Društvo| Kultura| Porodica| Život| Životni stil

DUG PUT OD OTROVNE DO KONSTRUKTIVNE ZAVISTI

Dragan Jakovljević. RSS / 21.08.2014. u 21:55

Да ли и вама неки људи личе на распомамљене пећи-бубњаре? Оне су, сећате се, некада биле врло корисне, али су имале и своје мане. Најпре вас намуче док их потпалите, а када вам је то полазило за руком, толико би се усијале, да сте мислили како ће сваког тренутка све око себе, па и вас, да претворе у буктињу. Све у њима тада забубњи, затутњи, забрекће и заштекће, док се ви у страху питате да ли ће вам прво страдати даске на поду, димњак из којег сукљају варнице или кров, уколико га захвате. На крају се, ипак, све добро завршавало, али сте ви и даље, при сваком ложењу зазирали од те ваше бубњаре, јер сте јој упознали ћуд.

Људи-бубњаре имају сва ова својства, али их од пећи-бубњара разликује неколико важних карактеристика.

1) У стање прегрејаности не доводи их чврсто гориво, већ сваки успех који није њихов; 2) Потенцијалну експлозију код њих не изазива ништа друго до плима незадовољства сваке врсте; 3) Док је ново време пећи-бубњаре потиснуло у подруме, шупе или гараже, људи-бубњаре су управо у модерно доба у експанзији: има их свуда и на сваком месту; 4) На акцију их не мотивишу ни угаљ ни дрва, већ све оно што сте ви тешком муком стекли или осмислили: свака ваша петица, диплома, запослење, нове ципеле, купљени стан, свака написана песма или књига, свака лепа вест коју су о вама чули, а нарочито ваше задовољство сопственим емотивним животом; 5) Бука коју стварају људи-бубњаре из неког од наведених разлога, далеко је гласнија од оне коју производе усијане пећи истог имена. Та ларма често поприми неслућене размере, па злобне приче о вама прокрстаре и удаљеним меридијанима и крену да забављају и знане и незнане.

Једно објашњење ове људске особине каже да је завист најпогубнији емоционални отров: "Епицентар зависти је осећај инфериорности. То је јад због одвојености од оног какви бисмо желели бити и оног какви јесмо. Из тог јада извире разоран осећај чији је циљ уништење особе која има 'оно што ја немам' или уништење 'оног што та особа има'."

Ако се пажљивије осврнемо на свој емоционални живот, схватићемо да ниједно осећање није бескорисно. Ипак, изузетно је важно да свако од њих препознамо и назовемо га правим именом, ма колико то за нас било болно. То је једини начин да се суочимо са својим осећањима и да, уколико смогнемо снаге, елиминишемо она која нас уништавају.

"У супротном, долазимо у позицију у којој остајемо сами у свом незадовољству, у својој зависти и подсмеху, који је можда на тренутак пријатан, можда накратко доноси оклашање али, у дугорочном смислу, трује нас изнутра, чини да наше незадовољство расте и на крају доводи до тога да поричемо себе и генерално назадујемо, уместо да напредујемо у свом развоју и раду на себи", гласи један од савета терапеута.

Ако ово нисмо у стању одмах да учинимо, дајмо себи времена и кренимо постепено. За почетак, нека наша завист, уколико је препознамо, добије конструктивну форму. Управо таква, конструктивна, чест је мотив за напредовање и основа будућег успеха. А када се он догоди и постане потпун, преображај оног човека-бубњаре у хуманије биће, постаће само питање тренутка.

Atačmenti



Komentari (0)

Bloger je isključio mogućnost postavljanja komentara za ovaj tekst

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana