Društvo| Kultura| Mediji| Politika| Region

MAĐARSKA ZARATILA SA VODEĆIM EVROPSKIM MEDIJSKIM MAGNATOM

Dragan Jakovljević. RSS / 01.08.2014. u 14:16

Да ли ће могући одлазак телевизије РТЛ из мађарског информативног простора, услед најављеног опорезивања, уједно значити и да ће са малих екрана у домове гледалаца стизати мање насиља, примитивизма и кича, којима већ више од две деценије ова телевизија настоји да публици наметне културолошки модел који са културом има занемарљиво мало додирних тачака?

 

Најмоћнија европска ТВ компанија РТЛ, са седиштем у Луксембургу, у последње две деценије је, захваљујући присуству свог сигнала у информативном простору многих земаља, у прилици да директно обликује јавно мњење на нашим меридијанима. Деведесетих и почетком двехиљадитих година, када су земље у тзв. транзицији, на конкурсима уступале своје националне фреквенције домаћим и страним ТВ компанијама, РТЛ је по правилу био тај коме се није смело, ни могло рећи не.

Одлука надлежних у Србији да, уместо овом емитеру, дозволу издају једној домаћој телевизији, изазавала је у европским медијским круговима најпре неверицу и шок, а затим и револт, претње и уцене. Ипак, српска Републичка радио-дифузна агенција (РРА) остала је неумољива и, на чуђење многих, јавно истакла свој став да је корисније да приходи од ТВ реклама заврше у каси неке српске, него стране телевизије. Тако је домаћа "ружичаста" телевизија покупила сав рекламни кајмак и постала још моћнија, док су представници РТЛ-а, после неуслишене жалбе, одлучили да одустану од своје првобитне намере о ширењу у Србији.

За дивно чудо, Србија због такве одлуке није сносила директне санкције западних партнера, ваљда зато што су схватили да и без медијске подршке РТЛ-а, од Србије без већих проблема могу да направе оно што желе.     

Са Мађарском, а и већином других земаља источне и централне Европе, то није био случај. Тамо где би РТЛ покуцао, врата су морала бити отворена беспоговорно, широм и одмах. Доласком у Мађарску, телевизија РТЛ Клуб је пре више од две деценије гледаоцима сервирала много тога новог, како у техничко-визуелном, тако и у програмском смислу. Гледаоци су до тада били навикнути на свеколику тромост државне социјалистичке телевизије, која се огледала у производњи и емитовању програма застарелом технологијом, постојању веома круте програмске шеме и шаблонски рађеним емисијама у свим продукцијским сегментима - од информативног до забавног програма.

Зато су многи били пријатно изненађени, када су открили да се на каналу РТЛ Клуба могу погледати потпуно другачији садржаји: добар део емисија емитован је уживо, у виду контакт-програма, са саговорницима у студију, укључењима репортера са лица места, а дигитална техника учинила је да све што је долазило са екрана - од атрактивних ТВ реклама, преко најавних и одјавних шпица, до наступа музичких звезда, изгледа веома уверљиво, ни налик дотадашњој програмској понуди.

Међутим, убрзо се испоставило да се испод бљештавог шаренила РТЛ Клуба, произведеног уз помоћ најмодерније телевизијске технологије, слаткоречивих, вицкастих или с предумишљајем хистеричних водитеља, крију веома велике садржајне празнине. Информативно-аналитички, образовни, духовни и културно-уметнички ТВ садржаји, чији обим и квалитет у многоме утичу на ментално и духовно здравље нације, као и на ниво њене опште културе и очување традиционалних вредности, нестали су са екрана. Задржали су се  у појединим емисијама државне телевизије, која је из наведених разлога и своје некомерцијалне позиције, све више тонула у медијски понор из којег се још није извукла.    

За то време, РТЛ Клуб веома вештим средствима медијске манипулације, мађарском гледалишту већ две деценије нуди сензацију уместо информације, пропагирање најбруталнијег насиља уместо филмске уметности, форсирање примитивизма у најразличитијим облицима уместо забаве, док су едукативне програме заменили садржаји са јасним циљем да се оскрнави човеково право на приватност, као један од најчвршћих постулата на коме почива европска цивилизација.

Споменимо само један од мноштва примера који би могли да потврде ове констатације: телевизија РТЛ Клуб у Мађарској, већ више од двадесет година, сваке вечери, у ударном термину од 20 часова, емитује филмове који обилују најбруталнијим сценама убистава и масакрирања људи, силовања, злостављања жена и деце, разарања и других видова најагресивније деструкције. Од овакве филмске понуде не одустаје се чак ни у време верских и државних празника, нити се избор жанрова прилагођава другим, актуелним околностима. Све ово посматрача наводи на закључак да су промовисање насиља и наметање агресије и примитивизма као друштвено пожељних културолошких модела у мађарском друштву, примарни задаци ове телевизије.

После вести да је влада премијера Виктора Орбана донела прописе којима уводи нови порез за медије, само је неупућене гледаоце могла да изненади чињеница да је у директну одбрану позиције РТЛ-а у Мађарској, стало највише владајуће ЕУ тело - Европска комисија. Комесарка за дигиталну агенду Европске комисије Нели Kрус, оценила је да "увођење новог пореза заправо погађа један медиј у Мађарској, а то је РТЛ" и да је реч о "угрожавању слободе медија".

Челници РТЛ-а, који има огранке у 34 земље, због одлуке мађарске владе имаће годишње за 15 милиона евра већа фискална оптерећења. „Закључак је јасан - циљ је да се РТЛ отера из Мађарске. Влада не жели радиодифузно предузеће у власништву странаца. Зато користи увођење неправедног пореза, како би отерала оне које види као претњу за своју власт“, навела је Нели Kрус.

Госпођа Краус је, можда, делимично у праву: притисци на медије у Мађарској трају већ низ година, не би ли се проток информација централизовао и тако утихнула критичка реч. Међутим, када је у питању РТЛ, остаје нејасно зашто би његов нестанак био повезан са овом тенденцијом, када су се критички ставови на рачун владе, са његове фреквенције могли избројати на прсте једне руке?

Изгледа да је требало сачекати да финансијска криза у Мађарској достигне највишу тачку, па да се власти сете како би додатно опорезивање прихода највеће медијске групације у Европи, могло имати вишеструко позитивне ефекте. Онај највећи би свакако био попуњавање државног буџета делом новца који РТЛ Клуб убира од реклама, док су остала два везана за могућност да се ова телевизија због тога повуче из Мађарске. То би уједно значило и нестанак са екрана оних програмских садржаја који ни у једном свом сегменту не доприносе културном, едукативном, духовном, економском, научном, нити било каквом другом напретку популације којој су намењени.

 



Komentari (0)

Bloger je isključio mogućnost postavljanja komentara za ovaj tekst

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana