Na prozor skrece mi kloparanje kise o oluk...Nebo tesko a ja se jos nisam privikao na povratak kuci...

Jos do juce pogled mi je odmorno putovao po Egejskom moru...

Cudno, ali kao da se umor polako vraca...kao da stanuje tu negde i kao da je jedva cekao da se vratiAkritasm...Ej, dosao si...i vec ga osecam kako mi prilazi kao da hoce da se vrati u starog vlasnika...

Pokusavam da se setim predivnog mesta Akritasa pored Haniotia. Hotel-restoran sa najvecim brojem Grckih vina u celoj Grckoj- preko 12000...

jedna izandjala teza o nasem obrazovanju je da nasi studenti uce previse teorije a imaju premalo prakse. ili, u nedavnoj formulaciji (glas javnosti, 2.3. 2006) srbijanke turajlic, bivseg pomocnika ministra prosvete: ” na fakultetima se smatra da studentu treba dati dobro teorijsko znanje, a veštine će on sam steći. samo je problem da li će mu poslodavac dati vremena da stekne te veštine ili će odmah zaposliti nekoga ko ih već ima”.

naravno, to sto poslodavci generalno preferiraju ljude sa iskustvom u odnosu na pocetnike nema neke posebne veze sa srpskim obrazovanjem. jer cak i kad bi se studiranje sastojalo od 4 godine ciste prakse (ma kako to izgledalo), poslodavac bi i dalje u proseku davao prednost onom koji je zavrsio takav fakultet i radio 10 godina nego onom koji je samo zavrsio takav fakultet. iz tog razloga, ljudi sa iskustvom su u proseku skuplji na trzistu radne snage, to jest, imaju vece plate, i taj fenomen nema nikakve veze sa srbijom. sve u svemu, konkurencija ljudima sa radnim iskustvom ne moze biti razlog za zagovaranje povecanja prakse u skolovanju, tim pre sto drustvo nema nekog razloga da navija da poslodavac zaposli tek svrsenog diplomca a ne nekog sa dugogodisnjim iskustvom.

Odmah da kažem da sam ateistkinja, iako sam imala užasnu mističnu krizu sa sedam godina kada sam živela u Kairu i kada su me roditelji otkačili bez mnogo milosti. Ali svaki papa je i moj papa, odrasla sam u Italiji i videla koliko se crkva meša u moral i zakone, u dušu i gaće i vernika i nevernika...I ovoga poslednjeg Nemca u Aušvicu sam imala priliku da čujem, ljudi smrzla sam se, od muzike do dizajna zločina, nešto kao naša Srebrenica, postoji neka katarzična aura zločina pogotovo ako si bio na pogrešnoj strani.Papa

Veliku polemiku je izazavo taj papin govor u Evropi, čak su i mene zvali iz italijanske Panorame da dam izjavu, jedva sam se izborila da ne govorim u svoje ime već iz neke opštije tačke jer ja i nemam svoje srpsku tačku iza koje mogu da stanem. Papino pitanje je gde je bio Bog kad se Aušvic dogodio. Od koga je dosta je, mada se i dalje ne pominje crkva kao takva i njeni službenici, lako ćemo mi s bogom ako savladamo njegove sluge.

Evo i naši popovi su blagosiljali srpske vojnikekoji su izvršili genocid u Srebrenci, i sada su kao nagradu dobili svoje carstvo iznad ali u našoj još uvek neformalnoj državi. Znam tačno šta ne mogu da podnesem u celoj toj priči s papom, bilo kojim. Zašto je on taj da se bavi moralom, i on i bilo koji bog, pa zar nije sasvim očigledno da im vekovima to ne uspeva a da nam svima otimaju i hleb i moral od usta.

Ko se boji planete žena?Zamislite ovo: svi muškarci na Zemlji istovremeno bace kašiku.

Dobro, osim jednog - iz nepoznatog razloga pošteđenog - mladog njujorčanina po imenu Jorik. I njegovog majmuna (stvarno majmuna, po imenu Ampersend).

Teško je zamisliti, ali probajte. Zanima li vas šta bi se sve izmenilo i kako, čitajte američki mesečni strip-serijal Y-The Last Man (pored problematičnog muškog hromozoma, inicijalno slovo, kada se izgovori na engleskom, daje jedno zgodno why), u ediciji DC Vertigo, koja nam je podarila Sendmena, Propovednika i 100 metaka. Uz njega se zabavljam još otkad je počeo da izlazi 2002.

Svi se menjaju kada postanu poznati, slavni, a pogotovo kada su na vlasti, kada osete moc. Sigurno je da sam se i ja promenio. Nadam se da se nisam previse promenio. Telohranitelji su samo jedna od spoljnih manifestacija, ali ne i jedina.

Mora se priznati, da posle ubistva Djindjica, govoriti o tome kako oni nisu potrebni politicarima, nosiocima izvrsnih funkcija, u najmanju ruku je nepristojno. Mislim da je jednom prilikom ovo bas rekao Zoran Zivkovic. I u pravu je.

Amnesty International je krenula sa vrlo zanimljivom kampanjom sa providnimAmnesty International reklamama sa sloganom “It’s not happening here but it’s happening now”. Kampanja ima za cilj da ljudi budu upoznati sa stvarima koje se događaju u svetu i pored toga što se ne događaju ispred njih. Reklame prikazuju dešavanja u Iraku, Kini i Sudanu. Stvarno kreativna kampanja i odlično je što su izabrali baš providne reklame. Za sve slike, kliknite ovde.

Skrenuli smo sa Titovog puta kod LozniceTokom vikenda sam bio u Bosni s jednim drugarom koji me je tokom puta kritikovao sto mi blog nije konzistentan: cas pisem o protestu u Belgiji, cas o kupolama u Parizu i tako to. E da bih pokazao koliko mogu da skrenem sa zacrtanog mi puta, postavljam fotku koju smo uslikali kod Loznice u petak, dok smo se vozili ka Bosni. Ugledamo mi kamion, stanemo, povadimo mobilne i krenemo da slikamo, a neki klinci koji su se vracali iz skole nas pitaju: "Zasto slikate? Hocete li da objavite?" Pa naravno da cemo da objavimo!

lyl

Ljudske vrednosti.
Vrednosti.
Sustinske vrednosti.
Postenje.
Postovanje.
Fer.



Sta je postovanje?
Koga postujemo?

Da li postujemo bilo koga (i bilo sta)?
Da li nam je nesto sveto?
Sta nam je sveto?
Pred kojim stvarima zacutimo?
Kada znamo da je dosta?
Ima li toga kod nas?
Cemu se divimo?
Da li znamo sta je divno?

With the first half of the Serbiacg vs. Dutch Land match in a 15 min recess, I switched over to MTV Adria for a bit of music.  As this weekend is Red Hot Chili Peppers Weekend, caught the last bit of a 2002 concert.  My 20 month old son, proudly watching the game with me, got into the tunes.  When I switched over to check out the half time ads back on rts (of course a big fan of beer makes me a big fan of beer ads...  & the Deer Beer ads target my sport watching beer drinking mentality), Tyler Vuk, that's my son, started to cry.  He totally got into the Chilis and was not happy I switched channels.  I quickly swithched back!

Baš se pitam kako će se ovaj naš blog razvijati, šta se od nas očekuje, ko nas čita i zasto.

Moj drug Cory Docotrow stavlja svoje knjige online, ništa ne smeta njegovim izdavačima

Meni se čini da se i ovde ljudi najviše pale na politiku i celebrities,

Šta vi mislite

Ovaj tekst je too good to be true ali je true

Washington Post 

“kad su cvetale koprive” 

…hladnoća korica ove knjige probudila jutros; okrenuvši se nezgodnije na neku stranu, ledenobraon ilustracija izmerila je temperaturu sobe na mojoj koži; grudva snega pod grlo. leeed; potom malo psovanja  (a jedino u funkciji bržeg razbudjivanja; psovati takvo šta ? - kad su cvetale koprive – skitnica/ švedski akademik/ nobelovac, Harry Martinson, “Nasslorna Blomma”  - Slovo Ljubve, 1978. )

Drugog jutra na  Okeanu Palić kod Druge Majke, Eržike.

klapa1973 godine Fransoa Trifo je snimio svoj genijalni film naslova, koji je u naslovu. Taj film za one koji ne znaju tretira temu snimanja jednog snimanja filma noseci u svom naslovu paradigmu nečega što se zove Američka Noć, tj način na koji se u toku dana može snimiti scena koja izgleda kao noć. Engleski naziv ovog filma je "day for night" iliti dan za noć, što jasno odaje tajnu snimanja takvih scena pod posebnim uslovima. Ovaj naslov još dublje zapravo otkriva da u prodaji DANA za NOĆ stoje još mnoge tajne vezane za izradu i snimanje filma koje se kriju iza slike koju obični gledalac u bioskopskoj dvorani gleda. Šta se sve događalo iza kamere jeste DAN koji se na filmu reperezentuje kao NOĆ.

It’s inevitable…  With the Stanley Cup, that’s the NHL hockey final series for you none ice types, looking pretty one side and boring, gotta "go" World Cup.  Actually, rather easy as I just got sent a link by a buddy in New York who has written and produced his own Dance Hall/Floor World Cup single.  Check out www.worldcupman.com and let me know what you think.  Now, off to pick up a two-four* for the weekend of matches.

 Skijanje ili fudbal?

Drumski vukovi završili bi kao grupa TNT da nije bilo nemačke nepregledne širine. Austrija zemlja teška za hodače sivih cesta, pevao je Džoni. Svratili bi nenamerno do Beča da vidimo staru prijateljicu Suzy F, ali se negde oko dvojke Švaja dosetio i okrenuo mapu za 180 stepeni te smo uspeli da se lociramo pre no što nas pojedu alpski vukovi. Mislim, šipak bi alpske kuce mogli nešto drumskim, ali je verovatno lepši ugođaj u ruci držati kriglu piva umesto grudve snega.

Ovako su izgledala naša deca dok pevaju ispred patrijaršije Nazad u Dark Times, rasplakaše nas nekoliko keva...Nazad
A onda na stajanje Žena u crnom podrška Izraelkama koje stoje protiv okupacije Palestine...tri pacijenta sa uobičajnom vriskom, Sto niste dole na Kosovu...Solidarne izdajice...Balije, stavićemo vas na ražanj i peći na tihoj vatri...poslednja je ljubila Mladićevu sliku...Žene u crnom