2014-08-18 20:28:22

Kakva korist od nauke?

freehand RSS / 18.08.2014. u 21:28

... ili -  dodole Vs. HAARP 

Gost-autor: petargli

Догађај од пре неких десетак година ...

Шта студираш? Одговарам ... Нисам ни знао да то може да се студира у Србији, па шта ће то нама? Размишљам шта да кажем ... У задњи час се сетих да генерализација можда упали ... Знате, сви ми имамо корист од науке ... Покушавам са неким једноставним примерима и видим да не успевам ... Нека је са срећом дечко требаће ти! ... да срећа ...

gatoschrodinger.jpg?w=470&h=342

 Врло често прочитам неки чланак на српским сајтовима о новим научним достигнућима. Знам да кажу да је радозналост убила мачку, па ипак кликнем на коментаре. Ваљда испитујем тачност ове пословице, која узгред има и другу конотацију...

 
2010-05-31 18:24:17

Deliblatska peščara u maju

albicilla RSS / 31.05.2010. u 19:24

28404_1488427332174_1278672467_1400.jpg 

28404_1488427412176_.jpg

Između dva drveta preleće vuga, jarkožuta ptica crnih krila, brojna, ali teška za videti jer se drži samih vrhova krošnji, pa se obično opaža ovako, u letu. Odnekud čujem otegnuto „trrrrrrr, trrrrrrrr“... Osvrćem se da vidim odakle dolazi i, na prostranoj čistini usred šume, ugledam dve grlice na vrhu omanjeg drveta. Uvek mi j zadovoljstvo da ih vidim, liče na gracioznije rođake gugutki, vitkijeg stasa i raskošnijeg perja... i potom se setim da je to ista ona vrsta čija brojnost ubrzano opada, a koju lovni turisti svake godine desetkuju, dok im naše vlasti u tome podilaze i pozivaju ih na sledeću epizodu letnjeg pokolja. Kada krene lovna sezona, ove ptice se u mnogim krajevima ubrzo neće moći videti. Zato uživam u prizoru, dok traje.

 
2016-09-22 11:45:19

Kako da dokrajčimo srpske univerzitete?

vhedrih2 RSS / 22.09.2016. u 12:45
Pričam jednom prilikom sa jednom prijateljicom nešto i ona mi objašnjava šta ona uradi kad je „startuju" u kafiću ili restoranu kad ode da jede „Uradiš to, to i to, i onda bude OK" objašnjava detaljno ona i pita šta mislim za taktiku. „Otkud ja znam, mene u životu u restoranu niko nikad nije startovao", odgovaram ja kroz smeh. Nismo svi isti. Što radi za jednog, ne radi za drugog.
I tako dva mladića. Jedan momak mlad, zgodan, slavan, pun para, vozi besan auto, svi ga znaju, devojke se o njega otimaju. Drugi malo stariji, ružnjikav, proćelav, siromašan. Vozi
 
2013-06-13 17:46:16

Dokaz

nsarski RSS / 13.06.2013. u 18:46

130522_MATH_Zhang.jpg.CROP.article250-medium.jpg 2012-03-30-mochizuki-shinichi.jpg

Prolog

Ovo je blog o dva matematička dokaza koji su tokom poslednjih deset meseci ozbiljno uzbudili svet teorijske, ili čiste matematike. Oba se odnose na prepostavke, ili hipoteze, o osobinama

 
2010-06-04 15:27:22

Moji top-five susreti sa životinjama...

albicilla RSS / 04.06.2010. u 16:27

... obrnutim redosledom:

28404_1493226532151_1278672467_1414.jpg 

5 Belorepan Haliaeetus albicilla kako napada ribara Pandion haliaeetus (Smederevo): ribar leti ka meni sa ribom u kandžama da se odjednom bezmalo dvostruko veći belorepan zaleti u njega. Ribar ispušta lovinu, a belorepan skuplja krila, brzo ponire i u vazduhu je grabi (Objašnjenje: impresivna aerobatika koju ne bih očekivao

 
2021-01-31 20:43:27

Namerne slučajnosti

jinks RSS / 31.01.2021. u 21:43

ns1.jpg

Zadnjih je godinu dana pokazalo, između ostalog, i koliko je trnovit istraživački put od nastanka problema do njegovog rešenja. Ogromne količine novca, opreme i ljudi uloženi su u nalaženje kovid vakcine, gde je posebno interesantno da je ne samo jedna, već više različitih ekipa došlo do uspešnog rezultata. Sve to ukazuje koliko je nauka bitna, i koliko život, ne samo kada je zdravlje u pitanju, zavisi i od ne baš tako ni velikog broja naučnika i istraživača.

 
2013-12-29 17:08:54

Srećna iNOVAtivna 2014.

Dragan Pleskonjic RSS / 29.12.2013. u 18:08

Uz uobičajenu želju za dobro zdravlje, sreću i uspeh u novoj 2014., svima Vama (tj. nama) želim da ona bude inovativna, što nam je itekako potrebno u ovoj ekonomskoj situaciji.

Postoji široki konsenzus u akademskoj sredini, privredi, ekonomskoj politici i zajednici uopšte, zasnovan na brojnim istraživanjima, da ključ ekonomskog rasta leži u poboljšanju produktivnosti. Takođe postoji široka saglasnost da povećanje produktivnosti dolazi kroz inovacije. Što više pronalazača imamo, više otkrića i novih ideja, to smo svi smo kao društvo, pa i kao pojedinci bogatiji. Ovo odmah dovodi do pitanja: kako možemo da povećamo broj pronalazača i inovatora? Pitanje je sve važnije u svetu, pa i kod nas, obzirom na sadašnju ekonomsku krizu i sadašnje pritiske na finansije u javnom sektoru, kao i rastuće troškove visokoškolskog odnosno univerzitetskog obrazovanja.

 
2010-12-14 22:48:02

Proverite da li ste lak plen za hakere

Dragan Pleskonjic RSS / 14.12.2010. u 23:48

Kada se sprovedu sve preporučene mere za zaštitu računarskih sistema, mreža i informacionih sistema od napada, upada i prodora, tj. narušavanja bezbednosti, potrebno je uraditi analizu i proveru kvaliteta i uspešnosti zaštite. Razvijeni su načini testiranja koji bi trebalo da, u zadovoljavajućoj meri, pokažu koliko je zaštita pouzdana i efikasna. Međutim, oni koji napadaju mrežu su nepredvidivi i stalno smišljaju nove načine i metode da ostvare svoje ciljeve. Prednost napadača je u tome što imaju više vremena, mogu da biraju trenutak, način i sredstva za napad, tj. imaju prednost faktora iznenađenja. Mogu da napadnu kada žele, mesto koje odaberu i na način koji odaberu. Odbrana, međutim, mora biti spremna i aktivna u svako vreme i na svakom mestu. U protivnom, sistem će verovatno biti ozbiljno ugrožen. Da bi zaštitili računarsku sistem, mrežu i informacioni sistem klijenti često angažuju hakere koji po dogovoru napadaju svojim metodama i tehnikama, proveravajući na taj način nivo bezbednosti, uz obavezu da svoja saznanja drže u tajnosti, da ih ne zloupotrebe i da ih isporuče samo organizaciji koja ih je angažovala i isključivo u svrhu unapređenja sigurnosti.

 

HAARP je „egzotična" tema velikom broju ljudi po svetu. Prosto, HAARP se vrti oko elektromagnetike, a ona nije mnogo prisutna u opštem obrazovanju. Oko HAARPa se, zatim, vrte i neke cifre koje na prvi pogled i nenormalizovane zvuče kao izuzetno velike i rezultat svega je „asortiman" konspiracionih teorija koje periodično privlače više ili manje pažnje.

Želji za verovanjem u ove teorije pomaže i odsustvo želje za boljim znanjem iz fizike u širem smislu.

Sunce na Zemlju isijava oko 1 KW po kvadratnom metru (ja ću da zaokružujem cifre) i to je, ako se uzme u obzir da Sunce nije tačno iznad Srbije nego je pomereno prema ekvatoru, energija koja pada samo na Srbiju za koju bi bilo potrebno više od 10,000,000 HAARPova (deset miliona, da ne bude zabune sa zarezima)

HAARP20l.jpg 

Nadam se da će neka pojašnjenja i cifre ovde pomoći da se bar malo približimo, iako na popularniji način, fizici radio talasa i atmosfere.

 
2012-08-20 19:37:49

Kako postati stručnjak?

Dragan Pleskonjic RSS / 20.08.2012. u 20:37

Bruce Schneier
Bruce Schneier
Odavno čitam skoro sve što napiše Bruce Schneier i smatram njegove knjige, eseje, predavanja i slično, značajnim delom mog obrazovanja. To je čovek koji ima veliki dar da komplikovane koncepte probleme pojednostavi i objasni na vrlo razumljiv način, da odseče nepotrebno „salo", a da ne pojednostavi stvari više nego što je moguće i potrebno.

 

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana