2008-04-16 08:48:26

Ekscentrični manijak sa flautom

MilutinM RSS / 16.04.2008. u 09:48

Prepoznatljiva ekscentrična pojava raščupanog čudaka zaraslog u bradu, obučenog u srednjevekovnu odeću, koji duva u flautu stojeći elegantno na jednoj nozi ili skakuće po bini bečeći se urokljivim očima na publiku dok peva jakim polumekećim glasom, jedna je od najpoznatijih figura rok scene već više od 40 godina. Intrigantan i provokativan, istrajan u svojim namerama i idejama, čudak i sposoban čovek, uspeo je da opstane i pored slabih kritika stručnjaka i promena stilova na svetskoj muzičkoj sceni.

 

Priča o Ianu Andersonu je priča o jednoj o najstarijih aktivnih rok grupa. Ili, drugačije rečeno, priča o Džetro Talu (Jethro Tull) je priča o Ianu Andersonu, frontmenu (kako se to danas moderno kaže), pevaču, autoru skoro svih pesama grupe i jednom od najdugotrajnijih magova roka. 

 

Da pokušam da je ukratko ispričam, iz ugla nekoga kome je Džetro Tal bio jedna od muzičkih grupa koja je obeležila odrastanje i mladost, nekoga ko je njihovu muziku razumeo instiktom, ne može da objasni najbolje zašto i neće se ljutiti ako imate sasvim oprečno mišljenje.

 

 
2009-01-17 15:05:26
Gost autor

Lepota, čemu?

Unfuckable RSS / 17.01.2009. u 16:05

   Lov na bisere u Potpalublju se nastavlja. 
Ovog blogera znamo jako dugo. 
Moje skromno mišljenje da mu je odavno došlo vreme da pakuje kofere i sprema selidbu u neku udobniju kabinu potvrđuje i ovaj tekst, a da li je to zaista tako - procenite.
Imam izuzetnu čast I zadovoljstvo da Vam predstavim jednog od mojih omiljenih komentatora, ali i kritičara – Vladimira Petrovića

 «Propovednik treba da bude lep. Kad čovek gleda u njegovo lice, bolje oseća pobožnost propovedi. Ako je ružan, izgleda vam kao da greši». Japanska književnica Sei Šonagon (Sei Shônagon, 966-1017)
 «Lep si, a lepi treba da dobiju sve što požele» (Japanska izreka)

 
2009-12-04 03:03:56
Nostalgija| Zabava

Mačka

margos RSS / 04.12.2009. u 04:03

Kažu da ima(m) devet života.

U familiji me zovu Maca... Kad su baš nežni, ili me se užele, obrate mi se sa Mače, a braća od tetaka su me zvali Mačka, kada bi me zadirkivali. A meni je sve to prijalo. Prija mi i danas.

U mom prvom životu, datumi mi nisu značili ništa. Praznici da. Pokloni da. Ali datumi ne. Njih sam počela da pamtim nešto kasnije, u drugom životu.

U tom prvom, čudila bih se kad neko kaže da slavi i drugi rođendan osim pravog, da slavi još nekog sveca osim krsne slave - zato što je tog dana dobio drugu šansu, preživeo nekakvim čudom,

 
2009-02-28 20:18:40
Hronika| Muzika| Nostalgija| Zabava| Život| Životni stil

Ležeći Tango

Unfuckable RSS / 28.02.2009. u 21:18

  - Bulevar srušenih snova ili Belgrade by Night - 

  Kada govorimo o muzičkoj erupciji s kraja sedamdesetih i početkom osamdesetih, postoje neka mesta i neka imena koja nikako ne smemo zaobići. 
Podsetimo se, tih godina... lagodno i udobno je bilo okupiti ekipu od par sličnih, i uz malo sreće i par rifova zajahati novi talas koji je plavio Evropu. 
  Solistima je sve to išlo malo teže, ili – specifičnije bar, naročito ako usled hroničnog nerazumevanja okoline, od ranog detinjstva, uz osvedočeni supertalenat, izbruse manifestno osobenjaštvo kao „odbranu od svih zala“ i praktičnu osobinu da idu glavom kroz zid....pa - negde dobiješ, a negde izgubiš. Upornost izvitoperena do destruktivne tvrdoglavosti, vanserijski dar koji ostaje nedorečen okovan imperativom kvalitativne perfekcije, pogrešni izbori i pravi izbori...
Ovo bi mogla biti priča o tome.

 
2012-01-21 02:23:14
Zabava

Leskovačka Crvenkapa

Strongman RSS / 21.01.2012. u 03:23

Bilo jednom jedno devojče, malečko i ubavo beše. Zvali su gu Crvenkapa. Imala je neku crvenu kapu kod Kinezi što vu kupili, jer babu mrzelo da vu plete kapu. Malo vu popke plete svaku godinu, još i s' kapu će se s'd zanosi.

A i vunica poskupe mnogo tuj godinu.

Crvenkapa je živela s' majku i s' tatka, u kuću pored golemu šumu. Tačnije u Čukljenik. Na drugi kraj je živela baba njena. U Tulovo. Razdaljina taman tol'ka da ti oteknu dok stigneš. Noge da ti oteknu.

crvenkapa.jpg

Jednog dana majka je poslala Crvenkapu da odnese podvarak što je skuvala za babu i omesen ‘leb, jer baba ne voli kupovni, mnogo vu žilavi a već pola zubi nema. Sve joj to nabuta u krošnju i preko toj teglu ljutenicu. Crvenkapa popizde. Em će se maje peške, jer je nedelja i kombi nema, em treba nosi 100 kila jedenje. Razmišlja se Crvenkapa: "Kude sad da idem u pi*du materinu?" Nego koe će, baba gladna, a možda vu i da neki dinar za u grad.

Sabra ona džopke i krenu polako.

 
2008-11-19 19:01:01
Društvo

Lepotice dana, prijateljice noći

jeremija92 RSS / 19.11.2008. u 20:01

U životu nisam upoznao ni jednu prostitutku. Bar mislim da nisam, jer ni jedna od onih koje sam sreo nije se deklarisala kao pripadnica najstarijeg zanata. Likovi prostitutki bili su mi znani samo iz literature i sa filmova. Međutim, za razvoj toka radnje romana koji sam pokušavao da napišem, neophodan mi je bio i lik prostitutke, odnosno po najnovijoj klasifikaciji profesija – seksualne radnice. Jeste da je to bio epizodni lik, ali bez njega se nije moglo.

Pokušavao sam interpolacijom, empatijom i misaonim gedankeeksperimentisanjem da sebi dočaram neophodni lik, ali nije išlo. Nemajući kud odlučio sam se na eksperiment in vivo.

Evo kako je to izgledalo.

 
2010-11-24 11:12:23
Sex

Voleo bi da si znao – evo da vam objasnimo

Biljana 77 RSS / 24.11.2010. u 12:12

Dakle prvo moja gošća: Edi-va

 

Naravno, nismo sve iste.

 

Ima nas koje volimo dugu predigru, neke opet već u pogledu prepoznaju dovoljno seksualne privlačnosti i čekaju prvu priliku da se sa izabranim zateknu izdvojeno od ostatka sveta, makar to bilo i u liftu – u takvim situacijama se nema vremena za predigru, jedino što preostaje je kidanje i cepanje odeće kako bi se što pre ostvario kratak, urnebesan, vanserijski spoj.

Nego, da se vratimo na predigru, to jest, opišemo detaljno šta nikako nije dobro i ne sme biti praktikovano.

 
2009-01-12 15:19:10
Zabava| Život

šesti krug pakla!

njanja_de.manccini RSS / 12.01.2009. u 16:19

 

300px-Michelino_DanteAndHisPoem.jpg

 

Dante Inferno Hell test je baziran na Dante-ovu "Divine Comedy" napisanu ranih 1300. Tako da opustite se sve je ovo samo komedija.
Pitanja su odabrana nakon pažljivog studiranja Dante-ovog Infern-a. Najmanje 16 promenljivih koji su prilagodjeni vašim odgovorima se koriste u proračunu vašeg rezultata. Odgovorite najiskrenije što možete. Na osnovu vaših odgovora

 
2009-10-15 19:10:00
Literatura

Bolesni genije, čemu?

vladimir petrovic RSS / 15.10.2009. u 20:10

               Austrijski filozof Oto Vajninger ubio se u 23. godini, nakon što je napisao svoje jedno jedino, ali zaista kapitalno delo, «Pol i karakter». Tako je ceo njegov vanserijski život stao u - 23. godinice!

Kada sam prvi put uzeo u ruke Vajningerovu knjigu «Pol i karakter», sa dosta nepristupačnog, donjeg dela police kućne biblioteke, moj otac, videći to u prolazu, rekao mi je: «Hm. To je teška i zbunjujuća knjiga. Ako postoje knjige kojih se čovek ne sme latiti pre navršenih četrdeset godina, onda je, recimo, to ta Vajningerova knjiga». Nije dalje elaborirao, ali mi nije ni zabranio čitanje. Nisam, naravno, tada shvatio šta je hteo da kaže, ali me je ta njegova primedba učinila još radoznalijim. I, mada adolescenti filozofska dela čitaju «unakrsno», uskoro sam shvatio da je Vajningerova knjiga zaista nešto - drugo. Nešto potpuno drugo od svega što sam dotle čitao. Toliko drugo da može - glava da zaboli!  

 

518_mobing-posao_dreamstime_if.jpg“Svet je opasno mesto, ne zbog onih koji čine zlo, već zbog onih koji gledaju i ne
preduzimaju ništa” reči su Alberta Ajnštajna koje lako mogu da se primene na priču o krivičnom delu mobinga ─ tj. različitih oblika šikaniranja i zlostavljanja na radnom mestu. Kako je reč o problemu koji je u našoj javnosti (a, srećom, i pravosuđu) sve prisutniji ─ možda je baš priča o mobingu najbolji pokazatelj sporosti kojom naša zemlja prihvata pozitivne zakonodavne vrednosti onih društava koja pretenduju na to da se smatraju: civilizovanim, humanim i pravičnim. 

Po švedskom psihologu Hajncu Lejmanu koji je autor ovog pojma ─ ujedno i najzaslužniji za uvođenje istog u zakonodavstvo zemalja Evropske unije ─ mobing se prepoznavanje na sledeći način: "Pod pojmom mobinga podrazumeva se psihološki teror u poslovnom životu (na radnom mestu) i odnosi se na neprijateljsku i neetičku komunikaciju i maltretiranja, koja su usmerena na sistematičan način od jednog ili više pojedinaca, uglavnom prema pojedincu, koji je zbog mobinga stavljen u poziciju u kojoj je bespomoćan i u nemogućnosti da se odbrani".

 
2007-12-11 18:25:29

Američki vozački – kamiondžije

nsarski RSS / 11.12.2007. u 19:25

 

truckinposter.jpg

 

 

Jednom je Ruzvelt rekao da je system autoputeva u Americi zila kucavica kapitalizma (ili nesto tako). Ogroman procenat robe se prevozi kamionima, a te grdosije (drumske krstarice, eighteen wheeler-i) su postale symbol novog zivota. Za kamiondzije kazu da su "kauboji novog doba", jer stalno nekud idu, krstare celim kontinentom, imaju svoj jezik i svoje običaje. Na bezinskim pumpama za kamione, čovek moze da jede, da se istusira, čak i da sretne

 
2008-11-20 23:00:15
Zabava

Onkaotakav o Sebikaotakvom

margos RSS / 21.11.2008. u 00:00

 

ali to ti je kao ono : svet se deli na Škorpione...i ostalO

pa znaš kako - ako uzmemo u obzir prosečnu količinu paranoje koju poseduje samo jedan osrednji scorpio....tu ti je onda odma' u pitanju - grupisanje

 

f_9ICALIPK0TCm_4a507d7.jpg

Mlađani:

Ubrzo sam otkrio da sam šarmantan i duhovit, da mi moj sako (moj - myass ...) veoma dobro stoji (mošmisti

 
2008-10-05 23:33:25

KAO DA JE BILO NEKAD...

Nebojša Milenković RSS / 06.10.2008. u 00:33

pomalo nostalgičan update jednog starog teksta u četiri i po slike

Slika prva

U filmu Geto – tajni život grada, autora Ivana Markova [1] glavni junak-narator Goran Čavajda – Čavke kroz priču o ličnoj emotivnoj istoriji govori i o istoriji mučnih godina između 1991 i 1995. u kojima se ustoličavao duh provincije koja je, sasvim izvesno, uništila urbani Beograd:

Čavke je roker. O sebi govori kao o pripadniku jedne izgubljenje i potrošene generacije. Ima trideset i tri godine i oseća se prestar da nešto novo započne a premlad da se pomiri sa onim što se dešava. Luta gradom (Beogradom), u koji je pre nekoliko godina beskrajno verovao, posećuje mesta gde se još uvek svira prava muzika, lamentira nad potrošenom energijom i vremenom... Glasno se pita kako je moguće da pobede oni koji nisu bili ni pametniji, ni lepši, ni talentovaniji, pa čak (u početku) ni brojniji. Pri kraju filma Čavke odlazi na jedan koncert tzv, narodne muzike. U sportskoj hali, na čuvenom “Poselu ”, okupilo se desetak hiljada ljudi. Bez mimike, bez ikakvog gesta, Čavke stoji okružen čudnom mešavinom veoma mladih i sredovečnih ljudi, dok najstrašnija muzika pokreće tela lica i gomile. Dok nije došao među njih Čavke nije bio svestan brojnosti i energije ovog paralelnog sveta. 2002857962136487191_rs.jpgOsećao je kako se grad u koji je verovao topi i nestaje... [2] 

A samo petnaestak godina ranije ─ septembra 1979. godine Beograd je dobio svoj prvi kafić Zlatni papagaj, kasnije i desetinu drugih. Period između 1979. i 1985.godine bio je vreme novog shvatanja, tačnije redefinisanja termina: Urbano, Umetnost i Grad.

 
2008-05-18 20:13:45

Arsen Dedić - Čovjek kao ja

angie RSS / 18.05.2008. u 21:13

 (Malo smo se prepirali oko toga ko vishe zna o Arsenu, pa je moj oponent seo i skocako prichu, te vam, na osobito zadovoljstvo, iako mi je ukrao temu, predstavljam KRALJA MAJMUNA.)

Davnih šezdesetih godina moja starija sestra počela je da mi pominje pevača čiji se neobičan glas čuo sa našeg radio aparata marke KOSMAJ. Arsen Dedić - mladi pevač koji je pevušio ili skoro pričao. Glas koji je moj otac posprdno nazivao „onaj što kobojagi peva". Zavoleo sam taj glas, te note i stihove. U početku samo zbog poverenja u sestrin ukus, a vrlo brzo i zbog sopstvenog uverenja.

 

Pokusacu da budem apsolutno jasan na samom pocetku - a pisem ovo u svoj svojoj hirscanskoj samilosti - sto se mene tice Tomislav Nikolic moze sve sta god hoce. Da se dehidrira, da se hidrira, da umre, da postane tramvaj, da se skine go i trci po terazijama, da nauci esperanto.... A sa njim ibidem i ostali iz tzv. politicke elite.  Sto bi u Baleticevom "Balkan Expressu" rekao Bora Todorovic - u liku Pika - Ovo nije moj rat!

Tacnije, mi mozda delimo fizicki prostor (sto spletom istorijsko-geografskih okolnosti, sto mojom gluposcu i naivnoscu), ali pravno, te gledano po jednakosti u sansama

 

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana