PKS, novi šef, krediti i stambene liste

Utihnula malo graja oko onog ugroženog v.d.-a u PKS-u i njegovih kredita i stambene liste, pa onda bez mnogo komentara prođe izbor novog šefa u PKS-u, a ima već i podosta od one priče kako PKS gradi novo zdanje i bavi se biznisom izdavanja nekretnina, pa pomislih, možda je dobro vreme da građanstvo sumira utiske o ovoj kritično-važnoj privrednoj instituciji od koje zavisi ... da ne nabrajam sad, ali zavisi mnogo toga strašno važnog.

U čitavoj priči o kreditima mi je malo zasmetalo to što je čitav fokus novinara koji su objavili priču bio na tome kako je čovek sebi namestio da bude prvi na listi za stan i za kredit i šta još. Jer meni je glavno pitanje bilo: otkud stambene liste i krediti sa kamatom 1.5% u PKS-u?

Ja sam naivno mislio da je to vreme prošlo. Da ljudi primaju platu za svoj rad. Od te plate, ako mogu, podignu kredit od banke po tržišnim uslovima, i kupe stan. Ako ne mogu, nikom ništa, žive gde se snađu. Ovo je otprilike situacija za ogromnu većinu građana Srbije. Nije sjajno ali tako je. I sad ispada da je tako za sve građane Srbije, osim ako ne radite u PKS i evo već počinjem da sumnjam i u nekim drugim uspešnim državnim firmama, pretpostavljam onim koje drndaju neki monopol u korist svih nas građana.

I protiv sam programa Grada Beograda da obezbedi stanove za radnike u gradskoj upravi jer to nije u redu kontra (Velo misto) ostalih ubogih građana koji imaju samo platu. Uopšte nije sporno da ljudima u državnoj upravi trebaju stanovi. Sporno je što su ovim programom povlašćeni u odnosu na sve druge građane. Jer ako Pera radi kod Đure u bakalnici i isto ima dvoje dece i živi kao podstanar u podrumu kao i radnica na šalteru u Opštini ... I protiv sam plana prodaje vojne imovine i stambenog zbrinjavanja vojnih lica od tog novca. Isti razlog. I da me ne bi pogrešno razumeli: postoji veliki problem stambenog zbrinjavanja vojnih lica. Samo se ne može ovako rešavati. Nije fer prema ostalim građanima.

I radujem se planu da se grade socijalni stanovi koji su dostupni svi građanima Srbije. I vojnim licima, i državnim službenicima, i otpuštenim radnicima Zastave i Matroza, i Romima, i izbeglicama, i svim građanima Srbije. I više bi mi prijalo da umesto konkursa i komisije koja određuje rang listu napravimo komisiju koja samo određuje da li možeš da konkurišeš ili ne, a onda se, kako počne izgradnja neke zgrade, imena izvlače javno iz šešira, ali ni ovo nije loše. Šešir bi značio jednake uslove za sve, a kad god su tu rang liste imamo prostor za sumnju, ali hajd' da ne cepim dlaku. I kad bi se novac od prodaje vojne imovine i privatizacije i ... koristio za ovu svrhu, onda bi to bilo u redu.

Inače, PKS se finansira od članarine članova, deo profita privrednih subjekata, i ja se njime ne bih ni bavio da nema zakon o komorama i tamo jedan član koji kaže: moraš da budeš član i plaćaš članarinu.

http://www.ekonomist.co.yu/magazin11/broj_311/eid/eid6.htm 

Koliko malih i srednjih preduzeća smatra PKS za važnu instituciju za svoje delovanje? Shodno tome, koliko njih uopšte plaća članarinu? Da li vi znate nekoga? Vidim i SIEPA se bavi povezivanjem velike i male privrede. Agencija za MSP radi svoje programe. Ministar ekonomije je izgleda odustao od svoje inicijative da se ovaj mali član iz zakona o komorama ukine, pa poslove koji su potrebni MSP, obavlja preko agencija koje su pod njegovim uticajem.

A što se tiče njihovog biznisa izdavanja poslovnog prostora i gradnje novog zdanja i ta priča je potpuno utihnula. Da je to na primer jedna dobrovoljna organizacija, dobrovoljnih članova koji su kupili poslovni prostor od 25.000 m2 pa ga izdaju, pa još taj prostor koriste kao kolateral za izgradnju novog zdanja, to me ne bi ni interesovalo. Ovako moram da se pitam: otkud im ovoliki poslovni prostor i zašto se bave biznisom nekretnina? Jer mislim, onaj deo koji je PKS imala pre onog drugog rata i treba da bude njen (s tim da mora da se reši i ko je bio osnivač i vlasnik te komore), a onaj deo koji je dobila od države od tog rata do danas, treba da se vrati državi, da država proda pa da ode u budžet. Možda bude dosta i za besplatne udženike za osnovce ili možda da se napravi još više socijalnih stanova.

http://www.b92.net/info/komentari.php?nav_id=194888

Takođe me interesuje, kako to PKS omogućava kredite svojim zaposlenim po kamatnim stopama nižim od tržišnih? Cene kredita u bankama svi znamo i važe za sve građane. Banke nisu dobrotvorne organizacije koje pomažu radnike PKS-a, pa mi nešto govori da bi PKS morala tim bankama da nadomesti razliku između kamatnih stopa na neki način, nekim drugim plaćanjima. A inače po našim važećim propisima, ovaj benefit koji dobijaju zaposleni u PKS. kao u ostalom i svaki drugi benefit koji poslodavac pruža zaposlenom, bi morao da se vodi kao zarada i da se na njega plaćaju i porezi i doprinosi. Odnosno, plata nekog zaposlenog kome poslodavac daje kredit povoljniji od tržišnih uslova, se računa kao da je dobio kredit po tržišnim uslovima, a poslodavac mu isplatio još plate da mu pomogne sa otplatom kredita.

I onda novi šef. PKB je društveno preduzeće koje se sprema za privatizaciju. Godine 2006, društvo je imalo poslovni prihod od 3.6 milijardi dinara, a poslovni rashod od 4 milijarde dinara. 3000 zaposlenih. Dovoljno je da se čovek proveze pored njihovih mnogobrojnih poseda u i oko Beograda da vidi kako to sve izgleda. Izgleda da ovo sve nije dovoljan izazov za direktora, pa mu treba i ova funkcija. A i družini u komori se dopada. Izgleda što manje privrednik to bolje. Bio doktor kadar, sad samo kadar. I ne govori engleski jezik. Naučiće kaže. Već je uzeo tutora. Družino, alal vam ćufte.

Onaj drugi koji ima internacinalno iskustvo, koji hoće da menja, koji govori jezike, koji poznaje ljude u privrednim krugovima, ne valja, jer je ... uspešan?

Saša