Не могу рећи да ми је политичка опција Ненада Чанка блиска, а надам се да ми неће замерити ни ако кажем да никада нисам могао да је дефинишем. Толико је плутајућа, локал-патриотска и растегљива. Не ретко и параноична. Ипак, због нечега што се ових дана догодило, а чему, чиним ми се, у јавности није поклоњена одговарајућа пажња, господин Чанак заслужује један мали, али значајан плус. Бар с моје стране. Ево зашто:
Скупштина Србије усвојила је већином гласова Закон о забрани манифестација неонацистичких или фашистичких организација и удружења и забрани употребе неонацистичких или фашистичких симбола и обележја, који су предложили посланици Лиге социјалдемократа Војводине.
- Наравно да је закон који је усвојила Скупштина средство да бих се борио с политичким нестомишљеницима, уколико ти политички неистомишљеници промовишу националсоцијалистичке и фашистичке идеје. Е сад, зашто се СРС, а нарочито ДСС, препознају у свему томе, то морате питати њих. Мада, ако заиста на савести постоје мрље, онда је њихова савест као 101 пас далматинац - каже лидер ЛСВ-а Ненад Чанак, изражавајући задовољство што је парламент после три године први пут усвојио један пропис који је иницирала група посланика.
- Управо због тога они који не могу да се помире с чињеницом да је организација „Образ" клерофашистичка, а да је „Крв и част" фашистичка организација, те да постоје десетине других неформалних групација које су део интернационалних нацистичких мрежа, као што је „Национални строј", чуде се и замењују тезе тврдећи да Србија није фашистичка земља па јој не треба ни закон против нацизма и фашизма. Страшно ме занима зашто су онда у Устав уносили да је забрањено клонирање људи, када то још није урађено, бар не на тлу Европе? Дакле не ради се баш увак само о стварима које се раде и постоје него и о онима које представљају претњу - објашњава Чанак.
На шта конкретно мислите?
- Више нећемо морати да трпимо ни вандализовање зграда кукастим крстовима, а да полиција не зна како да то санкционише осим као ружење фасада. А сви знамо да то није то. Свако ко позива на прогон националне, верске заједнице или цркве, по сили закона ће бити гоњен. Значи, то су ствари које се, како неки кажу, могу подвести под онај део приче о забрани распиривања националне, верске и расне мржње, али у суштини имамо ситуацију у којој Србија није фашистичка, али је земља у којој постоје фашистичке организације. И против тих фашистичких организација се треба борити док су маргиналне, а не када постану доминантне, јер тада то више неће бити могуће.
Ипак, овај закон је и нешто више?
- Постоји дубоки неспоразум у погледу чињенице да ће тим законом најзад почети да се расправља о томе каква је била чија улога у деведесетим годинама прошлог века. Јер, пазите, Никола Шаиновић више не може да наступа са СПС-ом зато што је осуђен за ратне злочине, Биљана Плавшић, када изађе с издржавања казне, више не може бити икона неког времена или неких поступака. О Радовану Караџићу, када буде осуђен, или Ратку Младићу, да и не говорим. И ако Војислав Шешељ буде осуђен за ратне злочине, тачно се зна шта ће се даље догађати.
Социјалисти су прихватили да гласају за овај закон. Значи ли то да сте их ви на неки начин „поправили"?
- Нисмо ми поправили СПС, него је СПС, претпостављам, схватио да, уколико би наставио да се инати са стварношћу, може ставити кључ у браву. А социјалисти су, ипак, одавно схватили да то не треба да раде.