24.9.2000.

U prvom krugu izbora za predsednika SRJ Vojislav Kostunica pobedio Slobodana Milosevica.

Slobodan Milosevic iste veceri priznao poraz.

Sedam dana je Slobodan zasedao sa svojim najblizim saradnicima, da bi nasao izlaz iz novonastale situacije.

U petak, 29. septembra, objavio je da ce nastaviti razgovore sa svojim partnerima iz Socijalisticke narodne partije Crne Gore.

U ponedeljak, 2. oktobra, pred novinarima je najavio da je spreman da bude premijer SRJ. 

E sad Đilas da počisti govna.

Vidimo se ... kad bude.

Udruženi zločinački poduhvat protiv srpskog jezika i nacionalne kulture počinili su:

 Odmah na početku da kažem – ovo je blog koji nije trebao biti napisan. Otvara pitanja koja se  obično  guraju  pod tepih ili u stare plakare.  Ipak, i tepisi se povremeno moraju istresti, a plakari srediti. Nije zgodno kad se ispod tepiha, onda kad im vreme nije, pojave krvave mrlje, a iz plakara ispadnu kosturi.

Ništa užasnije u svome životu čuo nisam.

Moja tetka N (sestra od tetke moje majke), logoraški broj 4138 istetoviran na podlaktici, žena koja je 3 godine provela u nacističkim logorima od čega 15 meseci u Aušvicu, do oslobođenja, svoj sedmodnevni boravak na VMA ovako je prokomentarisala:

Lakše mi je bilo u Aušvicu!

Raspisalo izbore. Hvala.

Cemu se nadam? Nicemu. Jel beznadezno, pa i nije. Evo i zasto.

Napominjem da ovo nije onaj traženi blog o pravu. To drugi put i na tenane. Iako ću se i ovde dotaći pitanja principa prava i koječega što čini suštinu tog bićenapisanog bloga.

Dakle, prvo činjenice:

U Interexu na NBG su se ponovo pojavila odlična francuska vina po vrlo povoljnim cenama!

Na žalost opet sam u brzini da postavim informaciju pisao direktno u editoru i kad sam sve napisao i krenuo da kačim slike - izgubio ceo blog pa sad ide skraćena verzija, za više nemam vremena.

U najkraćem:

Svrbi me da pišem novi blog. Imam samo jedan problem: o čemu pisati?

Nije da nemam tema ni inspiracije. Naprotiv. Imam nekoliko ideja, neke se motaju po glavi duže, neke kraće. Ili nemam vremena, ili nemam volje, ili mi se baš o tome tog dana ne piše... Ali se neke teme za blog stalno motaju po glavi i vraćaju. I rešim sad da nešto napišem - al' koju prvu odabrati?

Zato sam rešio da stavim temu svog narednog bloga na glasanje.

Čoveku koji je u govnima, kome govna brboću ispod donje usne, često se dešava da previdi ili kasno vidi probleme u kojima se nalaze čak i njegovi najbliži! Opravdanja nema, govna su govna a najbliži i najmiliji su ili bi trebalo da budu na prvom mestu!

Evo, to se meni/nama desilo sa Chiarom! Već sam (davno) pisao o njoj, malenoj Maltezerki, beloj pufnici, pahuljici, našem najboljem prijatelju, veseloj, razdraganoj i razigranoj personi, najboljem terapeutu na svetu, izlečitelju srdaca i duša naših. Prvog juna prošle godine je napunila deset godina. Znači, već