Sve je realno, ne irealno niti virtuelno, realno je, kao da se hoda ulicama tog grada.

Jedna od veoma čestih ljudskih čežnji je da se istovremeno bude svugde po planeti, posebno u gradovima koji je diče posebnošću a gde je mnogima otežan pristup iz raznih, uglavnom lukrativnih razloga  pa se iznalaze različiti načini ne bi li se do željenih predela i urbaniteta doprlo. Uobičajeno je da se namernici (oni što ih čežnja razapinje a prilike ih sputavaju da se na put otisnu) laćaju geografske karte predela ili plana grada iz bedekera za turise, tu nalaze odgovor, neki put i zadovoljenje svojih htenja. Drugi pak, koji mogu da učine situaciju prihvatljivu sebi i svojim putešestvenim izazovima i namerama pripremajući se za poduhvat, pre otiskivanja na poletanje proučavaju iz mapa okruženje gde će se naći po sletanju kako bi navikli svoju ljubopitljivost na budući doživljaj ali u meri da im se ne pokvari iznenađenje bez koga putovanje gubi draž. U oba slučaja, i jedni i drugi, mada sa veoma različitim i sasvim udaljenim porivima,  čine dakle isto, hvataju se geografske karte, plana grada i bedekera.

"Velimir Ilić je od nas  dobio dozvolu za nošenje oružja", rekao je ministar*

..................................

 

 Pre nego sto se danas pred svoj mec pojavio na velikim ekranima glavnog stadiona u Indian Wellsu, Djokovic se nekoliko sati ranije svojim fanovima javio preko Facebook-a. Fotografija je bila vrlo jednostavna, Novak ulazi u sivi automobil i uz osmeh mase prema foto aparatu. Novak je vrlo pozitivan i aktivan u svojoj komunikaciji sa svetom tenisa, bilo to preko kompjutera ili uzivo na konferencijama za stampu. Njegova pobeda danas protiv Juznoafrikanca Kevina Andersona imala je vise ritma i napetosti od Novakovog proslog meca, pa je na konferecniji za stampu razgovor poceo upravo o tome.

 

Berkeley & Napa Valley

U petak je vreme bilo oblacno i kad sam izasla napolje pocela je da pada kisa. Ni sto metara nisam presla kad su me zaustavili Amy i Mike. Ona je bila kustrave kose, okruglog vrska nosa, pegava, i gledala je kroz naocare kao da sam se pojavila u poslednjem trenutku. Mike je bio srednje visine, lepog osmeha, i izgledao je skoro podjednako srecan da sam naisla. Morala sam da stanem. Pricali su naizmenicno i o necemu sto mi je zvucalo kao ‘mir u svetu', ‘mladost za buducnost' ili tako nesto, bas po mojoj internacionalistickoj meri. U zgradi pored imali su svoj centar i kasnije tog dana odvijao se seminar negde u gradu. Unutra bi bilo suvo, i oni su bili toliko pristojni i simpaticni, da sam vec posle dva minuta stajanja na kisi i price rekla: "Gde je taj Centar?"

 

Draga moja,
Čitav dan sam tumarao po gradu. Zgrade postrojene kao vojska posmatrale su me strogih lica. Svaki čas zastajao sam i zagledao da li mi je sa odelom i cipelama sve u redu. Ne znam odakle ta nesigurnost kada slutim da me neko gleda. Ponekad više obraćam pažnju na tuđa očekivanja nego na svoje želje, a to je baš mučno i uvek me sneveseli. Zato sam rešio da ja posmatram druge i krenuo u pohode bečkim muzejima.
Naravno, bila si uz mene.

Nasim ljubiteljima tenisa Hjuston je mozda interesantan jer je tu Slobodan Zivojinovic osvojio svoju jedinu titulu. Americki ljubitelji medjutim na ovaj Teksaski grad I na '2012 Mens Clay Championship' turnir koji se ovde u Hjustonu juce zavrsio mozda gledaju malo drugacije jer se ovde istorijski pojavljuju svi najjaci americki teniseri, u pripremi za deo sezone koji se igra na sljaci.

Jedna od malih tradicija na ovom turniru je da pobednik -- a ponekad i ceo njegov tim -- skace u bazen posle pobede. Posto se turnir odigrava u privatnom klubu koji veliki deo poseda drzi zatvorenim za javnost cak i u toku ove teniserske nedelje, probijanje kapije i odlazak na bazen daje dodatno nesvakidasnje uzbudjenje.

Druge ili trece noci na Korzici probudila sam se pred zoru. Ustala sam i provukla se ispod metalne zaluzine na terasu. Svetlost je pristizala iza jednog venca stenovitih brda, i vazduh je sumio tihim glasom vetra i mora. Polako su se budile ptice. Lezala sam u ligestulu i gledala u par dalekih eukaliptusa kako povijaju dugacke vratove na vetru. Uspela sam da uoblicim jednu misao tog jutra: drvece spada u najfiniju, grandioznu arhitekturu Prirode - sa njima je postigla savrsenstvo. Pola sata kasnije obukla sam se i izasla najtise sto sam mogla.

Na plazi su ljudi bili retki. Neki su setali, neki drugi su vredno pripremali baste i ligestule za taj dan. Svako mi je pozeleo ‘bon jour', i ja njima. Hoda se tik uz ivicu mora, po vlaznom pesku. Ljudi koji dolaze u susret ostavljaju tragove koje talasi brzo obrisu.

Pre desetak godina sam se negde u Africi truckao Landyjem 110 zemljanim putem koji kao da je utabavan ratrakom za sneg. Tokom vožnje sam primetio tragove oštećenja na prijateljevom Zeiss dvogledu i upitao ga za starost istog, na šta se on okrenuo ka supruzi da je upita: ‘Kad smo ono beše bili taoci u Etiopiji..?'

Nedavno sam nešto čitao o Zelenoj revoluciji nakon Drugog

Dok muž kod kuće čuva dete, žena na poslu piše blogove!

Evo i linka na tekst (po službenoj dužnosti :))