B92 Blog

- A kako se vi zovete?

- Samo trenutak, na vrh jezika mi je.

(Umberto Eko: Tajanstveni plamen kraljice Loane)

Ah, ta literatura.

Već sam ranije govorio da u knjigama možete naći sve (dobro, skoro sve) što vas zanima, samo ako malo ozbiljnije potražite, kao i da se literaturom može sve objasniti.  

"She said that she would dance with me if I brought her red roses," cried the young Student; "but in all my garden there is no red rose... Ah, on what little things does happiness depend! I have read all that the wise men have written, and all the secrets of philosophy are mine, yet for want of a red rose is my life made wretched" (Oscar Wilde: The Nightingale and the Rose)

U sobu ulazi Monika (koju ponekad, iz milja, zovem: Milica, a najčešće jednostavno - Mo), sa osmehom na licu. Kao i uvek.  

Ja: Ako ostavim po strani ovo čitanje Muzila, danas sam prilično  lenčario. Valjda zato i postoje vikendi.

Mo: Kako za koga. Zna se da za nekoga postoje i - radni vikendi.

Ja, sarkastič

                   Кол'ко Марко тежио на правду, /Тол'ко моли Јевросима мајка: /«Марко сине једини у мајке! /Не била ти моја рана клета, /Немој, сине, говорити криво /Ни по бабу ни по стричевима, /Већ по правди Бога истинога; /Немој, сине, изгубити душе; /Боље ти је изгубити главу, /Него своју огр'јешити душу». (Урош и Мрњавчевићи)

Da li volite Kraljevića Marka? A Hasanaginicu?

A opet, kad malo bolje promislim, možda je tome doprineo čla

zovem se srdjan valjarević rodjen 16.7.1967. Beograd/ imam male šake i debele usne/ imam hiljadu dolara/ zaradjenih u mašinobravarskoj radionici/ čitam Šervuda Andersona/ veoma sam loš udvarač/ ne studiram ništa/ ne govorim razgovetno/ volim flomastere/ volim kad žensko nosi mušku košulju/ volim Patagoniju/ volim punjene paprika/ mislim da sam dripac (Srdjan Valjarević: Klinč)

Za početak da kažem da ja volim da svoje blogove pišem četvrtkom. Dobro, ne pišem baš svakog četvrtka (idućeg ću biti odsutan, he, he, he...), ali kad pišem nekako više volim da to bude četvrtkom nego, recimo, ponedeljkom. Jer, markesovski rečeno (sećate li se njegove novele sa lepim naslovom: «Neverovatna i tužna priča o naivnoj Erendiri i njenoj bezdušnoj babi»?), onaj ko četvrtkom noću sanja da očekuje neko pismo, moguće je da ono bude sa neprijatnim vestima, ali - neće nikada stići.

               Austrijski filozof Oto Vajninger ubio se u 23. godini, nakon što je napisao svoje jedno jedino, ali zaista kapitalno delo, «Pol i karakter». Tako je ceo njegov vanserijski život stao u - 23. godinice!

Goodbuy, Cruel World!

Postoje situacije u kojima, kafkijanski rečeno, kavez ide u potragu za pticom.

Sećajući se, sa dostojanstvenom tugom, preranog stradanja makedonskog pevača Tošeta Proeskog,  u saobraćajnoj nesreći od pre nekoliko godina, u 26. godini, razmišljao sam malo o osobama koje su rano, i prerano, otišle sa ovoga sveta. Siguran sam da, pored Tošeta (neka mu je laka zemlja!), skoro svi mi

Svakako je velika tragedija čoveka koji umre mlad. Pre dvadeset i šeste godine. Bolje da se nije bio ni

Današnje Besplatne dnevne novine - 24 sata donose, na naslovnoj strani, člančić "BOLJE DA ŽULJA NEGO DA LJULJA", sa nadnaslovom "Šou" i podnaslovom "Glad".

Tekst je sledeći: "Sudeći po manekenkama koje ovih dana šetaju najnovije kreacije na Nedelji mode u Londonu, svetski modni 'diktatori' i dalje smatraju da žena treba da izgleda kao izgladnelo siroče iz zemalja trećeg sveta". 

Baš tako kažu: Kao izgladnelo siroče iz ZUR. Uz tekst je data i odgovarajuća fotografija mlade, preterano izmršavele devojke.

Jadne devojke! Ima li tu ženstvenosti?

Ako to rade zbog muškaraca, bolje da ne rade.

Nota bene: Neka mi se ne zameri što pišem o ovome. Znam da bi kolega AL to bolje i osmišljenije napisao, ali nisam mogao a da ne reagujem kratko na "ove najnovije modne trendove". (Zapravo, toga je bilo i ranije, sve se ponavlja!).

             Bio je dobar i veoma poznat književnik (pesnik, romansijer, pripovedač i dramaturg), mada u italijanskoj izuzetno bogatoj književnoj povesti ima boljih književnika od njega. Pored svoje osnovne intelektualne strasti prema književnosti, bavio se i javnim i političkim aktivnostima. Bio je veliki nacionalista/fašista (dobro, preteča fašista) sa kraja XIX i početka XX veka. Ne samo da je važio za čoveka od akcije, nego je bio i ratnik - jednom prilikom, u ratnim izvidjanjima, izgubio je jedno oko. Opet, kao ratnik bio je neuspešan imitator Garibaldija. Bio je elokventan po prirodi, a i veliki ženskaroš (uprkos svojoj veoma skromnoj vanjštini - bio je daleko od toga da važi za lepog muškarca). Pored žena, obožavao je i lepe stvari, kao što su stilski nameštaj, umetničke slike i figure i zlatan nakit. Posve italijanski. Bio je egzibicionista i sladostrasnik. Zabeleženo je da mu je Benito Musolini (Mussolini), u svojim počecima, zamerao «da ne razlikuje erotizam od heroizma», te da

Preporučujem dobar blog kolege Antonaccija, pod  navedenim naslovom "Slušaj šta ti pišem". Siguran sam da zaslužuje "bolju vidljivost".

Pakao, to su drugi (L'enfer, c'est les autres, Hell is other people), Žan Pol Sartr

Kažu da je američki pisac Henri Miler (Henry Miller), koji važi za jednog od rušilaca gradjanskih seksualnih tabua u književnosti, imao poseban pristup u svojim romanima: on daje "red seksa, red filozofije".

Premda je moja namera mnogo jednostavnija, ja sam slobodan, kao što se iz naslova vidi, da ovom prilikom pribegnem formuli «red životinje, red filozofija». Zapravo, nakon prošlog bloga «Životinjke, čemu?», ja moram da dodam ovaj kraći tekst, kako bih nešto pojasnio. Ili dalje zamrsivao?

Bilo je očigledno, a to sam već rekao komentarišući vaše komentare sa prošlog bloga - da je mene bila inspirisala «Priča broj dva» - dakle ukazivanje Simone de Bovuar (Simone de Beauvoir) na stav književnika Žana Ženea (Jean Genet) - da on ne vole ljude koji vole životinje. Medjutim, činjenica je da sam ja te Simon