Elem, znate, dođe svakome dan kad vam nije ni do čega. Ja danas raspizdio koleno tako da gotovo da ne mogu da hodam. Odmaram u krevetu uz svoju omiljenu igračku – vrtim TV kanale, poprilično bezvoljno, kad u jednom trenutku: eto ti i njega! 

Poznata frizura, poznati falsetić, poznati, blago zamućeni pogled, poznato sasvim jedinstveno vrskanje, naravno: jedan je Đorđe! Znam, nije mali broj onih koji će sada reći: jao, ne opet – šta si se navrz'o na tog Đorđa kao smrt na babu... i tako to... Elem, ja se navrz'o na Đorđa a Đorđe se ─ patriotski, a kako bi drugačije ─ navrz'o na BlogB92! 

Ovo je jedan od dozivljaja iz moje BNP (Burna Nepristojna Proslost). Vreme radnje je pocetak dvehiljaditih, dok je sukob na kosovu imao svoju ratnu dimenziju. To je ono vreme kada smo sa paznjom pratili dnevnik iz kojekakvih razloga.

U to vreme ja verovao da sam najsilniji dasa, kao onaj pevac iz crtanog filma. Osnovna delatnost mi je bila ugostiteljski posao. Bio sam, prosto receno,

Jedan kratak blog pre nego što krenem dalje, hahahahahah, nisam mogao da odolim, izvinite.... pfffffffhehehehee, jednostavno bilo jače od mene, al ne mogu da izbacim iz glave sliku..... hihihihihi, The Kinga koji zakucava "svojih 95 teza" na vrata katedrale.... hahahaha sorry, neće se više ponoviti....

Dakle, ovaj blog je, kako mu i naslov sam kaže, za sada bez dobrog naslova. Treba mu dobar naslov. Predloge primamo u pismenom obliku - ili ako imate neku, jelte, drugu ideju a vi samo navalite.  Takođe, ne bi bilo loše ni ako bi smo videli šta bi se stvarno desilo

True, I do carry a North Carolina driver’s license, and I will still vote in the Tar Heel state come next November, but in the wee hours of one Sunday morning a few weeks back, I was initiated into the reality of life in Washington, DC – I was mugged.  

I had been out at a party not too far from my neighborhood,

Blizi se 10. decembar. Politickih blogova sve vise, ne znam sta vise imam da kazem na temu, a da nije vec receno. Ispitujem novi teren - cudesni svet mog bivseg komsije Milanceta Milana Strongmana ranije poznatijeg kao Zivotinja. Zabavne paralele se gomilaju: on u krvi do kolena - ja u krvi do kolena, ja o farsi politicke korektnosti – on o farsi politicke korektnosti, on o djubretarenju – a ja… o jednom sasvim obicnom radnom danu.

Mnogi smatraju da je posao lekara glamurozan. Zbog kontrasta tipicnoj nezainteresovanosti Engleskinja za oblacenje (ili namernom izbegavanju da bi

16 dana aktivizma u Srbiji (25.11-10.12)
Vec godinama Zoe and company putuju po gradovima Srbije sa svojim performansom koje izvode na javnim mestima: iznenada talentovano i duhovito. Ove godine zove se "Reaguj dok ne bude kasno"

http://zenergija.org/index.php?option=com_content&Itemid=34&task=view&id=76

Cilj

Evo priče koju dugo želim da podelim, a koju će protivnici Otpor-a sasvim fino dočekati na nož.

Par godina posle petog oktobra, radio sam neko vreme u kancelariji na petom spratu stambene zgrade u Sarajevskoj ulici. Jednog dana, neposredno posle uređenja enterijera zgrade (čitaj krečenja), pokvari se lift. Penjem se lagano i razmišljam: toliko meseci ovde radim, a prvi put idem peške. Taman stignem skoro do kancelarije, kad me iza ćoška, na jednom od spratova, sačeka i obori s’ nogu sledeća scena: sve je uredno okrečeno i doterano, samo ispred jednih vrata stoji neokrečeni deo zida, sve sa masnim flekama i dve zlatne Otporove pesnice, isprejane šablonom. Da ne bude zabune, u toku je 2004. godina.

Ceta mala ali odabrana, posla u osvajanje Amerike

Izvolte na tortu. 

Ovo je angažovan post.

Dolazi poklonsko doba godine. Na nekim mestima postoji običaj da se kolege na poslu žrebom međusobno upare i da posle razmenjuju božićne poklone. To je veoma praktično rešenje zahvaljujući kome ne mora baš svako svakom da kupuje poklon. Tako se na primer dogodi da dobiješ šišalicu za dlake iz nosa ili gaće iz sex shopa.

Dolazi poklonsko doba a ja odlučih da pokušam da sredim poklon za jednog od svojih kolega ko-blogera. Bez žreba, za svog poklon-para izabrao sam Ivana Marovića. Ne tražim ništa zauzvrat.

Evo čata s Marovićem koji me ponukao. Objavljujem ga bez Ivanove saglasnosti:

Prije par godina, na konferencijama o tržištu kapitala u Srbiji, bio je prisutan priličan broj stranih investitora i investicionih fondova sa iskustvom u investiranju na „emerging“ tržištima Centralne i Istočne Evrope. Investitori iz Skandinavije i SAD su bili veoma zainteresovani za domaće kompanije, što se brzo moglo i vidjeti na spiskovima akcionara velikih banaka i firmi. Prošle godine, primat su preuzeli investitori iz Slovenije i posebno Hrvatske, koji su „otkrili“ Beogradsku berzu i držali likvidnost i cijene akcija kupujući značajne pakete. Ove jeseni,

 беше

Dve su me stvari ponukale da napisem ovaj blog, za koji se plasim da ce e bude li malo veseliji liciti na parastos. Prva je izvestaj OECD o obrazovanju koji se dotice i Srbije, saljuci joj poruku da ozbiljno zaostaje za evropskim prosekom, a druga je gostovanje ekonomiste Miodraga Zeca u "Pescaniku" i Danice Popovic na TV Avala. (g. Zec je od danas i zvanicno drugi ekonomista kojeg volim da slusam - pored Miroslava Prokopijevica)...

On topic - Globalizacija je, da se razumemo, jedna fantasticna stvar.

Evo i zasto: globalna dominacija ostvarivala se , ovako ili onako, od kako

Биће