Već deset godina na web strani EDGE postavljaju  se pitanja kojim se, tražeći odgovore, bave razni ljudi.raznih zanimanja, s cele planete.Po jedno pitanje za svaku godinu od kojeg se kreira rasprava, objavi knjiga, podeli raznovrsno znanje, svima dostupno. (Blagosloven nam internet bio, danas i doveka ! :))

Ne

Sta je ovo sa pochetkom Nove, izgleda da ona nije obaveshtena da sve ruzno treba da ostane u Staroj i da sada okrece novi list chist i bolji i da ispisivanje barem na pochetku treba da daje neku nadu.

Kako stvari stoje, Velja obavio glavno ugovaranje za podrshku, te bez obzira shto ga dil za premijersko mesto obavezije da pridrzi lepog Borisa, Koshtunica se prestrojio iza lidera Nove Srbije.

Pa dobro, to barem garantuje potpunu opushtenost, jer se nishta promeniti nece, pa da sad nedaj Boze treba da se uchimo i navikavamo na neshto drugo.

 Zamishljam neki sastanak

Ah, sećanja
 

Sećaš li se sa kosovskog polja, pesme kosa

i kako je samo trčala bosa

kosovka devojka

            dok joj na lahoru viorila kosa

a stopala vlažila rosa?

Sećaš li se polja što od dušmana vrvi

gde gmižu i puze, o pogani crvi?

Sećaš li se Sitnice crvene od krvi

odsečenih dušmanskih glava

i Miloša palog kao da spava?

Sećaš li se slavnoga boja

i zastava naših u hiljadu boja?

Sećaš li se kako vijore

Pošto smo, nepravedno kako kaže Pravda izbacili Mariju Šerifović sa gej ikonostasa (celu noć smo gulili njenu sliku) ostalo je upražnjeno mesto između Seke Aleksić i Jelene Karleuše koje, kako pederska tradicija i kanoni Kvirije nalažu, mora biti popunjeno pre nego što se navrše 40 dana od izbacivanija.

Uz činodejstvovanje sveštenstva Kvirije i nesebičnu pomoć Ljiljane Smajlović objavili smo konkurs za popunjavanje upražnjenog mesta u Politici i ovog puta smo odlučili da na to mesto postavimo pravo muško.

Stiglo nam je preko tri hiljada kandidatura, ali smo najviše pažnje posvetili pismu naših queer vernika iz Kraljeva, koji smatraju da upražnjeno mesto treba da popuni jedino i samo Milanko Šarančić.

Foto: Mira Zdjelar

Pre petnaestak godina, jednog bečkog 24. decembra uveče, pitali smo se šta da radimo mi koji smo bez porodica, bez predbožićnih rituala, mi koji nemamo nameru ni sami da jedemo kod kuće, ni da idemo na ponoćnu misu. Bilo nas je troje; ja, jedan moj prijatelj koji je jednog leta osamdesetih došao na mesec dana iz grada Bowling Green u državi Ohio da predaje engleski u Salzburgu na mesec dana, i do dana današnjeg ostao da živi u Austriji, i jedna moja prijateljica rođena gde i ja, a koja sada živi u Americi, koja mi je tada bila u poseti. Otišli smo u kafanu u kojoj sam vrlo često obitavao za vreme svog života u Beču, Adlerhof, u 7. Bezirku (gradskoj opštini), u ulici Burggasse broj 51, čije se ime sa ulice ni ne vidi. Jedino što se vidi jeste fasadna lampa sa reklamom za malo poznato Schnaitl pivo.

Koji smo mi pagani. Kao sada će nešto biti mnogo drugačije :)

Anyway, moj prvi utisak jeste da smo mi, Novosađani, posle mnogo vremena konačno bili dobri pa nam je Coca Cola poslala čiku u crvenoj garderobi sa belim detaljima da nam donese sneg. Pravi sneg! Hvala Finskoj! Tako lepo sada i drugi mogu da se ugledaju na nas i da ne dozvole silama mraka da marširaju ulicama pa će njima možda Zeka doneti nešto lepo. Ne znam tačno kada stiže Zeka ali ga ovom prilikom molim da mi u maju odnese Maju i buldožere i da mi vrati biciklističke staze i ukradeni bajk. Za početak.

Bilo je to vreme oko nove godine. Neka suvomrazica. Bili smo mladi, golobradi klinci. Niko od nas nije vozio. Svuda smo išli pešice. Živeli smo u istom kraju, išli u iste škole, krali šljive iz istog dvorišta, zaljubljivali se u iste cure... Čak smo i rodjeni istog dana. Imali smo zajedničko i jos nešto veoma bitno. Obojica do ušiju bili zaljubljeni u košarku. Igrali smo na istoj poziciji u juniorskom timu KK "Student" i priželjkivali

Pripreme nisu bile ništa posebno. Žena je kupila meso, tašta ga lepo ispekla. Pripremiše i pileću salatu sa susamom (mnogo lepu), pitu krimpirušu, paprike punjene orasima (za šuraka koji se pridržava posta), jaja u renu. Ssupa pod obavezno, za ujutro. Ja, za svaki slučaj, svratih popodne do mesare i uzeh još dva kila jagnjećine, da se nadje. Srećom. Bilo je desetak gostiju. Donesoše i oni ponešto: brat i snaja piće, kum Voja i Branka proju, Mira salatu od tunjevine (opet za šuraka), šurnjaja rolat od mesa. Pun astal - lepo za videti i kušati.

žele vam

Tanja, Saša, Tamara, Urša, Pero, Gaga, Dijana, Nune, Branko i Jelica !!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!

************************************************************************

Samo da vam  kazem Homo Blogikusi- Blogerijanovici pre nego zbrishem.

Evo doshlo vreme da zbacimo koshuljicu, pa da vam pozelim sve najbolje i josh bolje od toga u Novoj shto vec viri ispod ove popucale.

Svakome ono shto mu najvishe treba!

Zdravlje, ljubav i sreca se podrazumevaju, pa iako je to vec oh-ho-ho, ipak i josh po neshto shto se jako zeli.

Ja neshto ne gotivim bash docheke i nemam neki specijalan odnos prema Novoj, uvek mi nekako preforsirano deshavanje i nabedjeno zabavljanje i raspolozenje. Josh od onih snimaka sa tv-a iz detinjstva iz hotela Metropola

Moj novogodišnji gost na blogu je profesor dr Ljubiša Rajić, šef Odseka za skandinavske studije Beogradskog univerziteta i član Norveške akademije nauka, čovek koga veoma poštujem zbog intelektualne i građanske hrabrosti, britkog uma i duhovitosti. Za unapredjenje nordijske kulture i uspostvaljenje veza sa Skandinavijom, profesor Rajić odlikovan je od Švedske ordenom Viteza kraljevskog reda polarne zvezde prvog reda, od Finske je dobio odlikovanje Vitez bele ruže, ima norvešku Medalju kralja Svetog Olafa, nagradu švedskog autorskog fonda, norvešku nagradu Akademika...

Srećnu

Praznici su vreme rituala.

Samo rituale ponekad ustvari živimo, njima se  radujemo kao sceni za događaje..U danima priprema za praznike ritualno se bavimo  smišljanjem, planiranjem i zamišljanjem kako, šta, koliko, kome sve i na koji način priuštiti radost u prazničnim vremenima.

Ljudi za skoro sve što čine imaju rituale, imaju u glavi mali zamišljen sled događaja kojim sam događaj kreiraju u svojoj mašti i time kao da ga "dovlače"

... a Borča je kontinent!

TV spotovi koji pozivaju na jedinstvo, ispiranje mozgova po autobusu sa ovim reklamnim televizorima i vrhunac - bilbordi! Tužno, komično, neverovatno - ma šta više može da čudi u Srbiji :)

I pored toga ne znam nikoga (čak ni ove koji glasaju za radikale) da stvarno veruju da je Kosovo u Srbiji, da bi sutra išli da se bore za tu zemlju i sl. Ali dobro.. Važno je da nijedna stranka (osim LDP-a i posredno G17+) ne priznaje da

I wanted to title this "An Open Letter to the Serbian Government: Fix Your PR & Branding" but I don't think that many characters will fit in blog posts here. 

I know little about politics and even less about Serbian politics; however, as a 25-year pro, I know heaps  about PR, marketing and branding.  As a PR and media pro who is a big fan and part-time resident of Serbia, it's incredibly painful to see how badly your PR is being bungled, and your story mis-told over Kosovo in the international press.  Knowing a bit of Serb history, it seems this PR bungling is a national