Edit :  Što bi rekla ona stara pošalica Nadrealista sproću Sutjeske i izvlačenja Vrhovnog štaba iz obruča :

"Švabe, Švabe...po - gle - da - jte  se - ma - for !" ...dakle, ovde imamo nešto slično, zahvaljujući Najvećem i Najmaksimalnijem Čarobnjaku Bloga - maksi83 : semafor koji se apdejtuje na 3 minuta i koji daje trenutni rezultat opredeljivanja blogera za i protiv đačkih uniformi. Hvala, makso !

 semafor.png 

Kada se na jednom Unfuckable blogu, i pored već prisutnog i uredno najavljenog domaćina, pojave Exitus letalis, Drago Kovačević, ex – lektorka, dsandic, Spiridon, mariopan, angie, A. Stošić, drug.član...(dodajte po volji)

 

 
2009-01-10 12:10:09

Draga ministarko Malović,

Krugolina Borup RSS / 10.01.2009. u 13:10

its_a_girl-4801.gifSve čestitke za rođenje ćerkice! Da je živa, zdrava i srećna! (Puj, puj, puj.) Vama, takođe, iskreno divljenje za predani rad do poslednjih dana trudnoće, kao i planirani povratak na posao nakon samo dve nedelje porodiljskog bolovanja, što mediji izveštavaju da ste uradili i u slučaju rođenja prve ćerke, pre sedam godina. Svaka Vama čast!

Pišem

 
2012-01-21 02:23:14
Zabava

Leskovačka Crvenkapa

Strongman RSS / 21.01.2012. u 03:23

Bilo jednom jedno devojče, malečko i ubavo beše. Zvali su gu Crvenkapa. Imala je neku crvenu kapu kod Kinezi što vu kupili, jer babu mrzelo da vu plete kapu. Malo vu popke plete svaku godinu, još i s' kapu će se s'd zanosi.

A i vunica poskupe mnogo tuj godinu.

Crvenkapa je živela s' majku i s' tatka, u kuću pored golemu šumu. Tačnije u Čukljenik. Na drugi kraj je živela baba njena. U Tulovo. Razdaljina taman tol'ka da ti oteknu dok stigneš. Noge da ti oteknu.

crvenkapa.jpg

Jednog dana majka je poslala Crvenkapu da odnese podvarak što je skuvala za babu i omesen ‘leb, jer baba ne voli kupovni, mnogo vu žilavi a već pola zubi nema. Sve joj to nabuta u krošnju i preko toj teglu ljutenicu. Crvenkapa popizde. Em će se maje peške, jer je nedelja i kombi nema, em treba nosi 100 kila jedenje. Razmišlja se Crvenkapa: "Kude sad da idem u pi*du materinu?" Nego koe će, baba gladna, a možda vu i da neki dinar za u grad.

Sabra ona džopke i krenu polako.

 

Poslednjih dana, zbog specifičnog stanja duše,  pobegla sam u rane šezdesete prošlog veka i  odgledala par filmova "novog talasa" iz kućnog video-šteka, između ostalih i Cleo de cinq a sept (Kleo od 5 do 7) od Agnés Varda,varda01.jpg jedne po meni jako interesantne i inteligentne rediteljke, o kojoj mlađi ljudi danas, gotovo da ništa ne znaju.

 
2011-11-24 11:45:33
Istorija| Literatura

Došao je tiho i ušao u legendu

kukusigameni RSS / 24.11.2011. u 12:45

holliday.gif

"I found him a loyal friend and good company. He was a dentist whom necessity had made a gambler; a gentleman whom disease had made a vagabond; a philosopher whom life had made a caustic wit; a long, lean blonde fellow nearly dead with consumption and at the same time the most skillful gambler and nerviest, speediest, deadliest man with a six-gun I ever knew."

Vajat Erp o Dok Holideju

 
2009-08-12 08:55:19

djilas vs sapatero ili "4 zida" vs "sloboda"

antioksidant RSS / 12.08.2009. u 09:55

nesumnjivo je da je najavljena parada ponosa manifestacija "povisenog rizika". u tom kontekstu mogu da razumem pravac djilasovog razmisljanja o posledicama eventualne (ocekivane?) rusilacke reakcije na paradu. placen je da vodi racuna o ovom gradu i ok je sto razmislja o "najgorem mogucem scenariju". ali zakljucak koji on izvlaci je apsolutno pogresan. zakljucak da je najbolji nacin da se rusenje izbegne otkazivanje cele manifestacije. i vuk sit i ovce na broju!

wrong!

 
2009-01-07 16:07:39
Zabava| Život

Mačke

njanja_de.manccini RSS / 07.01.2009. u 17:07

Ljudi ovako da vam kazhem: vec nekoliko dana se smejem na ovo shto cu sad da postavim pa poshto nisam uspela da skupim snage da trolujem nechije tudje blogove evo ga ovde kod mene. Ovo mi je poslao kolega u e-mail-u i ja sam ga prevela na kakav takav srBski. 

 

da-bird-with-cat.jpg 

Kako mački dati pilulu:

1. Podigni mačku i drži je u levoj ruci kao shto se beba drži. Sa pokazalcem i palcem leve ruke drži usta mačke otvorene sa obe strane

 

Pokusacu da budem apsolutno jasan na samom pocetku - a pisem ovo u svoj svojoj hirscanskoj samilosti - sto se mene tice Tomislav Nikolic moze sve sta god hoce. Da se dehidrira, da se hidrira, da umre, da postane tramvaj, da se skine go i trci po terazijama, da nauci esperanto.... A sa njim ibidem i ostali iz tzv. politicke elite.  Sto bi u Baleticevom "Balkan Expressu" rekao Bora Todorovic - u liku Pika - Ovo nije moj rat!

Tacnije, mi mozda delimo fizicki prostor (sto spletom istorijsko-geografskih okolnosti, sto mojom gluposcu i naivnoscu), ali pravno, te gledano po jednakosti u sansama

 
2008-10-05 23:33:25

KAO DA JE BILO NEKAD...

Nebojša Milenković RSS / 06.10.2008. u 00:33

pomalo nostalgičan update jednog starog teksta u četiri i po slike

Slika prva

U filmu Geto – tajni život grada, autora Ivana Markova [1] glavni junak-narator Goran Čavajda – Čavke kroz priču o ličnoj emotivnoj istoriji govori i o istoriji mučnih godina između 1991 i 1995. u kojima se ustoličavao duh provincije koja je, sasvim izvesno, uništila urbani Beograd:

Čavke je roker. O sebi govori kao o pripadniku jedne izgubljenje i potrošene generacije. Ima trideset i tri godine i oseća se prestar da nešto novo započne a premlad da se pomiri sa onim što se dešava. Luta gradom (Beogradom), u koji je pre nekoliko godina beskrajno verovao, posećuje mesta gde se još uvek svira prava muzika, lamentira nad potrošenom energijom i vremenom... Glasno se pita kako je moguće da pobede oni koji nisu bili ni pametniji, ni lepši, ni talentovaniji, pa čak (u početku) ni brojniji. Pri kraju filma Čavke odlazi na jedan koncert tzv, narodne muzike. U sportskoj hali, na čuvenom “Poselu ”, okupilo se desetak hiljada ljudi. Bez mimike, bez ikakvog gesta, Čavke stoji okružen čudnom mešavinom veoma mladih i sredovečnih ljudi, dok najstrašnija muzika pokreće tela lica i gomile. Dok nije došao među njih Čavke nije bio svestan brojnosti i energije ovog paralelnog sveta. 2002857962136487191_rs.jpgOsećao je kako se grad u koji je verovao topi i nestaje... [2] 

A samo petnaestak godina ranije ─ septembra 1979. godine Beograd je dobio svoj prvi kafić Zlatni papagaj, kasnije i desetinu drugih. Period između 1979. i 1985.godine bio je vreme novog shvatanja, tačnije redefinisanja termina: Urbano, Umetnost i Grad.

 

Još jednom ustupam prostor ahtitekti Branislavu Jovinu, blogeru bez autorske opcije

 

1000px-Beogradski_Metro.svg.png

Otvoreno pismo predsedniku Demokratske stranke Borisu Tadiću

Poštovani Predsedniče,

Pedeset godina posvećenih planiranju, projektovanju i izgradnji Beograda me obavezuju da Vas upoznam sa fatalnim odlukama prethodnog i aktuelnog gradonačelnika Beograda.

 

Vrhovni sud Srbije ukinuo je presudu kojom su general JNA Vlado Trifunović i grupa vo oficira pre 14 godina osuđeni na zatvorske kazne “zbog podrivanja vojne i odbrambene moći zemlje”.Tako jeVrhovni sud Srbije vratio  na početak suđenje, kojim je nekadašnji general JNA Vlado Trifunović osuđen na 11 godina zatvora.

view_image.php?id=41&cache=sr 

General Trifunović osuđen je zato što je kao komandant Varaždinskog korpusa septembra 1991.godine odbio da napusti kasarnu i izvede neobučene regrute izvan grada, već je napustio kasarnu i neupotrebljivu tešku skalameriju i svojih 220 vojnika i 37 oficira žive i zdrave vratio u Srbiju. E za to ga je Srbija osudila, a jedan general mu je rekao„Niste nam bili potrebni živi, nego mrtvi“ i  da su Srbiji potrebni mrtvi heroji da joj pozlate istoriju i da se njima ponosi”.Naravno, dotični i mnogo dotičnih nisu mislili da među mrvima treba da budu oni i njihovi već neko drugi i nečiji drugi sinovi.

 
2010-12-21 13:11:29
Ljubav| Roditeljstvo| Život

I ja sam Nastić

Jelica Greganović RSS / 21.12.2010. u 14:11

b198735639.jpgAgencija za zaštitu dece je u kolevci demokratije oduzela decu Verici i Vuku Nastiću. Zato što je neko u kompjuterskom servisu brljao po njihovim privatnim porodičnim fotografijama. I na njima našao snimke gole dece koja se kupaju u kadi. To su prijavili policiji, otac Nastić je otpušten s posla i zajedno sa majkom dece koja se nisu kupala obučena u kadi, uhapšen. Deca su im oduzeta i data starateljskoj porodici. Jer su pomenute fotografije protumačene kao pornografija, seksualno zlostavljanje dece i nepropisna briga o deci. Vuk i Verica Nastić već pola godine pokušavaju da se izbore da im se deca vrate.

Ako je posedovanje fotografija gole dece, u privatnom albumu, u državi koja širi ljudska prava milom ili još češće silom, zločin, onda sam i ja, ali bojim se i većina stanovništva u našim krajevima zrela za doživotni 'aps ili i prinudni rad i u narednom životu. Uz ne samo oduzimanje dece, nego i neku preventivnu zabranu razmnožavanja uopšte.

 
2011-09-28 07:49:40
Gost autor| Zdravlje| Život

Suve šljive i orasi...

Hansel RSS / 28.09.2011. u 08:49

(crtice o iskustvima s tradicionalnom medicinom...
... i raznim drugim kućnim čarolijama - od ajvara preko šnenokli do domaćeg sapuna
) 

Gost autor: mrale54

Kao klinac bih fasovao bronhitis čim u obući ugazim u baricu i noge mi budu mokre desetak minuta.
Mog'o sam ceo da budem mokar od kiše, ništa - ali noge...
Vodali me po lekarima, kljukali lekovima... i obaveznih desetak dana u krevetu.
A, volelo to da gacka po baricama - pa to ti je!
Volelo i da trči boso preko leta! (Ma šta

 
2007-10-17 14:14:52

Tamo gde se leđa prestaju pristojno zvati

Jelica Greganović RSS / 17.10.2007. u 15:14

 

 

Glad.
Glad.
Imam problem. Tamo gde se leđa prestaju pristojno zvati. Problem je u tome što to uopšte imam. Već par godina, kreatori i ostala banda, rade na tome da ja to nemam. Da imam napred dve koske i pozadinu desetogodišnjeg dečaka. Sa tendencijom smanjivanja i ostalih delova. Naročito ramena. Cilj – sedmogodišnji dečak, neuhranjen.

Daklem,

 
2008-05-18 20:13:45

Arsen Dedić - Čovjek kao ja

angie RSS / 18.05.2008. u 21:13

 (Malo smo se prepirali oko toga ko vishe zna o Arsenu, pa je moj oponent seo i skocako prichu, te vam, na osobito zadovoljstvo, iako mi je ukrao temu, predstavljam KRALJA MAJMUNA.)

Davnih šezdesetih godina moja starija sestra počela je da mi pominje pevača čiji se neobičan glas čuo sa našeg radio aparata marke KOSMAJ. Arsen Dedić - mladi pevač koji je pevušio ili skoro pričao. Glas koji je moj otac posprdno nazivao „onaj što kobojagi peva". Zavoleo sam taj glas, te note i stihove. U početku samo zbog poverenja u sestrin ukus, a vrlo brzo i zbog sopstvenog uverenja.

 

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana