Društvo| Ljudska prava| Mediji| Politika| Životni stil

BOJKOTOM PROTIV TABLOIDI(OTI)ZACIJE

Dragan Jakovljević. RSS / 23.10.2014. u 18:09

У нашем делу Европе увелико цвета релативно нов и по много чему специфичан облик доминације над најважнијим вредностима које је изградила наша цивилизација, доводећи до њихове убрзане ерозије. Званично прихваћено име тог вида деградације још не постоји, али га неки називају таблоиди(оти)зацијом - медија, културе, политике и осталих сегмената друштва, укључујући и наше личне животе као његове постулате.

Све je почело у тренутку када су, покушавајући да копирају западне медијске системе, власти источноевропских држава започеле тзв. либерализацију власништва над медијима. Као и на западу, власник медија и на овим просторима сада може да буде било ко, па су се у тој улози нашли многи, чији су једини заједнички именитељи финансијска моћ и спрега са влашћу: од локалних имућних трговаца, каменорезаца и аутопревозника, до регионалних тајкуна и оних који су на путу да то постану.

На први поглед, рекло би се да у томе и нема неке веће разлике у односу на западне прилике. Међутим, једна очигледа разлика прети да уруши многе цивилизацијске вредности, које су вековима стваране на овим просторима. Реч је чињеници да власници медија на западу, ма ко они били, имају пуну медијску слободу, али и пуну одговорност за објављене садржаје, док је источневропско копирање тог принципа застало управо код категорије одговорности. Тако се дошло до тачке коју бисмо слободно могли назвати медијском анархијом. Како другачије назвати праксу у којој потпуна медијска либерализација није праћена никаквом одговорношћу за пласиране медијске садржаје?

Примери такве праксе су многобројни и пред нашим очима се, као на убрзаној филмској траци, смењују свакодневно, па је стога излишно наводити их. Уколико је, из неког свог разлога, власник таблоида одлучио да допринесе уништењу нечије каријере, личног живота или физичке егзистенције, он то и на западу може да чини кроз написе у својим новинама, али ће за такво чињење одговарати на суду, уз реалну могућност да после пресуде његов медиј више неће постојати. На нашем поднебљу то није случај, управо због споменуте спреге на релацији: власник таблоида - висока политика (читај: полиција и судство).   

Зато су пажње вредне петиције и отворена писма која се ових дана могу прочитати, а у којима јавне личности и интелектуалци позивају јавност, пре свега ону уметничку и културну, на бојкот "жуте штампе" и уопште, медија са таболидном концепцијом.

„Нек таблоиди пишу о онима којима је до тога стало. Ми без њих можемо и нисмо дужни да с њима комуницирамо“, стоји у петицији коју је покренуо познати чешки писац Михал Вивег. Илуструјући разлику, када је реч о западноевропским и источноевропским таблоидима, он наводи пример да је Дејвид Бекам добио на суду одштету само зато што су таблоиди објавили фотографије његове деце. Таква судска пракса и те како може да делује као превенција и наук осталим таблоидима, који сенационалистичким приступом и медијским манипулацијама угрожавају туђу приватност, претварајући врло често личне животе људи у "случајеве" са трагичним или трауматичним исходом.

Тачно је да велики број читалаца зна да се таблоидима не може веровати, али је исто тако чињеница да управо они, својим новцем, доприносе експанзији ових гласила, која на тај начин достижу астрономске тираже.

"Ово више није питање доброг укуса. Захуктала таблоидизација сада већ представља кршење људских права, рушење институција, девалвира све напоре у борби против корупције. Претпоставка невиности се губи, процедуре и појединци по државним органима се повијају под интересима тога да ли нека афера треба да се распламса или да се угаси, а грађанима се пласира гомила инофрмација и дезинформација, односно лажи, полулажи и полуистина. Претпостављам да онима који заиста јесу са оне стране закона то одговара, јер данас се више не зна ко је крив, ко је прав, ко ће сутра да осване као највећи криминалац, а ко као највећи херој", каже Саша Јанковић, заштитник грађана, који сматра да су највећи кривци за то појединци унутар институција. Они поседују информације за које знају да могу бити интересантне таблоидима и користе сваку повољну прилику да им их понуде.

Уз таблоидизацију медија у нашем региону, руку под руку иде и актуелни тренд одсуства критичке речи на рачун носилаца власти, који се мање огледа кроз директне забране, а више корз аутоцензуру новинара, који страхују од последица уколико јавно изнесу своје виђење друштвене збиље.

Ипак, чињеница која можда највише поражава, јесте да се и неки медији који су важили за "релевантне", односно "озбиљне", све чешће приклањају таблоидном начину комуникације са читаоцима и гледаоцима. Стога се као неизбежно намеће питање: нећемо ли у блиској будућности остати без иједног медија за који бисмо са сигурношћу могли да тврдимо да му је основни циљ информација, а не манипулација?

 

 P. S. Pošto nisam u prilici da sve vreme kontrolišem komentare koji stižu, kako to s pravom očekuju administratori ove rubrike, a s obzirom na činjenicu da je većina komentatora registrovana pod pseudonimima (što samo po sebi znatno umanjuje osećaj odgovornosti za sadržaje komentara), izvinjavam zbog izbora opcije nemogućnosti komentarisanja ovog teksta. Hvala na razumevanju.

 

Atačmenti



Komentari (0)

Bloger je isključio mogućnost postavljanja komentara za ovaj tekst

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana