Piše: Boban Stojanović  

Sve ono što (možda) niste znali o pornografiji u Srbiji nalazi se u ovom blogu!

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

I sometimes eat at a popular paladar, La Cocina de Lilliam, in Havana's upscale Miramar district. And whom do I find there? Diplomats, tourists, and other business owners. (José Luis Alonso: A Nation of Entrepreneurs?)

Kola se zaustavljaju u stambenoj četvrti sa jednospratnim porodičnim kućama. Iako su dosta oronule, kao i većina kuća u Havani, vidi se da su u njima nekada stanovali dobrostojeći pripadnici predrevolucionarne srednje klase. Sada je kvart, međutim, nalik mnogim drugim delovima grada, sa rupama na kolovozu i rupčagama na trotoaru, između kojih se deca probijaju igrajući bejzbol. Urbana geografija Havane, pogotovu kad se izađe iz turističkog centra, u sebi stalno donosi izazove nepredvidljivog. Ništa u toj ulici ne govori da se u njoj nalazi jedan od najčuvenijih kubanskih restorana, osim tri-četiri nova automobila sa privremenim tablicama koje se daju strancima i jednog sićušnog čoveka od šezdesetak godina koji sedi na šamlici na trotoaru poluotvorenih očiju.

Iza njega nalazi se zelena drvena taraba, sveže obojena, što je već samo po sebi anomalija koja može da privuče pažnju izvežbanom oku. Klimam glavom kratko u pravcu čoveka na šamlici, on ustaje sa nje, otvara vrata tarabe, i pokazuje na teška drvena vrata, očito zabravljena, koja vode u unutrašnje dvorište. Na vratima se nalazi interfon sa jednim dugmetom, interfon koji radi! Zvonim, i tridesetak sekundi kasnije masivna vrata se lagano otvaraju. Unutra je La Cocina (Kuhinja) de Lilliam.

Nemanja Šarović, mladi lav SRS-a i čovek koji je uspeo da za troškove prevoza na službenom putu naplati 1,6 miliona dinara (od Skupštine Srbije), pretučen je u Beogradu... Pretučen je u sred predizborne kampanje i to kada se aktivisti stranaka polako jure motkama oko plakatiranja. U toj jurnjavi napadnute su aktivistkinje DS-a, Ana Jeftović i Nađa Jovanović.

Aktivisti se biju, a lideri kao deca proizivaju. Ne znam da li ste imali priliku da vidite snimak susreta Borisa Tadića,

Revolucionarni pomak u ljudskom razvoju je kada mali čovek počne sam da se oblači. Što, naravno, prati dodatno rastezanje roditeljskih živaca, ali napredak je neosporiv. Dok potomak sedi u hodniku i vezuje prste pertlom u mrtvi čvor, na kome bi mu pozavideli i najiskusniji morski vukovi. Operaciju prati refren: »Mogu sam!«, a prisutnog roditelja podilaze žmarci od zadovoljstva

     

“Mislim da me je Bog obasuo beskrajnom milošću podarivši mi radost pisanja, ali me je istom merom kaznio možda baš zbog te radosti.”Milorad Pavić  

PREDEO SLIKAN ČAJEM (8/x)

 

Prosveta Beograd (1988)

  

Ovu novu godinu smo odlučili proslaviti u toplijim krajevima. Magla i hladnoća su bili previše depresivni, pa smo počeli da istražujemo. Prijateljica koja studira u Barceloni mi je javila da joj dolazi momak u posjetu za NG te da je vrlo jeftino do tamo ići avionom. Odluka je pala vrlo brzo, a kako i ne bi jer od Graza do Barcelone avionska karta Ryanairom početkom januara koštala je 0.01 Euro. Da nisam putovao na ovaj način, ne bih vjerovao da može biti istinito ali je tako. Avion sleće na Gironu koja je od grada udaljena oko 70 km. Za nekih sat vremena vožnje autobusom ukazuje

 

 

 

 

 

 

Nikada neću zaboraviti suze malog Etjena, rođenog prije 6 godina u Londonu. Kingstone hospital, rekao mi je samo par dana ranije kada smo se upoznali. Etjen, od oca Radža i majke Kam. Porijeklom Indus, i na to mi je, prilikom upoznavanja, skrenuo pažnju. Mjesto boravka London, Richmond park. Kasnije ću saznati

Poslednjih nedelja intenzivno posmatram lica prolaznika. Ne sećam se tačno ko – ali svakako neko veoma pronicljiv – u vreme najžešćeg beznađa devedesetih rekao je, (citiram po sećanju), da se sva materijalna beda i moralna raspuštenost jednog društva najbolje čita sa lica ljudi na ulicama.  

Pošto sam poslednjih nedelja dosta putovao ─ većina žena i muškaraca koje sam na ulicama (Novog Sada, Niša, Bora, Beograda...) susretao izgledali su mi kao da su nekom čudnom srećom pobegli sa mitinga Srpske radikalne stranke, Nove Srbije, ili, ne daj bože, s glavnog odbora

Ispitujuci lucenje pljuvacke i zeludacnog soka kod pasa prilikom uzimanja hrane, fiziolog Ivan Petrovic Pavlov, baveci se ovim istrazivanjem krajem 19. veka, dosao je do iznenadjujuceg otkrica: pas je poceo da luci sok pre nego sto je dosao u fizicki dodir sa hranom. Samim tim sto je video hranu, ili osetio njen miris, pas je poceo da luci sok. Ispitujuci dalje ovaj fenomen, Pavlov je otkrio da moze izazvati lucenje soka kod psa

Na periferiji našeg sela nalazi se skromno radničko naselje Čeremuški, izgrađeno zajedničkim snagama radnika iz Groznoga i studenata iz Jaroslava/Ukrajina.

Na gradilištu Čeremuškina upoznali su se Stepan iz Jaroslava i Nina iz Groznog. Svidjelo im se naše selo, pa se odlučiše nastaniti u njemu.

Zapravo bilo je tako da Ninina familija nije htjela ni čuti za Stepana, a i Stepanovi su odbijali prihvatiti Ninu. Za mladi par bilo je to veliko opterećenje jer nisu znali kuda će, kako planirati zajedničku budućnost, gdje „zabaciti sidro“ i započeti

 Peglam pre neki dan, nemam  sliku, imam ton sa dva TV i Savinog MP3  na maksimumu,  čujem  urlike sa TV, taj Mišković je zlo, to mora da se stavi pod kontrolu, i taj RTS kakav je to javni servis, pa to je sramota......Izbor meta liči na LDP, al naglasak mi sumnjiv, pogledam ono urla Velja  Ilić, čovek koji je deo vladajuće koalicije a ovako priča i nastupa, ko da je okorela opozicija bez odgovornosti za greške vlasti koje su, nesumnjivo,  i Tijanić i Mišković. Pogledam sliku bolje, vidim Bubala u prvom redu pored Velje, pomislim al su umontirali ovo, od kad li je taj snimak,

 

o jednom čoveku* i jednoj ženi 

                                                                                         

 

*ako vam bude

dosadno

oljuštite pomorandžu

i namignite mu

 

možda posavetujte

koji cvet da kupi

 

 

 

 

Suvenir 

           

Prvim odlascima na zapad sam bio zatecen pustim ulicama u toku radne nedelje. Od nedelje uvece do petka popodne nema nigde nikog. Ljudi ili rade ili se odmaraju za posao. Deca su ili u skolama ili pisu domace zadatke. Navikao sam da kod nas na svakom cosku kafic i ljudi koji piju espreso i citaju novine u svako doba dana u toku cele nedelje. Gluvarenje je izdignuto na nivo nacionalnog sporta, odmah iza kosarke a ispred odbojke i vaterpola. Niko nista ne radi. A na

(Izbori FAQ nastavak)

U brojnim polemikama i u medijima i izmedju komentatora na netu i “uživo”, medju prijateljima, a kad je nesreće i u samoj porodici, ljudi polemišu o izborima na jedan strahovito grub način. O izborima se raspravlja kao da je u pitanju borba na život i smrt, taktika “čovek na čoveka”, najvažnije utuviti onom drugom sopstvenu ideju u glavu, isterati djavola iz tudjeg tela, banalno i vulgarno izvredjati “protivničkog” kandidata, dezavuisati ga ad hominem tabloidnim lažima (koje, iako svi znaju da su upravo to – obične laži, ljudi

Kada sam poceo da pišem blog rekao sam sebi da ću pokušati da izbegavam politiku, zato što mislim da nemam dovoljno samokontrole za tako osetljivu stvar. Ali.....

Zaista  ne mogu više da ćutim, hoće na dupe da mi izađe. Hoću bre da kažem šta mi leži na duši, sad pred Jovanjdan kada treba da izaberemo novog vođu, pa kom obojci kom opanci!

1. Ne mogu da razumem da će 30 i nešto procenata biračkog tela, dakle