Zgrada od četiri sprata, građena sredinom šezdesetih. Bez lifta, naravno, tome služi onaj peti koga nema. 

Sad kad promislim, prizemlje bi, da nije bilo čika Raše i tetka Age bilo rezervisano samo za Lale: Adamove, Somborce, i one treće kojima sam zaboravio prezime.

Tetka Aga u stvari se zvala Agata i povremeno nas je čuvala kad su nam roditelji radili u istoj smeni. Pravila je najlepše i najizuvijanije slane perece za Svetog Savu i učila nas ponekoj nemačkoj reči.

Na prvom je živela teka Mila, udata za čika Jana. Jan je Slovak. Prekoputa njih živele su Verica i Ljilja, punačke devojčice, deca Blagoja i Nade. Makedonci. Njima smo jednom zapalili vrata prskajući čuvenoom "Crnom mačkom" preko plamena upaljača. Izbušena specijalka ne zaboravlja se lako.

Ili: šta je sve poplava izbacila?

Nit' pada sneg da pokrije breg, niti voda dolazi samo da napoji i opere. Pre samo mesec dana Srbija je dobila novu Vladu. Vladu iza koje stoji apsolutna većina izabranih predstavnika volje naroda Srbije. Vlada na čijem je čelu čovek izabran gotovo aklamacijom.

Obogotvoren od svojih I podržavan od većine ostalih kao da polako klizi ka provaliji mržnje svetine, koja po pravilu dolazi posle velikog obožavanja. I sve silnija što je obožavanje bilo veće.

Budući da sam u nekoliko navrata o tome pisao, a da je juče, ipak, Vlada Srbije sa ovog dokumenta skinula oznaku tajnosti, mislim da je bitno da se ovaj dokument pojavi i na Blogu, u integralnom obliku.

Da kažem samo da meni kao laiku Platforma liči na pokušaj da se Kosovu "ugradi" malo Kosovo u ustavno pravni sistem, i da je teško poverovati da će ovo proći kod onoga što se kolokvijalno zvoe Međunarodnom zajednicom. Na pravnicima je da tumače koliki je manevarski prostor dat pregovaračima, a na političarima da definišu šta su krajnji dometi a šta crvene linije.

Dakle, tekst Platforme za Kosovo:

Ne poštuje starije; ne poštuje renome; igra neizgrađenim mangupsko-folirantskim stilom. 

Siledžijski udara lopticu, i namerno gađa ćoškiće. 

Ukratko - Majstor!

Tek punoletni S.S. svoj zemni život okončao je obesivši se o granu topole kraj Tise. Od saznanja o tom događaju i njegovim uzrocima danima sam uspevao da se odbranim odbijajući da pročitam išta osim naslova i podnaslova u novinama.

Onda me prevari prijatelj statusom na Fejsbuku i pročitam sjajan tekst-optužbu i šamarčinu zlotvorima Zlatka Pakovića u Danasu: Samoubistvo mladića S. S.  . I sa knedlom u grlu sa Pakovićem se ne slažem u jednom: Niko ne zna niti može znati šta je zaista mladića navelo na ovaj strašan čin. 

Do pre dan ili dva ovde je identifikacija bila "Radio B92".

Voda ušla u server? Ne. Evo jednog interesantnog tvita:

Nema saoipštenja, nema nove programske šeme. Upokojenje u tišini informativnog radija u etru Srbije, u procesu u kome je u toku i eutanazija lokalnih medija.

Profit ždere sadržaj.

Od Velikog brata na ovamo ništa više nije isto.

Moj najjači

Tek mi je danas dopao na čitanje govor Vladimira Putina poslanicima Državne Dume, članovima Veća Federacije, čelnicima ruskih regija, predstavnicima civilnog društva od 18. marta. Mislim da delovima tog govora koji se tiču međunarodnih odnosa u svetu od pada Zida na ovamo - ne bih imao šta ni zameriti ni dodati. 

I rado bih taj govor, preuzet sa hrvatskog sajta advance.hr podelio sa vama, uz nekoliko citata za one koji nemaju strpljenja ili interesovanja za čitanje celog (inače podugačkog) govora, uz nekoliko mojih opaski o položaju Srbije u ovoj situaciji,a na dnu bloga:.

"Vladimir Putin, kompletan govor: "Neki na Zapadu su nam prijetili i većim problemima od sankcija - želio bih znati što su odlučili? Misle li aktivirati petu kolonu nacionalnih izdajnika?"

"Naši Zapadni partneri stvorili su presedan na Kosovu vlastitim rukama. Situacija je ista kao i danas na Krimu, tada su priznali odvajanje Kosova od Srbije kao legitiman potez", 

Ispunjavanju predizbornih obećanja i deklarisanih namera iskreno se nadaju i u njihovom sprovođenju podržavaju ga samo oni koji su glasali protiv njega. Mada mu, mahom, ne veruju.

Njegovi glasači generalno a članovi i funkcioneri stranke i koalicioni partneri naročito - ako nisu interesno i položajem direktno prikopčani na aparat -  ili nisu svesni onoga o čemu on govori, ili misle da je to šarena laža za zamazivanje očiju i magarčenje

Na kraju izborne agonije stigla je i trešnjica za na vrh torte: TV duel predsedničkih kandidata.

Svaka samoposluga u okolini nudila je odličan izbor svih vrsta sireva: domaćih austrijskih, i onih uvoznih što su stizali iz Francuske, Italije, Holandije, Nemačke i komšijske Švajcarske. Gaude, edamera, trapista i kamembera, pakovanih na najrazličitije načine i one u rinfuzu.
Feldkirh je - kad rekoh "domaćih austrijskih" a kao mesto zbivanja  -  naime gradić u Forarlbergu, najmanjoj i najzapadnijoj austrijskoj republici smešten uz samu granicu sa Lihtenštajnom i otprilike na početku doline stare Rajne koja teče do Bodenskog jezera.
No izbor svakog pravog Montafonera, gde god da se nalazi a to može da obezbedi, jeste Montafoner Sura Kees.

Da, upravo tako zvuči Montafoner Sauerkase na tom čudnom dijalektu koji je mešavina nemačkog i retromanskog, u dolini nekada divljoj a sada bajkovitom skijaškom raju, koja se pruža petnaestak kilometara uspinjući se polako od Bludenca uz Silvreta Hohalpenštrase sve do pasa na preko 2.000 metara nadmorskevisine kojim se prelazi u Tirol. 

Ali, nisam hteo o tome, bar ne sada.