Posle nekoliko obilazaka parka Gir, ponovo smo se našli pred prijemnom zgradom, očekujući džipsi (Maruti Gypsy) sa vozačem i vodičem. Ovaj nacionalni park zahvata najveći kompleks aridne listopadne šume na zapadu Indije i radoznalim posetiocima nudi 38 vrsta sisara, 37 vrsta gmizavaca i, da ne zaboravim - skoro 300 vrsta ptica.

Ipak, za većinu posetilaca ovde kao da postoji samo jedna vrsta - poslednja populacija kritično-ugroženih azijskih lavova (Panthera leo persica). Otuda je prilično iritirajuće slušati pitanja iz mimoilazećeg džipsija: „Jeste li videli lavove?“ „Jesmo, pa šta? Mi smo ovde zbog ptica.“

 

 

Pošto ovih dana u srpskim senzacionalizmu i inače sklonim tzv.medijima čitam različite gluposti, ako će nekome koristiti, kratak izveštaj/putopis iz drevne Hellade bio bi sledeći:

Oni koji se ovih dana spremaju da krenu u Gčku, ili su već uplatili aranžmane pa ne znaju šta da rade razloga za neku veliku paniku realno nemaju. Treba samo da ponesete novac - ne na karticama već u kešu (!), ili makar uglavnom u kešu.

Iako je zvaničan stav grčke vlade da turisti neće imati problema pri plaćanju karticama - u praksi to ipak nije svuda tako. Prevedeno: većina prihvata plaćanje karticom - ali ima i izuzetaka.

Stižem na aerodrom sat vremena pre leta. Trebalo bi da je dovoljno. Aerodrom je mali i nema mnogo letova. 

Po ulasku u zgradu shvatam da radi samo jedan šalter za čekiranje oko koga je neopisiv nered i gužva. Ne postoji mesto gde mogu da stanem u red, odnosno red je u svim pravcima ka šalteru. Stajem slučajno bilo gde. Red, onakav kakav je, ide neopisivo sporo. Veliki broj putnika se dugo i srčano ubeđuje sa službenikom, koji nimalo ne žuri i vaspitava putnike nekim svojim lekcijama o pravilnom radu i još pravilnijem pristupu. 

- Ne nemam previše prtljaga,

 

 

 

Mesec i Bruklinski most, dve teme koje se lako spajaju na razglednicama koje iz ovog velegrada odlaze sirom sveta. Most izmedju Bruklina i Menhetna je stari poznati simbol Njujorka, a mesec nas valjda oduvek podseca na nesto lepo i romanticno. Njujork je Djokovica odavno privoleo: prvo je publici ovde bio vrlo zabavan, pa je onda postao vrlo vrlo dobar na terenu, i na kraju postade sampion. Jednom je cak ovde u Njujorku posle meca stavio kapu sa amblemom lokalnih vatrogasaca, to

Neoprezni posetilac bloga Ivane Knežević je mogao da bude vrlo-iznenađeni svedok njenog neočekivaog okretanja novog lista i prelaska u ofanzivu pre neko veče.

Ivana se našla u oblaku egzistencijalne, savetodavne ekspertize čitalaca pa zavrnula blog-rukave i prešla u ofanzivu, tako da je ovo još jedan dokaz da je svako spreman na sve samo ako joj ili mu ponudimo dovoljno kvalitetnih i besplatnih saveta  :-)

Naime, ona je predložila ovo takmičenje, virtuelno, a mi što nemamo problema sa brzopotezim mudrolisanjem pred proizvoljnim publikumom možemo sad da širimo dalje i elaboriramo. Ja predlažem i nabacujem:

Prošle godine mi se ubio prijatelj. Uspešan, profesionalno ostvaren, sa sjajnom porodicom, drag, društven, dobar prijatelj, čovek o kojem je moguće reći samo najbolje. Družili smo se i privatno i porodično i profesionalno. Uvek je bio raspoložen, druželjubiv, ekstrovertan, sasvim u skladu sa svojom profesijom koja zahteva umetničko oblikovanje velike grupe tako da sve funkcioniše kao celina

edit

U prethodnom blogu sam obećao da ću se detaljnije pozabaviti cenama hrane u Parizu. Boravim kod parka Monsuri, blizu metro stanice Porte d' Orleans. U kvartu ni bogatom ni siromašnom, udaljenom od centra Pariza kao Vidikovac ili blok 45 od Knez Mihailove ulice. Odlučio sam se za jedan običan market, koga kolokvijalno nazivamo "samoposluga

Mesta koja želim da obiđem u 2012 godini:

1. Bukovica - oblast u Hrvatskoj, između reka Zrmanje i Krke i Karinskog mora, područje odakle moji roditelji vode poreklo. Načelan dogovor sa stričevima postoji, oca sam već obavestio da će i on da ide :-) , ostaje samo da svi uklopimo termine. Postoji ideja da svi zajedno idemo, moj otac i njegova braća sa ženama, kao i sva deca sa kompletnim porodicama. Nije neizvodljivo, organizacija je prepuštena meni, videćemo. Postoji dosta mesta u Bukovici koja treba obići, ali naravno nećemo propustiti ni slapove Krke.

       Ne, nisam bila u Norveškoj.
       Bila sam na Zlatiboru. I u Višegradu.

      Tamo mi je bilo kao u Norveškoj:)