SCG lepotica i zver pedofilŠta radi taj Glodur u Politici? Alo Ljiljano Smajlović, probudi se! Nisi valjda neobaveštena kao i tvoj Premijer. Šta ti radi kolega Glodur iz Ilustrovane pollitike, Momčilo Jokić?

Mnogi su u Srbiji bili izdajnici. Uvek smo imali neke izdajnike, jer totalitarno društvo, koje jedino izgleda poznajemo, ne može da opravda svoju prirodu bez izdajnika i onih sličnih njima. Ali, ni demokratija ne može da se uspostavi ako se ne pobede oni koji su joj protivnici, ako se ne definišu, ne nazovu pravim imenom. Nažalost, ljudima koji se bore i žele slobodno društvo, a posebno oni koji su zbog toga dobijali etikete izdajnika i stranih plaćenika, vrlo je teško da bilo koga nazovu izdajnikom. Ali to nipošto ne znači da izdaja i izdajnici ne postoje. Izdaja se (kao i rat) događa, izdajnici postoje, kao što postoje i ljudi koji obavljaju druge delatnosti. Posebne su priče što je izdaja gnusna rabota i što je to u Srbiji termin kojim totalitarne službe označavaju i uništavaju borce za slobodno društvo.

Drecun Prvi Zaverenički(...) i ne samo B92, već i sve što ima veze sa kretanjima u svetu nakon 1804. godine, kada je u Marićevićevoj jaruzi, Karađorđe izabran za vođu ustanka. Tada nije bilo Interneta, niti ljudskih prava, još manje priče o rasizmu, fašizmu ili politički korektnom govoru.Dvestadve godine nakon toga, Srbijom "krstare"  impotentni, frustrirani, slabobubrežni  gusari! Uglavnom se trude da isprave istoriju,  sakupljaju i  broje kosti od 1940. pa na ovamo i sasvim nesvesno (sic!),  svojom jeftinom retorikom vraćaju nas unazad, kako bi nam čitali crkvene kalendare i pisali nepismenom plebsu po koju molbu kralju.Neki od nijh su Brana Crnčević, Milovan Drecun, Kosta Čavoški, Bora Čorba i Prele...

Za Zeljku Buturovic
  
I tako .... Najbolji nacin da proputujete svet je iz Vase fotelje. Pa da ... google map i udri po svetu - uzduz i popreko. Kada neka satelitska slicica u nekoliko nijansi sive boje ostavi na Vas poseban utisak, lepo prislonite glavu uz monitor i digitalnim fotoaparatom zabelezite ovaj nezaboravni trenutak! Pa onda dalje ....

Organizatori projekta Putujemo u Evropu ( a ja sam jedan od njih ) posli su od cinjenice da ovakvo putovanje nije luksuz - jer spavanje u hostelima i putovanje vozom to stvarno nije...
To je prilika da mladi ljudi otvore vidike, da upoznaju druge kulture obicaje - a da to ne bude preko TV serija, filmova ili interneta kako Vi predlazete. Drugo, ova grupa od 200 studenata nisu streberi - to su najbolji studenti u Srbiji. A ideja je da se uspesnost nagradjuje - ja stvarno ne razumem sta je tu lose !!
Pa u tome je i problem naseg drustva - oni koji u skoli dobijaju petice su budale, a kajlasi, prsate pevacice i kokainski zavisnici su cool. Prosto da te bude sramota sto si dobar u bilo cemu. Najbolje je biti prosek - to je najsigurnije.

trenutno se nalazim u hamburgu gde je stvarno super! u gostima sam kod nekih super Hamburgera :) studenti, rade, zive sami, gajba im im u centru, ogromna, zanimljivi, lepi... sutra palim za amsterdam u koga ulazem mnogo nade, jer holandija j zemlja obecana!

no, ono shto sam htela da podelim sa ostalima su moji utisci iz berlina gde sam ostala 3 dana. prva impresija je da je to uzasno moderan i organizovan grad (najkomplikovanija mapa gradskog revoza, ali funcionishe). ceo grad je na sebi nosi oziljke iz druog svetskog rata, to se , prema mom mishljenju, vidi na skoro svakom korak. ipresivno je kako su uspeli za tako kratko vreme da se dignu iz pepela!

 identitet

Pitanje smisla javnog objavljivanja bilo čijih zapažanja i njihovo komentarisanje na blogu, nekoliko puta je ovde rečeno, podrazumeva izvestan fair play u ophođenju, kako onih koji pišu i objavljuju teme ali i onih koji na iste odgovaraju. Kako je već u nekoliko navrata bilo primera koji jasno ukazuju da je to nemoguće, naš je administrator vratio mogucnost svim nosiocima tema da bespoštedno brišu komentare koji na bilo koji način imaju tendenciju da blate i vređaju onoga ko ih piše. Bez ikakve sumlje u tom prednjače komentari na objavljenje tekstove B. Srbljanović koja u jednom trenutku bez moći da ih više briše, objavljuje „razlaz“ ekipi koja to radi, pa se i sama baca na vedrije teme, što je aposlutno prihvatljivo. Istina je da se to kod mene jako retko dešava, ali jednom sam čak bio prinuđen da ukinem temu, a sad naprotiv povodom komentara na moju temu „ odveć preljepa a tuđa“ koji sam hladno mogao da izbiršem otvaram temu kojom želim da odgovorim i „Srbi iz Praga“ i načinu razmišljanja koje ljudsko ali i so –called srpsko dostojanstvo dovodi u pitanje.

   Svojevremeno dok sam čitala i prevodila Hanu Arent naletela sam na jednu za mene ključnu priču, koju ću slobodno prepričati... Za vreme Hitlerovog režima u Nemačkoj sreću se dve prijateljice , jedna Jevrejka jedna ne/Jevrejka. Upravo zato sto su drugarice pominju tu razliku.
    Toliko o jednakosti, ne postoje apstraktna a priori jednakost izmedju živih/ mrtvih, žena/ muškarca, gejova/ strejtova, bogath / siromašnih, zdravih i bolesnih...Od konteksta, od različitosti, od diskriminacije polazimo i učimo solidarnost, toleranciju, istoriju i političku angazovanost.

Washington Post

News Alert

House Majority Leader Tom DeLay Indicted

-->

Serbia's Intransigence Rather than join the Europe of the 21st century, the country's leaders cling to a failed nationalism.

Monday, July 24, 2006; Page A18

  Dragi Adame, kao što vidim prilike se menjaju. Posvuda, pa i u tvojoj Poljskoj. U Srbiji je, manje-više, sve po starom – nacionalisti kolo vode, plaše narod komunistima, anarhijom i gubitkom nacionalnog identiteta. Srećom, sve je pod kontrolom – nemamo više s kim da ratujemo. Istrošilo se, moj Adame, i ono ljudsko i ono ekonomsko. U našim je novinama, kao što je red u normalnom svetu, sve više tekstova o tome šta se gde dešava.

Tek moderno društvo, u kojem se javlja osećaj za one druge, tek društvo međusobno povezano i ekonomski i politički, putem turizma ili masovnih medija, dovodi do svesti da su svi ljudi pripadnici istog, jednog jedinog čovečanstva smatra sociolog Hans Joas. Dr Hans Joas je, inače, profesor na univerzitetima u Erfurtu i Čikagu, a  nedavnom  osporio je do sada preovlađujuće teze o poreklu  ljudskih prava.  “Uobičajeno je u zapadnom svetu da se koreni ljudskih prava traže ili u hršćanstvu ili u filozofiji prosvetiteljstva. Ako su koreni u hrsćanstvu zašto je trebalo više od 1.700 godina da se ljudska prava učine važećim za sve? S druge strane, univerzalne vrednosti nisu plauzibilne s logikom uma, pa im ta činjenica odriče "samo" filozofsko poreklo. Istina je da su neke američke religiozne grupe u predrevolucionarnoj Americi  zahtevale ista prava za sve ljude, pa su ti njihovi zahtevi vrlo važne karike na putu univerzalizacije ljudskih prava. Ali, tek je kapitalizam omogućio njihovu univerzalizaciju, tek je moderno vreme omogućilo njihovu realizaciju……Tek moderno društvo, u kojem se javlja osjećaj za one druge, tek društvo međusobno povezano i ekonomski i politički, putem turizma ili masovnih medija, dovodi do svijesti da su svi ljudi pripadnici istog, jednog jedinog čovečanstva....I još nešto, tek sa formiranjem "svetske javnosti" (Habermas), koja sebi dozvoljava i iz daleke distance da skandalizuje gaženje ljudskih prava, bilo gde da se gaze, ona i jesu definitivno postala univerzalna!” 

Posto smo se izljubili sa predsednikom ispred Gradske Skupstine konacno krenusmo u tu Evropu. U Bec smo stigli rano ujutru, prvi autobus je isao u Hotel umesto u Hostel, naravno ja sam bio u tom busu.

Popodne nas vodili na prijem u Diplomatsku Akademiju, mislim da se tako zove,

a onda na veceru u UNIQA, to ima je neka osigurvajuca kuca, sve jedno jako fanci vecereca, dobijes porciju koju iz jednog zalogaja progutas ali od dve tri mozes fino da se najedes narocito kada imas i predjelo i glavno jelo i dezert, pa sve to puta tri :)

Sta da kazem nije los Bec, naso sam Gimnaziju u koju je isao Sredinger i jos neke face, ne mogu sad da se setim. Obiso sam centar video i slikao sve sto je bilo zanimljiv, a posle skoknuo i do dunava tamo pricao sa nekim pecarosima, bogami u njihovom dunavu je riba mnogo veca nego u nasem. Pecali su kako mi rekose Barbe mada nisam siguran da li mi je reko naziv ribe ili nesto drugo posto mi nemacki nije jaca strana. Sve u svemu lep provod u Becu.

"Cekajte me!"Junajtedov let iz Vasingtona za Boston naravno kasni, sto nije dobar znak. Prosli put kad sam leteo iz Denvera za Aspen, isto je kasnio, prvo pola sata, pa sat, pa dva, tri, cetiri, pa su ga na kraju otkazali, pa smo se celu noc vozili kolima do Aspena.

E sad je Junajted najavio da ce avion kasniti sat vremena, ali da let nece biti otkazan. Nista, sedimo i cekamo. Posle sat vremena, stvarno, stjuardesa se oglasava i najavljuje da krece ukrcavanje. Mi stanemo u red, ona pridje pultu, nesto kao kuca, mi cekamo, ona digne glavu i...

Prvo, mrzim i ja reč, ne moramo da se mnogo davimo oko toga, kažem tako jer nemam mnogo vremana da elaboriram, pišem nešto, pa imam rok (mada sve mi se radi samo da ne radim).
Nedavno su me u "Gloraji" pitali sta su srpski brendovi koje s ponosom predstavljam strancima, pa sam rekla Plazma keks, novi cd Aleksandre Kovač i Šaljićevi melemi (umesto kremica za lice i telo). Imala bih možda još gomilu da dodam, ali sam samo htela da započnem listu. Stvar je u tome da u Francuskoj nikada nisam nasla keks ravan Plazmi, a ne kapiram što to ne bi bilo nešto što predstavlja Srbiju, sto mora da je burek i kajmak, salmonela u najavi.

Najpopularnija tele-novela, soup opera, whatever na latino kontinentu stize u Ameriku.. “Yo Soy Betty  La Fea-“  I Am Betty the Ugly”  ili “ Ja sam Beti Ruznjaca” je kombinacija melodrame i kempa i vec dve godine je najpopularnija prime-time soup opera u Kolumbiji i sirom Latinske Amerike. Ove jeseni  Ruzna Betty stize i na ABC u americkoj verziji i produkciji Salme Hayek..

Betriz Pinzon  Solano- Betty La Fea je prva junakinja prime-time-a koja nije lepotica nego PAMETNICA!!!? Ona je magistar ekonomije, predana cerka zlatnog srca, masnih siski i kratkovidih ociju. Betin duhovni tata i tvorac  Fernando Gaitan je zeleo  svojom serijom da ismeje popularne latino –sapunice i povrsnost i neukus pop- kulture koja preplavljuje Kolumbiju..

jadrolinija

Ne slažem se ja sa onima koji su sad u većini sa bilo koje strane a mirno konstatuju - „ma možda je ipak bolje ovako“. I to moje neslaganje možda me samo po  sebi gura u sada već izumrlu grupu jugonostalgičara čije ime odlazi u arhivar prošlosti zajedno sa imenom te više nepostojeće zemlje. Ma ne nisam ni to...

Ja sam prosto takav, imam takvo osećanje, i činjenica je, retko ga nalazim međ drugima.