Tajna uspešnog blogovanja

Kao prvo i osnovno, bez čega je nemoguće uopšte postati, to jest, biti zaveden u listi članova je registracija. Morate se registrovati!

Potom polako istražujete šta se krije iza “zanimljivih” naslova. Može vam se desiti da vas naslov privuče, ali da od teksta počnete da se gušite, jer je možda u pitanju kraći roman, a romane čitate isključivo u krevetu, ili je suvoparan, dosadan … jednostavno nema za vas i vaš istančan ukus prepoznatljivu crvenu … nit.

Isto tako može da vam se desi da iza neprivlačnog naslova otkrijete riznicu sličnih ideja i razmišljanja, pa vam se učini da ste sa autorom piškili u pesku … e, tu definitivno donosite odluku: dodaj blogera u moju VIP listu - pratite pisanje osobe koja vam je prirasla (u medjuvremenu) za tastaturu. Ipak treba povesti računa, jer je ustvari sve samo imaginacija. Posle nekog vremena može da vas napadne intuicija (kao prevarena): A što ja čitam uopšte još ovaj bull-shit? Šta se desilo sa onom divnom osobom za koju pomislih da smo srodne duše? Ne očajavajte, dešava se to i  u najboljim  brakovima, da  godine prodju, pa se potom na sudu susrećete sa istim pitanjima.

Elem, da ne zabrazdim u trivijalnosti blogovanja, a poenta ostane promašena … nastaviću sa uputstvima kako da na blogu opstanete i sačuvate profil uspešnog blogera/blogerke.

Kada rešite da ostavite komentar, ni slučajno zarad komentara, već što mislite da treba nešto da dodate, pitate, pohvalite, zahvalite, ispravite, dopunite, skrenete temu, pažnju – šta god! Samo ne čisto da bi komentarisali nešto sto vas u suštini uopšte ne zanima.

Bitno je i da pre nego što objavite komentar pogledate da li je svaka-dlaka-na-svom-mestu! Da ne bude posle: nisam to mislila/o, izvučeno iz konteksta, insuiniraš, trpaš mi u tastaturu i taj rad. Verujte mi, da je zdravije ne upuštati se u rasprave koje ne vode ničemu osim možda brisanju vaših komentara,  od strane Bloga i batine, a kao krajnja mera vam sledi BAN! To nipošto ne rizikujte, zbog opasnosti da vam skoči šećer ili krvni pritisak i vaše blogovanje okonča na urgentnom. Stresova imate dovoljno u životu, što bi se dodatno cimali via weB-log paketići.

Glavni razlog nastanka nesporazuma prilikom elektronske komunikacije je nedostajanje gestikulativnih i mimikativnih (jesam li ovo opet smislila neku novotariju od reči?) dodatnih inforamcija.  Uvodjenjem šarenolike palete smajlića nije rešena problematika Misanderstuda – ne. Grešite ako u to verujete. Nedostaje suštinsko, što prepoznajemo samo i isključivo direktnim sudaranjem pogleda – oči u oči. Tu nema greške poimanja. Jasno se vidi i oseća šta je neko želeo da kaže. Zato oprez, iza nasmejanog smajlića se možda oštre kandže, na već od silnog trenja izbledeloj tastaturi.

Desi li vam se da ipak, iz nekog samo vama poznatog razloga, poželite da pitate da li ste možda nepravilno razumeli komentar vama upućen, postoji rešenje zvano: privatne poruke. Tu možete da izgladite eventualni Misanderstud ili da ga produbite, što ne preporučujem jer postoji opcija: blokiraj korisnika ... tek ćete onda da se živi pojedete ako to primetite.

Kad smo već kod PePeJa, ni slučajno ne koristiti u svrhe tračarenja jer vam se i to može olupati o  blogoglavu. Tračari se isključivo putem meJla! (a mogu i mesindžeri da posluže)

PP kao sredstvo za malo muvačine na daljinu, zezanja i koketnog razmenjivanja toplih misli nije na odmet – može da vam ulepša dan. Samo i ovde oprez! Postoji opasnost zaljubljivanja u imaginaciju!

Još jedno pa da privedem kraju - jer se ovo odužilo i nosi potencijal neželjenog efekta: predugačko, mrzi me da čitam – ne padajte na provokacije i bačene koske, samo će tastatura da vam se pohaba.

Da razmislim jesam li nešto zaboravila ...?

Da, najbitnije!

Ostanite prvenstveno verni sebi i ništa vam neće stajati na putu uspešnog blogovanja:)

P.S.: A sad nešto što nema veze sa temom ...