Dvanaest i pet

Da dodam i "pravo vreme"?

To je ono što može da se tumači i meteorološki, pravo vreme za setvu, žetvu, ali i kulturološki, ili običajno, pravo vreme da se nešto kaže ili uradi, što je kod raznih naroda drugačije.
Kada se i kako nešto čestita, izjavljuje saučešće, šta je "pravo vreme" da se nešto učini ili je "pogrešno vreme" za to isto pa se dobije suprotan efekat?

Obožavam naučnofantastične romane i priče, i to što sam penzionerka nije me izlečilo od mašte, recimo:
šta bi bilo da možemo da rastegnemo vreme da nam duže traje kada nam to zatreba ili da ga zgusnemo da brže prođe, neko teško vreme kad nam je grozno i jedva čekamo da prođe?

jinks

Ima priča po kojoj, na primer, kada nam se dešava nešto opasno i kritično vreme kreće da teče sporije (odnosno kao da "kompjuter" u glavi krene češće da odabira vremenske trenutke) kako bi imali više vremena da odreagujemo u datoj situaciji.

Kako kada neko, umesto da snima film sa, na primer, 50 slika u sekundi snima sa 500 slika u sekundi.

To je ono kad se čini da je vreme stalo, da je sve stalo, a da se usporeno događa samo ono što je opasno? To kažu da je "sužena svest", kad smo sposobni samo to da vidimo što nas ugrožava, i tada se aktivira naš odbrambeni sistem koji diktira: "brani se ili beži"? I tada bežimo brzinom za koju nismo znali da smo sposobni ili se branimo snagom koju nikad ne bismo iscedili iz sebe u normalnim uslovima? I sve to u veoma kratkom vremenu.

Kažu da subjektivni osećaj brzine protoka vremena zavisi i od toga koliko nešto radiš rutinski ili ti je sve novo. Zbog toga se, kako čovek stari, čini da "vreme leti". Puno toga je prešlo u rutinu: kuda i kako ideš na posao, šta i kako radiš na tom poslu, šta radiš kad dođeš kući itd. Ako hoćemo da "usporimo" vreme, treba promeniti rutinu. Npr ići drugom putanjom na posao. A onda trećom, pa četvrtom...

pegavi_utorak

Kažu da subjektivni osećaj brzine protoka vremena zavisi i od toga koliko nešto radiš rutinski ili ti je sve novo. Zbog toga se, kako čovek stari, čini da "vreme leti". Puno toga je prešlo u rutinu: kuda i kako ideš na posao, šta i kako radiš na tom poslu, šta radiš kad dođeš kući itd. Ako hoćemo da "usporimo" vreme, treba promeniti rutinu. Npr ići drugom putanjom na posao. A onda trećom, pa četvrtom...

Ili neotići na posao uopšte, ko može da si to priušti

Evo i mariopan potvrđuje, kad postaneš dokoni penzioner izgleda kao da vreme stane. E, sad, ima i raznih penzionera, i tih kojima dan nikako da prođe, ali i onih koji su u panici da im nije preostalo dovoljno vremena za sve što su nameračili da urade dok ne budu suviše matori za bilo šta (meni se sad čini da ću ja verovatno biti u toj drugoj grupi, ali ko zna, daleko mi je penzija).

Usput, samo da primetim i da vreme zapravo teče vrlo nelinearno, ubrzava se sa približavanjem rokova koji se moraju ispuniti.

jinks

Usput, samo da primetim i da vreme zapravo teče vrlo nelinearno, ubrzava se sa približavanjem rokova koji se moraju ispuniti.

Kako li se tek ubrzava kada prodju rokovi, a posao nije zavrsen. Ili bas tada pocinje da staje.

Dedlajn je kao singularitet, koji onda nastojimo da eliminišemo nekom veštom smenom promenljivih.

Evo i mariopan potvrđuje, kad postaneš dokoni penzioner izgleda kao da vreme stane. E, sad, ima i raznih penzionera, i tih kojima dan nikako da prođe, ali i onih koji su u panici da im nije preostalo dovoljno vremena za sve što su nameračili da urade dok ne budu suviše matori za bilo šta (meni se sad čini da ću ja verovatno biti u toj drugoj grupi, ali ko zna, daleko mi je penzija).

Samo misliš da ti je to daleko, dok okom trepneš vreme proleti i ti si u penziji.

Ja sam to sa dosadom brzo rešila tako sto sam se zaposlila i radila sve do pre godinu ipo. Kad odeš u penziju nemoj to na sva zvona da objavljuješ, odmah će ti familija naći posla da ne sediš zabadava kod kuće. I opet ti vreme proleti začas ali bar nisi dangubio i nije ti bilo dosadno ni na trenutak.

mariopan

Kad odeš u penziju nemoj to na sva zvona da objavljuješ, odmah će ti familija naći posla da ne sediš zabadava kod kuće. I opet ti vreme proleti začas ali bar nisi dangubio i nije ti bilo dosadno ni na trenutak.

. Ali, eno, moji matorci se silno dosađuju, deca porasla, unuci takođe (ovi stariji, a mlađi su na sigurnoj udaljenosti, okean između), ćale na bašti, keva uči engleski...

jinks

Dedlajn je kao singularitet, koji onda nastojimo da eliminišemo nekom veštom smenom promenljivih.

Pa jeste, u singularitetu vreme prestaje da teče.

Verovatno si video, ali nema veze:



Kaćeš da skockaš neki lep tekst o trenutnom stanju stvari u robotici (i zašto nema nijedna druga kompanije osim BD-a koja ume da napravi ovakve robote, ili možda ima, ali nisu eksponirane)?

tada se aktivira naš odbrambeni sistem koji diktira: "brani se ili beži"? I tada bežimo brzinom za koju nismo znali da smo sposobni ili se branimo snagom koju nikad ne bismo iscedili iz sebe u normalnim uslovima? I sve to u veoma kratkom vremenu.

to kad se upali 'alarm' onda sve ne-esencijalno ide u drugi plan ... kolicina krvi u bubrezima ili krcenje stomaka nisu ni od kakve vaznosti kad te zaskoci lav ili lavica ... onda je 'bori se ili bezi' a u oba slucaja misicima treba sva moguca krv da bi to postigli ... kad 'alarm' prodje onda opet sve po starom ...

ovo sa slobodnim vremenom je problem mnogima ... naviknuti na rutinu i kada rutine nema - ko pusteni pilici ... samopenzionisao sam se, tu oko 40, ali i pre toga sam imao 'obicaj' da je moje vreme upravo moje ... zato sam u svadji sa mobilnim uredjajima i cimanjem iz navike/dosade ... to sto me neko zove ili mi pise - ne znaci da imam ikakvu obavezu da ODMAH na to reagujem ... jedina moja rutina je plivanje sve ostalo je neispisano ... i svaki dan je novi dan ... jedini plan je da, ako se probudim, popijem kafu i idem u vodu ... pa bilo to ujutru ili u podne ili uvece ... okean nece da pobegne

Kažu da subjektivni osećaj brzine protoka vremena zavisi i od toga koliko nešto radiš rutinski ili ti je sve novo. Zbog toga se, kako čovek stari, čini da "vreme leti". Puno toga je prešlo u rutinu: kuda i kako ideš na posao, šta i kako radiš na tom poslu, šta radiš kad dođeš kući itd. Ako hoćemo da "usporimo" vreme, treba promeniti rutinu. Npr ići drugom putanjom na posao. A onda trećom, pa četvrtom...

Jinks, jako zanimljiva tema i zanimljiv komentar Pegvog utorka.

Pre nekih 6, 7 godina sam pročitao negde baš tu informaciju kako mozak procesira vreme sporije kada uči nešto novo i to smo od tada počeli primenjivati na godišnje odmore. Umesto klasičnih 10 dana na moru, pri čemu prvih par dana prođe sporo i uzbudljivo a narenih 5, 6 se stušti, počeli smo odlaziti na dve lokacije, 6 + 4 dana ili 7 + 4. Umesto samo na more 10 dana, odemo 7 dana na more i 3 ili 4 dana na planinu. Na Staru smo išli tako najviše jer je usput sa mora. I prvi put kada smo otišli imali smo osećaj da smo najmanje dve nedelje bili na odmoru, ako ne i više.

E, sada, mene jako zanima kako to uraditi i u svakodnevnom životu pošto je ritam strašan, vreme leti kao sumanuto. Baš sam i sam planirao da napišem jedared blog na ovu temu.

Ne znam šta uraditi. Razmišljam da uzmem sabatikal u jednom momentu života, pa da pokušam tako da usporim malo.

E, sada, mene jako zanima kako to uraditi i u svakodnevnom životu pošto je ritam strašan, vreme leti kao sumanuto. Baš sam i sam planirao da napišem jedared blog na ovu temu.

u romanu Kvaka22, jedan od likova (Dunbar) voli kad mu je dosadno, jer mu tad vrijeme sporije prolazi, pa će tako duže da živi.

u romanu Kvaka22, jedan od likova (Dunbar) voli kad mu je dosadno, jer mu tad vrijeme sporije prolazi, pa će tako duže da živi.

Potpuno se slažem, mislim da to jeste jedna kvaka. Baš sam razmišljao o tome kako mi nije bilo dosadno godinama i da mi to malo fali. :)

zašto nema nijedna druga kompanije osim BD-a koja ume da napravi ovakve robote

Zbog čega oni prave čovekolike robote koji još uz to i igraju ?
Jel to ima neku drugu svrhu osim reklame ?

bene_geserit

zašto nema nijedna druga kompanije osim BD-a koja ume da napravi ovakve robote

Zbog čega oni prave čovekolike robote koji još uz to i igraju ?
Jel to ima neku drugu svrhu osim reklame ?

Ово је само демо верзија, кад купиш ентерпрајз лиценцу онда добијеш све функционалности као што је гатлинг ган са панцирном муницијом, онда престане да игра и пева.

Potpuno se slažem, mislim da to jeste jedna kvaka. Baš sam razmišljao o tome kako mi nije bilo dosadno godinama i da mi to malo fali. :)

Be careful what you wish for... Meni se prošle godine desilo da sam imao višak vremena i da mi je bilo dosadno jer sam bio razdvojen od porodice skoro punih 6 meseci zbog korone. Što se mene tiče - ne ponovilo se.

jinks

Sigurno ima, verovatno ljudi u toplijim i prijatnijim krajevima imaju više vremena.

Ne moraju da spremaju drva za zimu.

Mislim da im klima "ne dozvoljava" da rade, jer je teško raditi po jakom suncu i veoma toplom vremenu.

Koliko se sećam, u Španiji (a i u Grčkoj) leti postoji ta podnevna "dremka", gde se prodavnice zatvaraju, odnosno rade dvokratno.

razmisljam

да ли и клима има утицаја на перцепцију времена.
Некако смо навикли да су јужњаци спорији, опуштенији, а они који су у хладнијим крајевима бржи и ефикаснији...
Наравно, томе треба додати и различите традиције, па чак и различите вере, не би ли слика била комплетнија и компликованија.

Biće da drugačije ne bi opstali?

vcucko

Biće da drugačije ne bi opstali?

Па наравно.
Квака и јесте у томе што на нашу перцепцију времена утиче веома много различитих фактора, што објективних, што субјективних, тако да је прилично тешко генерализовати.
Уосталом, и сваком појединцу време се час развлачи као жвака, час протрчи док трепнеш, а најређе је таман. Много зачкољичаста ствар...

одмах знати на шта мислим чим поменем име Бенџамина Ли Ворфа и језик Хопи племена, односно Сапир-Ворфову хипотезу о језичкој релативности.

A kada smo kod Vorfove hipoteze, uglavnom odbačene, s pravom delimično, nije loše i ovo istraživanje imati u vidu.

Konkretno, nedavno istraživanje kaže sledeće:

Richer color vocabulary is associated with better color memory but not color perception

Maryam Hasantash and Arash Afraz

PNAS December 8, 2020

The size of color vocabulary of an individual varies dramatically across the population. We systematically harnessed this variance and showed that the number of color names one possesses almost perfectly predicts her/his color memorization ability; however, the size of color vocabulary is not related to one’s basic color perception. In addition, it is known that color names are not evenly distributed across the color wheel. We systematically captured this source of variance and showed that color memorization—and not basic color perception—is more accurate for parts of the color wheel described by higher density of color names.

Tj. Ipak je Vorf (i Orvel) bio u pravu.

In other words, it’s easy to overstate how much influence the richness or poverty of our language has on our perceptions. Instead, as Orwell implied in the Newspeak appendix to 1984, the size of vocabulary makes it easier to remember what we’ve seen. For example, our culture provides us with vivid building blocks for memories about whites being mean to blacks — e.g., Emmett Till — but tries to keep from us terms for, say, hate hoaxes.

*Emmett Till je crnac, tinejdžer, koji je "uvredio" neku belu ženu, vlasnicu radnje u njenoj radnji, i potom bio linčovan 1955.

Ukratko, nije Orvel bio glup.

nsarski

Richer color vocabulary is associated with better color memory but not color perception

We systematically harnessed this variance and showed that the number of color names one possesses almost perfectly predicts her/his color memorization ability; however, the size of color vocabulary is not related to one’s basic color perception.

Тако то, мислим, иде на појединачном плану језика? Не на посебном (језици и културе широм света) или на општем плану језика (Језик као општељудска способност) него баш на појединачном плану језика, на језику свакога од нас појединачно.

Не волим да причам о себи, али узмите мој случај дудука за боје:


Моја баба (бивша кројачица): То ти је, сине, дункл браон.
Ја: Дај бре, баба! Откуд ја знам шта ти је то дункл браон!
Баба: Ево ово!
Ја: Па то ти је тамносмеђе!
Баба: То је хрватска реч!



Не, озбиљно, имам мањак у вокабулару за боје. Не кажем да је баба у праву, него ми је то моје семантичко поље тек омања ливадица... Ни за три овце нацртане да стану на њу.

Али то је појединачно.

А ово:

Tj. Ipak je Vorf (i Orvel) bio u pravu.

Ukratko, nije Orvel bio glup.

Није, није, ма какви глуп.


Поготово не на том конотативном нивоу значења речи једног језика. (ЛИНК)



Уз ограду да су термини "богатство и сиромаштво језика" (тзв. folk linguistics) врло нестабилни и тешко их је емпиријски потврдити јербо свака језичка заједница има речник свог језика баш онакав какав јој је у том тренутку на том простору на којем живи у тим историјским околностима потребан.


(Знаш већ оно за snow и atomic bomb у енглеском језику и 24 назива за врсте снега у инуитском језику али непостојање назива за атомску бомбу јер им и не треба.)


Ипак, и поред тога... Није Орвел био глуп. Ма какви.

Баш се питам, мислећи на Орвела, каква је будућност наше српске језичке заједнице ако примећујем као све масовнију појаву да нам се, рецимо, читав тај део речника који обухвата придеве и прилоге српског језика свео на само три речи код све већег броја говорника:

супер, екстра, врх.

Уз обавезно брате, иза тих речи.

Шта таква језичка заједница може да мисли о својој будућности?

Баш се питам, мислећи на Орвела, каква је будућност наше српске језичке заједнице ако примећујем као све масовнију појаву да нам се, рецимо, читав тај део речника који обухвата придеве и прилоге српског језика свео на само три речи код све већег броја говорника

Orvel je zamislio Novogovor kao ekstremno osiromašen jezik u kome ne postoje reči kojima bi precizno opisao svoje nezadovoljstvo sistemom, recimo. To je spektar reči koje koristi Vučić stalno. Unutar skupa reči koje on koristi nemoguće je izraziti ništa kompleksnije od prijatelj-neprijatelj, volim-mrzim, itd. Nema nijansi.

Druga pojava na koju bih te podsetio je obrađena u filmu braće Tavijani "Padre Padrone", o klincu koji jedva da zna jezik počto po ceo dan čuva koze, otac ga maltretira, ali se ipak upisuje na studije jezika i polako počinje da razvija svest o tome šta mu se zaista u životu dešava. Zato što uči nove reči pomoću kojih to najzad može da iskaže.



Novogovor, kojim smo sada svi poplavljeni, je Padre Padrone samo unazad.

nsarski

Баш се питам, мислећи на Орвела, каква је будућност наше српске језичке заједнице ако примећујем као све масовнију појаву да нам се, рецимо, читав тај део речника који обухвата придеве и прилоге српског језика свео на само три речи код све већег броја говорника

Orvel je zamislio Novogovor kao ekstremno oskudan jezik u kome ne postoje reči kojima bi precizno opisao svoje nezadovoljstvo sistemom, recimo. To je spektar reči koje koristi Vučić stalno. Unutar skupa reči koje on koristi nemoguće je izraziti ništa kompleksnije od prijatelj-neprijatelj, volim-mrzim, itd. Nema nijansi.

Druga pojava na koju bih te podsetio je obrađena u filmu braće Tavijani "Padre Padrone", o klincu koji jedva da zna jezik počto po ceo dan čuva koze, otac ga maltretira, ali se ipak upisuje na studije jezika i polako počinje da razvija svest o tome šta mu se zaista u životu dešava. Zato što uči nove reči pomoću kojih to najzad može da iskaže.



Novogovor, kojim smo sada svi okruženi, je Padre Padrone samo unazad.

Да, овога си се добро сетио!



Помињао сам ти, чини ми се, недавно ову књигу која баш о томе говори, и у језику и у делању људи.

ЛИНК

Аутор каже како више нема разлике између тога када кажеш да некога не волиш и да некога мрзиш. То се, каже он, потпуно поистоветило у јавној речи (вероватно под утицајем тог новоговора почев од Вучића па на даље). Ако кажеш да некога не волиш, то се одмах схвата као да си рекао да га мрзиш. Нема ничега између. Само црно-бело, или-или.

И тиме се губи комплексност значења тих речи и израза као што си поменуо.

Као да, побогу, не можемо некога само да не волимо. Зашто би се подразумевало да ако га не волимо, онда га сигурно и мрзимо?

pprijatelj-neprijatelj, volim-mrzim, itd. Nema nijansi.

Ужас!



И какав бедан поглед на свет, сиромашан, без трунке онога што нас и чини људима.

И тиме се губи комплексност значења тих речи и израза као што си поменуо.

Ma, Taso, nema tu mnogo da se mudruje. Na delu je plansko osiromašenje jezika do nivoa trogodišnjeg deteta, deteta koje jednostavno ne ume da iskaže kompleksne misli i osećanja jer nema jezik i nema reči koje su za to potrebne.

Ono što mi sada ovde imamo je jezik rulje.
Pogledaj samo dični Parlament. Kad bi im oduzeo moć da kažu reči "Vučić", "Đilas", "strani plaćenici", "domaći izdajnici", oni jednostavno više ništa ne bi umeli da iskažu.

Među stručnjacima se to zove debasing of language ili abuse of language.

Jednom je rečeno: ako ćemo da započnemo revoluciju, prvo je neophodno nazvati stvari njihovim pravim imenom. Lopov je lopov, a ne kontroverzni biznismen.

E, sada je na delu kontra-revolucija, tj., uništavanje jezika. Više nema mama, tata, muž, žena, itd., već su svi oni ljudsko biće. Neodređenog pola, neodređenog statusa i, najvažnije, neodređenog značenja.
Ma!
Aj'

nsarski

И тиме се губи комплексност значења тих речи и израза као што си поменуо.

E, sada je na delu kontra-revolucija, tj., uništavanje jezika. Više nema mama, tata, muž, žena, itd., već su svi oni ljudsko biće. Neodređenog pola, neodređenog statusa i, najvažnije, neodređenog značenja.
Ma!
Aj'

Баш недавно сам опет слушао о том питању "родитељ 1 - родитељ 2". Овај пут је у Немачкој то била тема... Шведска, Канада итд. одавно то имају...

Ma, Taso, nema tu mnogo da se mudruje. Na delu je plansko osiromašenje jezika do nivoa trogodišnjeg deteta, deteta koje jednostavno ne ume da iskaže kompleksne misli i osećanja jer nema jezik i nema reči koje su za to potrebne.

Ono što mi sada ovde imamo je jezik rulje.
Pogledaj samo dični Parlament. Kad bi im oduzeo moć da kažu reči "Vučić", "Đilas", "strani plaćenici", "domaći izdajnici", oni jednostavno više ništa ne bi umeli da iskažu.

Među stručnjacima se to zove debasing of language ili abuse of language.

Jednom je rečeno: ako ćemo da započnemo revoluciju, prvo je neophodno nazvati stvari njihovim pravim imenom. Lopov je lopov, a ne kontroverzni biznismen.

Не знам да ли се сећаш ових блогова?



Kakvi su nam mediji potrebni? (ЛИНК)

и

2

и 3.


Као и оног серијала мојих блогова о просеравању за чију иницијалну идеју и инспирацију ти имаш највише заслуга заједно са књигом Харија Франкфурта О просеравању на коју сам налетео баш некако тада у то време када си ми ти послао неке занимљиве линкове о тој теми:


Bullseye #2 - Prozivanje proseravanja*


Praktikum



Мислим, Шарски, да се ту ништа не може променити осим што може да се упорно и свакодневно ради на подизању нивоа свести људи о томе колико је таква злоупотреба језика штетна. И једино на тај начин да се постигне какву-такву критичну масу у друштву која ће покренути ствари набоље тако што би онда свако појединачно морао да поради на себи по том питању.

Силно сам се био обрадовао пре пар година када сам видео да гимназијалцима у Србији уводе предмет који се бави разумевањем медија и језика медија. То стварно отвара простор предавачу, ако је вољан, да заиста и поради на овоме... Па у једној генерацији 25-30 ученика, па у другој генерацији, па у трећој... Полако, стрпљиво, али би вредело покушати.

А знаш и сам колико је тешко... Прво, већина људи ће радије ићи линијом мањег отпора јер она не захтева толико ангажовање сопствених когнитивних и осталих интелектуалних капацитета.

А друго, постоји велики отпор оних који од таквог језика и просеравања на таквом осиромашеном језику живе па имају интерес да се ту ни случајно ништа не промени набоље.

Сећам се једаред да је Тијанић (ако се искључе одређена острашћена страначка, назови "идеолошка", промишљања о њему, и сагледа се објективно, он јесте један од 2-3 најбоља новинара која смо имали последњих 30 година, прави занатлија свога посла) гостовао у некој емсији заједно са Шешељем. И у том тренутку, у питању су биле деведесете, Тијанић није био близак ни са једном од политичких опција у овом друштву у Србији што је уједно значило да он тада говори истину без икакве жеље да манипулише својим слушаоцима. И сећам се како је Тијанић у тој емисији из студија (мислим да је био Студио Б у питању) рекао оно о чему овде причамо:

Деценијама се у овој земљи сасвим намерно и свесно ради на заглупљивању народа да би се тим народом лакше манипулисало у циљу постизања одређених политичких интереса елита у овом друштву.

И то је тачно. Пресликаш онда и на језик то што је Тијанић рекао говорећи пре свега о култури, медијима и образовању и дођеш онда до овога о чему ти и ја овде причамо.

Али како елиминисати, или барем свести на што мању могућу меру, та два отежавајућа фактора: линију мањег отпора оних којима се манипулише и повелики број оних који од те манипулације живе?

Не знам решење осим онога што већ рекох... Отварати очи што већем броју људи и научити их да читају и слушају раздвајајући при томе голу информацију од коментара те информације који је увек присутан зарад манипулисања и усмеравања људи да чине оно што је елитама пожељно да чине.

shmoo

nsarski

И тиме се губи комплексност значења тих речи и израза као што си поменуо.

E, sada je na delu kontra-revolucija, tj., uništavanje jezika. Više nema mama, tata, muž, žena, itd., već su svi oni ljudsko biće. Neodređenog pola, neodređenog statusa i, najvažnije, neodređenog značenja.
Ma!
Aj'

Баш недавно сам опет слушао о том питању "родитељ 1 - родитељ 2". Овај пут је у Немачкој то била тема... Шведска, Канада итд. одавно то имају...

Ma, Taso, nema tu mnogo da se mudruje. Na delu je plansko osiromašenje jezika do nivoa trogodišnjeg deteta, deteta koje jednostavno ne ume da iskaže kompleksne misli i osećanja jer nema jezik i nema reči koje su za to potrebne.

Ono što mi sada ovde imamo je jezik rulje.
Pogledaj samo dični Parlament. Kad bi im oduzeo moć da kažu reči "Vučić", "Đilas", "strani plaćenici", "domaći izdajnici", oni jednostavno više ništa ne bi umeli da iskažu.

Među stručnjacima se to zove debasing of language ili abuse of language.

Jednom je rečeno: ako ćemo da započnemo revoluciju, prvo je neophodno nazvati stvari njihovim pravim imenom. Lopov je lopov, a ne kontroverzni biznismen.

Не знам да ли се сећаш ових блогова?



Kakvi su nam mediji potrebni? (ЛИНК)

и

2

и 3.


Као и оног серијала мојих блогова о просеравању за чију иницијалну идеју и инспирацију ти имаш највише заслуга заједно са књигом Харија Франкфурта О просеравању на коју сам налетео баш некако тада у то време када си ми ти послао неке занимљиве линкове о тој теми:


Bullseye #2 - Prozivanje proseravanja*


Praktikum



Мислим, Шарски, да се ту ништа не може променити осим што може да се упорно и свакодневно ради на подизању нивоа свести људи о томе колико је таква злоупотреба језика штетна. И једино на тај начин да се постигне какву-такву критичну масу у друштву која ће покренути ствари набоље тако што би онда свако појединачно морао да поради на себи по том питању.

Силно сам се био обрадовао пре пар година када сам видео да гимназијалцима у Србији уводе предмет који се бави разумевањем медија и језика медија. То стварно отвара простор предавачу, ако је вољан, да заиста и поради на овоме... Па у једној генерацији 25-30 ученика, па у другој генерацији, па у трећој... Полако, стрпљиво, али би вредело покушати.

А знаш и сам колико је тешко... Прво, већина људи ће радије ићи линијом мањег отпора јер она не захтева толико ангажовање сопствених когнитивних и осталих интелектуалних капацитета.

А друго, постоји велики отпор оних који од таквог језика и просеравања на таквом осиромашеном језику живе па имају интерес да се ту ни случајно ништа не промени набоље.

Сећам се једаред да је Тијанић (ако се искључе одређена острашћена страначка, назови "идеолошка", промишљања о њему, и сагледа се објективно, он јесте један од 2-3 најбоља новинара која смо имали последњих 30 година, прави занатлија свога посла) гостовао у некој емсији заједно са Шешељем. И у том тренутку, у питању су биле деведесете, Тијанић није био близак ни са једном од политичких опција у овом друштву у Србији што је уједно значило да он тада говори истину без икакве жеље да манипулише својим слушаоцима. И сећам се како је Тијанић у тој емисији из студија (мислим да је био Студио Б у питању) рекао оно о чему овде причамо:

Деценијама се у овој земљи сасвим намерно и свесно ради на заглупљивању народа да би се тим народом лакше манипулисало у циљу постизања одређених политичких интереса елита у овом друштву.

И то је тачно. Пресликаш онда и на језик то што је Тијанић рекао говорећи пре свега о култури, медијима и образовању и дођеш онда до овога о чему ти и ја овде причамо.

Али како елиминисати, или барем свести на што мању могућу меру, та два отежавајућа фактора: линију мањег отпора оних којима се манипулише и повелики број оних који од те манипулације живе?

Не знам решење осим онога што већ рекох... Отварати очи што већем броју људи и научити их да читају и слушају раздвајајући при томе голу информацију од коментара те информације који је увек присутан зарад манипулисања и усмеравања људи да чине оно што је елитама пожељно да чине.

Logiku treba u skole, dobru staru logiku. Analiza iskaza i izvlacenje zakljucaka. Pogotovu je ovo koronabesnilo donelo toliko primera protivurecnih iskaza i neverovatnih izvoda,da se namece pitanje: A zasto ljudi to prihvataju? Zar ne cuju da izreceno nema smisla?

nsarski

... deteta koje jednostavno ne ume da iskaže kompleksne misli i osećanja jer nema jezik i nema reči koje su za to potrebne.

Grešiš, pa zar ne vidiš u koliko je oblika jedan običan smajli evoluirao a ako tek uzmeš u obzir stikere na viberu...
Široka paleta emocija i raspoloženja je dostupna!

(sad ne znam da li da dodatno naglasim da je ovo iznad napisano ironija ili da jednostavno upotrebim odgovarajućeg smajlija).

jinks

Али како елиминисати, или барем свести на што мању могућу меру, та два отежавајућа фактора: линију мањег отпора оних којима се манипулише и повелики број оних који од те манипулације живе?

I treći - da će kompleksnost naučnih i drugih problema koje će generacije koje ti, na primer, sada učiš morati da rešavaju biti znatno veća u odnosu na današnje.

Što znači ne da ljudi ne bi smeli da se zaglupljuju, već bi morali da se zapametuju.

Тачно. Али знаш и сам како се каже... Како га заљуљаш, такоав ће и бити. Или оно, што посејеш, то ћеш и пожњети.

А ми ове што долазе за нама нити добро сејемо, нити добро љуљамо. Иак ми имамо утисак да је све то у реду и да смо по том питању много бољи од наших родитеља или баба и деда док су нас љуљали и сејали. Али нисмо бољи. На жалост, мој утисак је док гледам ту децу преда мном у школи да смо ми много гори од наших родитеља и баба и деда у том сејању и љуљању.

А зашто? Е, то већ не знам... Вероватно је много фактора утицало на то.

zaharaga

Logiku treba u skole, dobru staru logiku. Analiza iskaza i izvlacenje zakljucaka. Pogotovu je ovo koronabesnilo donelo toliko primera protivurecnih iskaza i neverovatnih izvoda,da se namece pitanje: A zasto ljudi to prihvataju? Zar ne cuju da izreceno nema smisla?

Вероватно је у питању та линија мањег отпора конзумената претворених у бројеве у нечијим статистикама о профиту. Лакше им је да не мисле шта им је. Претпостављам да је то у питању.

А ако неко и повиче да је цар го, одмах се нађу гомиле оних које плаћа цар да ућуткају тог који то виче.

Једина нам је нада она трска која шапуће на ветру да су у цара Тројана козје уши.

vrabac_onaj

nsarski

... deteta koje jednostavno ne ume da iskaže kompleksne misli i osećanja jer nema jezik i nema reči koje su za to potrebne.

Grešiš, pa zar ne vidiš u koliko je oblika jedan običan smajli evoluirao a ako tek uzmeš u obzir stikere na viberu...
Široka paleta emocija i raspoloženja je dostupna!

(sad ne znam da li da dodatno naglasim da je ovo iznad napisano ironija ili da jednostavno upotrebim odgovarajućeg smajlija).

Неки су то већ препознали као повратак на неку врсту пећинског сликарства... Оног пре настанка писма... Мада има и другачијих мишљења. Ништа се ту још увек не може поуздано утврдити.


Да ли је могуће да је ово било написано пре 40 година?


Oni što dolaze za nama, Imat će sterilizirane osjećaje, Bez klica.

shmoo

А ми ове што долазе за нама нити добро сејемо, нити добро љуљамо. Иак ми имамо утисак да је све то у реду и да смо по том питању много бољи од наших родитеља или баба и деда док су нас љуљали и сејали. Али нисмо бољи. На жалост, мој утисак је док гледам ту децу преда мном у школи да смо ми много гори од наших родитеља и баба и деда у том сејању и љуљању.

Ta "jednačina" može da se "okrene" - ako smo mi gori od naših roditelja, to može da znači da nas oni nisu lepo ljuljali.

Ali mislim da nije to pitanju, već veliko "ubrzanje vremena", gde se svi zajedno loše snalazimo.

Baš pre neki dan naleteh na neku šalu (u tom nekom smislu), kao čude se ljudi kako su neki više od 50 godina u braku, a njihov odgovor je da su se oni venčali kada se stvari nisu bacale, nego popravljale.

milisav68

shmoo

А ми ове што долазе за нама нити добро сејемо, нити добро љуљамо. Иак ми имамо утисак да је све то у реду и да смо по том питању много бољи од наших родитеља или баба и деда док су нас љуљали и сејали. Али нисмо бољи. На жалост, мој утисак је док гледам ту децу преда мном у школи да смо ми много гори од наших родитеља и баба и деда у том сејању и љуљању.

Ta "jednačina" može da se "okrene" - ako smo mi gori od naših roditelja, to može da znači da nas oni nisu lepo ljuljali.

Ali mislim da nije to pitanju, već veliko "ubrzanje vremena", gde se svi zajedno loše snalazimo.

Baš pre neki dan naleteh na neku šalu (u tom nekom smislu), kao čude se ljudi kako su neki više od 50 godina u braku, a njihov odgovor je da su se oni venčali kada se stvari nisu bacale, nego popravljale.

сад кад је геронтократија (јбт, шију у годинама совјетску геронтократију) забранила тате и маме, пајић ће одмах, као узоран демократа, да то спроведе у дело и забрани деци да га зову тата, него ће да клинке да га ословљавају са "parent 1/2" или "parent a/b"

Rowan Atkinson

"The famed actor has long advocated for free speech and compared “woke” snowflakes to a “medieval mob roaming the streets looking for someone to burn”.

Smanjiće Ct sa 35-40 na 25-30 ili kako im već padne na pamet, broj "slučajeva" će magično da se smanji 5 puta, Zlatko će da zavrišti od sreće, Pajić će da pohvali druga Bajdena i eto nama "uspešne" borbe sa pandemijom.
Statistika, naša dika, ...

E, tačno sam znao da je ovo neka glupost sa tih vaših agregatora gluposti koje pratite, pa se onda uzbuđujete. Jesi li pogledao te linkove koji se pominju u tekstu? Evo, ovaj prvi kaže:

The U.S. Food and Drug Administration (FDA) is alerting patients and health care providers of the risk of false results, particularly false negative results, with the Curative SARS-Cov-2 test. Risks to a patient of a false negative result include: delayed or lack of supportive treatment, lack of monitoring of infected individuals and their household or other close contacts for symptoms resulting in increased risk of spread of COVID-19 within the community, or other unintended adverse events.

Ovaj drugi link vodi na još gluplji tekst u istom agregatoru teorija zavere, u kome ima link gde WHO kaže da treba da se čita uputstvo kad se koristi test. Ajde?!

Ovaj treći link me mrzelo da gledam, jer je isto rekla kazala, a i to što kažu je glupost, taj PCR test se nikad nije koristio da se odredi da li je neko zarazan ili nije, nego da li je bio izložen virusu, dakle zaražen, pa ako jeste, onda ide u karantin za svaki slučaj. To nije ništa novo što je sad, kao, isplivalo.

Ne znam za Bajdena, još nije preuzeo kormilo od ovog tvog pajaca koji u po noći zove ljude telefonom pa ih ubeđuje da mu nabave 12+ hiljada glasova, ne bi li nekako Republikanci dobili Senat (inaće će da mu uzmu one terene za golf), ali verujem da je i tebi jasno da od njega gore ne može biti, tako da Bajdenu možemo i blanko pohvale da damo, u nadi da neće da razočara.

srdjan.pajic

E, tačno sam znao da je ovo neka glupost sa tih vaših agregatora gluposti koje pratite, pa se onda uzbuđujete.