Kada su domaćini pre izvesnog vremena zamolili nas blogere da na današnji dan razmenimo svoja sećanja na Zorana Đinđića, prve slike koja su mi se pojavile pred očima nisu bile one iz šetnji, ispred kordona, ili govora na Terazijama, već momenat kada sam konačno uvideo njegovu veličinu kao državnika. Slučajno ili ne, baš na primeru iz mog esnafa.

Vazda su me oduševljavali novinski naslovi. Kako u jednoj, što kraćoj rečenici, sažeti vest, pa makar pritom potpuno obrnuti njen smisao. Najsvežiji primer je „Del Ponte: Gangster i gospodar rata“.

Poslednji meseci prethodne i prvi mesec tekuće godine prošao je u znaku statistika. Koliko će ih izaći. Ko će osvojiti više. Ko će moći da formira. Ko će ući, a ko neće. Ko će moći sam, a ko morati s nekim drugim. I tako u krug. U svetlu izborne kombinatorike, možda malo nezapaženo proteklo je nekoliko istraživanja koja su se ticala upotrebe računara i Interneta međ’ Srbima.

Već skoro godinu dana, grupa dece prilazi prolaznicima u ulici Kralja Petra, s rečima: „Čiko/teto, skupljamo za fudbalsku loptu, želite li da kupite jedan crtež?“.

Jutros me je lokalno predstavništvo jedne od vodećih svetskih kompanija za proizvodnju telekomunikacionih rešenja obradovalo pozivom na događaj (event, jel’te) koji organizuju krajem tekućeg meseca.

Nepunih sat i po kasnije isti pošiljalac se očigledno vratio sa klasičnog srpskog doručka (toplo pivo na prazan stomak) i ponovo latio tastature...

Zvali su ga “Kum soula”. Za naše društvo koje je u stopu pratilo DJ Peppea po njegovim putešestvijima između „Omena“, „Undergrounda“, „Kuće“ i „Inkognita“, on je bio jednostavno „Gazda“. 

Majstore, hvala ti za soul, funk i disco. Hvala za JB’s, Maceo Parkera, Bobby Birda.

Vlada Srbije je na sednici u četvrtak, 5. oktobra, usvojila Strategiju razvoja informatičkog društva Republike Srbije. Značajno za nas, građane pomenute države, s obzirom na to da se u Strategiji pominju i VoIP, razvoj konkurencije u telekomunikacijama, interkonekcija, slobodan pristup lokalnoj petlji, interoperabilnost i sl.

Da li će se to i kako sprovesti, ostaje da vidimo. Možda nam je jedan od pokazatelja činjenica da se tek 10% poslanika Skupštine Srbije izjasnilo da želi da koristi e-mail kao sredstvo komunikacije.

Iliti, sve svoje sa sobom nosim. I ja sam, kao Bijas, pobegao iz rodnog grada, ali ne pred Kirovim osvajačkim pohodom, već na godišnji odmor. No, poneo sam kompletnu kancelariju sa sobom, uključujući tu i sopstveni broj lokala.

Kopali Amerikanci, i na 100 metara dubine otkrili koaksijalne kablove. Američki predstavnik za štampu smesta je izjavio da je to dokaz da su oni imali kablovski Internet još pre 100 godina.

Kopali Rusi, i na 200 metara otkrili bakarne parice. Politbiro je izdao saopštenje da je ruski komunistički narod još pre 200 godina imao ADSL.

Kopali Srbi, kopali... Iskopali kilometar zemlje i nisu našli ama baš ništa. Vlada Srbije je odmah izdala saopštenje da su Srbi još pre 1000 godina imali bežični pristup Internetu.

Srpski virtuelni narode, oprostite se od nastavka .YU. Nastupa doba .SS!

„Erotski Dorijan Grej” (1998) Voltera Molitora svrstan je u filmove „za odrasle“, a u toj kategoriji prvih 5 na top-listi su filmovi (ovim redom): „Duboko grlo“ (1972), „Romansa“ (1999), „The Brown Bunny“ (2003), „Kaligula“ (1979) i „Kresni me“ (2000).

Nagradno pitanje: u kojem magazinu sam upravo naišao na gore pomenuti tekst? CKM? Playboy? Skandal?

Beep. Wrong. Politikin Zabavnik.

Bad cat, bad2084 je godina. Efekat staklene bašte u punom je zamahu. Ujedinjene nacije pokušale su da proguraju dekret o zabrani korišćenja fosilnih goriva, ali Liga sjedinjenih afroazijskih država stavila je veto. Svetske zalihe nafte na apsolutnom su minimumu, ali to je jedina valuta kojom mogu da se trampe za vodu. Međutim, u Kongresu se predstavnik najvećeg proizvođača automobila, General Electrica, izborio za proglašavanje motora sa unutrašnjim sagorevanjem nepodobnim. Ministarstvo istine automatski izdaje zakon kojim se iz svih filmova izbacuju scene u kojima se automobili na benzin predstavljaju u pozitivnom kontekstu. Preostaju samo scene gde ih voze negativci. Filmovi u kojima se glavna nit radnje vrti oko automobilizma pa nije moguće prosto izbaciti scene, kao što je slučaj sa „Viva Las Vegas“, biće rekonstruisani sa alternativnom radnjom, a Elvis će biti kompjuterski generisan.

Red je pokojniku dati 40 dana. Međutim, nije prošlo ni 40 minuta otkako je Pluton dobio „šut kartu” iz spiska planeta, a već je na Wikipediji deklarisan kao „patuljasta planeta“ i napravljena je nova odrednica za ovaj tip nebeskih tela. No, šta ćemo sa ostatkom Interneta – ako se ukuca „Pluto“ na Googletu, prvi sajt koji se pojavljuje nosi naziv „The Nine Planets“. Ko je zaludan da prepravlja pola Interneta. U stvari, izeš Internet, kako to sad da objasnim rođenom detetu?

Pitanje: Kako se prenosi sadržaj akumulatora?

Odgovor: Vrlo pažljivo, sa zatvorenim poklopcima ćelija, da se kiselina slučajno ne bi prosula.

Pitanje: Koje su operacije sa magacinima?

Odgovor: Probuditi čuvara da otključa magacin, istovariti robu, utovariti robu, ponovo probuditi čuvara (opciono).

U slučaju da ste ovako ili slično odgovorili na postavljena pitanja, onda sigurno ne znate ručno da pomnožite dva negativna binarna broja sa decimalama, te da rezultat predstavite u oktalnom brojnom sistemu. Šta će vam to? Da proverite da li vas potkrada kasirka iz obližnjeg diskonta ili da utvrdite koliko će vas koštati legalizacija (softvera ili kuće, svejedno)?

Moji matori kupuju novine, dok sam se ja navikao da držim otvorene vesti u browseru i da s vremena na vreme čvrknem F5. Međutim, uvek iskoristim priliku da na obaveznom nedeljnom ručku kod njih prolistam novine, pa čak i one nekoliko dana stare – ne toliko da bih nadoknadio eventualno propušteno, već da prekratim vreme dok dete vitla sa babom i dedom po bašti, a gospođa uživa u kafici sa mojom sestrom. Ovog vikenda, do ruku mi je dopao „Blic“ od prošlog četvrtka u kome Rambo Amadeus u svojim „Megacarskim razmišljanjima“ pominje da će se Mars 27. avgusta toliko približiti Zemlji, da će biti vidljiv ni manje ni više nego kao pun Mesec.

P2PPre dve godine, Teodora se po prvi put susrela sa longplejkom. Uzela je u ručice to (za njena poimanja) ogromno kartonsko pakovanje, privučena šarenom prednjom stranom, a ploča je samo iskliznula iz proreza sa strane. Njen trogodišnji mozak je procesirao primljene informacije i upoređivao ih sa onime što joj je već poznato iz sveta koji je okružuje. Aha, šareno pakovanje sa čikom koji peva, unutra nešto okruglo sa rupom u sredini. Okrenula se prema meni sa ozarenim licem: „Tata, vidi, veiki CeDe”!