije dobra veza. U dobrom braku bolesnik se može prepustiti nezi partnera kao dete koje tone u san u roditeljevom zagrljaju.

5. Zabava i vedrina

Ljubav samoostvarenih ljudi često liči na igru dece ili štenadi. To je šaljiva, vragolasta komunikacija koja nema naročit cilj, već je sama sebi svrha. To je uživanje i ushićenje u trenutku.

6. Prihvatanje individualnosti drugog

Samoostvarene muškarce ne plaše, nego privlače pamet, snaga i sposobnosti žene. Radost zbog izrastanja i uspeha partnera je iskrena, nema želje za posedovanjem, već se prihvata jedinstvenost prirode partnera. Ne postoji strah od iščezavanja u partneru, već se poistovećivanje doživljava kao spontano potvrdjivanje drugog, sjedinjavanje, ali uz potpuno očuvanje pojedinačnog „ja".

Poštovanje je karakteristično za ove veze. Nema iskorišćavanja, kontrole, bagatelisanja želja i potreba drugog. Nema nepotrebnog ponižavanja, već partner brine o dostojanstvu drugog. Samoostvarene muškarce često optužuju za nepoštovanje žena, jer se ne pridržavaju konvencija u ophodjenju koje potiču iz vremena kad žene nisu bile suštinski poštovane. Medjutim, samoostvarenim ženama ova ležernost ne smeta, već im se dopada, jer su i same spontane i razumeju da konvencija nije isto što i stvarno poštovanje.

7. Divljenje, čudjenje i strahopoštovanje

Kod većine zdravih ljudi divljenje i ljubav su sjedinjeni i postoje sami po sebi, bez bilo kakve druge svrhe. Ovo divljenje je pasivno, ne zahteva ništa, već se radi o jednostavnom primanju, sličnom ushićenju pred velikim umetničkim delom. Razum u tom osećanju ne učestvuje, ne analizira, ne dokazuje, niti osporava, kao što nema šta da doda ili oduzme zalasku sunca. Mi se u tom prizoru ne projektujemo, nego jednostavno primamo lepotu kao dar. Na isti način razum samoostvarenog čoveka ne učestvuje u divljenju prema partneru.

Samoostvareni ljudi vole zato što su puni ljubavi, na isti način kao što su i ljubazni, pošteni, prirodni. To je spontanost koja proizilazi iz njihove suštine, to je kod njih prirodni poredak stvari. U ljubavi samoostvarenih ljudi ima malo nastojanja, usiljenosti, naprezanja. To je ljubav prema samom biću partnera.

8. Izdvojenost i individualnost

I pored velikog stepena sjedinjavanja ega sa egom drugog, samoostvareni ljudi ipak na prividno paradoksalan način očuvaju svoju individualnost, izdvojenost, autonomiju. Ali to je zaista samo privid, jer se i ovde radi samo o jednoj od razrešenih dihotomija koje sam pominjala u prethodnom tekstu. Ovakve veze nisu grčevito držanje dvoje zavisnika. Zdravi ljudi mogu biti veoma bliski, ali ako se zbog nečeg ipak razidju, neće doći do sloma.

9. Bolji ukus pri izboru partnera

Kao jednu od naupečatljivijih osobina samoostvarenih ljudi je njihova izuzetna moć opažanja. Ova širina se u ljubavnim odnosima ispoljava prvenstveno u izvrsnom ukusu pri izboru ljubavnog partnera, ne savršenom, ali neuporedivo boljem nego kod prosečnih ljudi. Oni se mogu zaljubiti u ljude koji zbog nekih fizičkih mana nisu zanimljivi za druge. Fizički izgled, obrazovanje, socijalni status itd. su manje važni od karakternih osobina. Njih intuitivno, seksualno i impulsivno uglavnom privlače osobe koje bi im „prepisao" i stručnjak na osnovu hladnog, zdravorazumskog proračuna.

Predstavila sam vam u vrlo skraćenoj verziji jedno od najcelovitijih i najprihvaćenijih vidjenja ljudskih potreba i motiva i u još skraćenijoj osobine idealno zdravih, tj. samoostvarenih ljudi, jer sam smatrala da je za čovekov život od izuzetnog značaja da bude makar okvirno informisan o tome kako nauka razume ove procese. Baza čovekovog emotivnog života su potrebe. Osim fizioloških potreba, koje su kod ljudi našeg foba uglavnom zadovoljene, sve ostale su slabiji ili jači pokretači i modulatori ponašanja većeg ili manjeg broja ljudi koje srećemo. Nije loše imati u vidu te potrebe. Ako bar s vremena na vreme pomislimo kako se oseća onaj pored nas, ima li nekih problema, hoće li mu sutrašnji dan biti bolji ili gori od današnjeg, to može doneti samo dobro, a mi ćemo dati svoj doprinos procesu ozdravljenja našeg prilično ruiniranog društva. Ipak, najveću odgovornost imamo prema sebi samima, pa nam zato može biti od velike koristi ako malo razmislimo šta su naše PRAVE potrebe.

Samoostvarenje kao psihičko zdravlje je apsolutno dobro. To je stanje u kom se čovek oseća dobro u svojoj koži. Zato je ono samo po sebi svesni ili nesvesni cilj svakog čoveka. Zdravi ljudi su vedri, kreativni, pažljivi posmatrači, razumni saradnici, uvidjavne kolege, susedi itd. pa je psihičko zdravlje pojedinca interes i celokupne zajednice.