UPDATE: Skinite sve komentare koji su poslati do 7.6 na ovaj tekst. 

Pored kontejnera na uglu Njegoševe i Maksima Gorkog, na kraj pijace, iz neke mesare bacili gomilu iznutrica - slezine, pluća, loj... Tri kera respektabilne veličine, od dobrih 20-ak kila, kidaju to meso. Među njima jedna žena, tera ih i bira najbolje komade za poneti.

Na Trgu u 12.00 počinje program glede Dana borbe protiv pušenja. Bukvalno u minut do 12, baja parkira kombi tik ispred bine, kaže don'o neke slike u muzej. I kaže - sa' će on to, za 10 minuta. Povukao se kada su mu rekli da nastupa ministar.

Pola sata kasnije peva Oliver Njego. Bina neposredno ispred spomenika, a dvojica likova iz Gradskog zelenila upališe kosilice i udri po onoj travici oko spomenika. Na molbu da sačekaju 15 minuta, kažu, sve ono na ti, da ko ima nešto protiv, neka obavesti njihovog šefa, on im rek'o da šišaju.

Vest glasi da je u vodovodu LA pronadjen silikon, štetan za ljude. Silikon se tamo pojavio tako što žene sa silikonskim grudima polako ali sigurno umiru u sve većem broju, tela se raspadaju, a silikon curi u zemlju, pa u podzemne vode, pa uđe u sistem.

Pitam se zašto me ta vest fascinira već nekoliko godina i zašto je vodim kao prvu na top listi vesti decenije.

Auto perionica na kojoj ko zna od kada piše "lokal u pripremi", e da bi se poreznici zavarali (molim kolegu blogera/ministra finansija da ne zloupotrebljava ovu informaciju, štaviše da zaštiti ovakve, retko preostale ambijentalne društvene celine). Ekipa koja sedi za 3-4 stola kod gazda-Ćaze, koji je nadležan za ugostiteljsku operaciju koja se tu odvija. Ćaza malo popreko gleda na reč Rom, navikao je na onaj drugi naziv za svoju etničku grupu koji se sada s pravom smatra uvredljivim, zavidnih je gabarita po pitanju širine, mada se ne ističe u visini. Na mišici ima istetoviranog dželata, a nađe se tu još pokoja tetovaža.

Može i ovako - neko je s pravom konstatovao da je glupo da pišem o CG ref, kada bih mogao o "bermudima i biciklu". Dakle, blog po narudžbini. Mož' da bude zabavno. Nije u njegovoj prirodi, al' ajde - ni ovi što nas pozivaju da blogujemo nije mainstream u svetu blogova. U tome je lepota - može da se iskače iz uobičajenih formi. O biciklu drugi put - tema lično previše značajna za ad hoc komentar. O bermudama - što da ne.

Dakle, radovao sam se ovome kao mogućnosti da se zabavim pišući tako, o koječemu, a da poneko to, mož' bit, i pročita. Kad ja tamo, a ono međutim, reče neko. Reče onako jeftino, prosto, na prvu loptu, taman da se citira u ovoj prilici.

Sačeka me mail od moderatora, kaže, bravo blogeri, imali ste 5 hiljada čitača, raznih, dnevno. Sačekaše me kometari od prijatelja i poznanika, što mailom, što na blogu, kažu, valja ovo, ne valja ono. Za ovu priliku nije bitno što su (ste) potpuno u pravu.

Najveći deo Beograda navijao je sinoć za Barselonu. Na totalno nereprezantativnom uzorku u kafiću kod Markova utvrdio sam da su to činili svi navijači Zvezde i da je onih koji su bili za Arsenal bilo samo među Partizanovcima. Fudbal uopšte ne pratim, ali jasno je da to nije slučajno.

Zanimljiva rasprava vodjena je juče na okruglom stolu u Medija centru povodom govora mržnje. Miroljub Radojković, sa kojim sam jedini koji se na tu temu složio, osporio je zabranu govora mržnje u zakonu o informisanju, upozoravajući da to ugrožava slobode. Teza je provokativna, ali ima argumenata za nju.

Web, naravno, lako skriva identitet, onaj svakodnevni, onaj iz lične karte. Izabereš username i basta. Sa druge strane, web upravo stoga omogućava totalno ispunjavanje identiteta. I to po izboru. Zahvaljujući web-u, sloboda svojevoljnog predstavljanja nije izuzetak i iskliznuće iz sistema, nego sistem sam. I sasvim je jasno da je izabrani identitet podjednako autentičan kao i neki iz bilo kog drugog okruženja realnosti.

Sve sam ovo napisao da vidim da li ću uspeti da dignem fotku, a tekst bi mogao da ide uz nju.

Odmor od bicikla na nekakvom novokomponovanom automobilskom odmorištu iza Lajkovca. To je istovremeno kafić, auto servis, taksi baza i jos nesto. Nova, pristojna zgrada industrijskog izgleda, ljudi sade ruže. Do wc-a se ide čoveku kroz luksuznu, tehno-kancelariju, koja je zastaklena jednosmernim ogledalima.

Žena, koja je obrisala ruke o kožnu suknju, donosi esperso i kiselu u flašici, koju se pretvara da otvara predamnom, brzo sipa da ne stignem da se pobunim, pažljivo odnosi i flašicu i zatvarač, kisela naravno izlapela. Ambalaža će poslužiti za sledeću prevaru. Cena 25 dinara. Neka je zarada i 15 dinara u odnosu na čašu sipanu iz velike flaše. Tolicka je cena prevare. Iz nekog razloga, ne samo kod nas, nego na celom Balkanu, a rekao bih i u Italiji, možda i Španiji, trgovačka prevara ne smatra se ni lopovlukom, ni grehom, ni lažju, nego - snalažljivošću, sposobnošću, visprenošću.

Za sada me, priznajem, u ovom blogu najviše interesuje blogovajnje kao takvo. To mi je, onako, stvarno nesto novo. Dobro je što ću se u ovom probnom periodu iscrpeti na tu temu, mnim, pa cu kada sve ovo lepo krene pisati o zaniljivijom stvarima.

U svakom slucaju, za sada razmisljam o prednostima multimedijalnog dnevnika (sinoc nisam uspeo da okacim sliku, bila je prevelika, stizu instrukcije) i o tome da je okaciti fotku, film ili sta vec u nekom smislu slicno nekadasnjem lepljenju kojekavih crteza u dnevnike. Videcu kasnije i sta se moze uraditi na temu dodavanja raznoraznih linkova, mozda kojekavih datotetka itd... To beskrajno grananje, i tematsko, i multimedijalno, jeste zaista uzbudljivo. kao da se preskace vremensko-prostorna paradigma.

Neobičan osećaj - nisam siguran da li pišem samo za sebe, za uski krug ljudi koji su ovde u ovom probnom periodu, ili je sve već ulinkovanoi na sajt B92. Moracu da pitam Restaka. I, naravno, da pogledam na sajtu -. ovamo sam izletao pravo iz maila koji mi je on poslao.

I, uopste, da li je u ovakvoj komunikaciji ok pominjati necija prava imena? Valjda jeste, mi koji pisemo smo pod svojim imenima. Valjalo bi proveriti, sigurno su tone studija napisane o alijasima, username-ovima, tj. pseudonimima, na internertu, njegovoj dvostrukoj igri da je istovremeno najotvoreniji i najzatvoreniji medij (čuveni vic o odvratom tipu od 130 kila, kome na manjici pise "na mene si onansiao (sta je sa upotrebom tzv. skaradnih reci ako kontekst opravdava - mislim da bi ovde mogla da se stavi rec koja je mnogo bolji prevod engleskog jerk)...