Šta ćemo sada...

Klikni dalje pa ćeš videti...

Testiramo Trackback

http://blog.b92.net/trackback/121

Vulkan

I nije tako loš ovaj vulkan, šta mislite...

Vizametar pokazuje... iz čista mira me odbiše danas u švajcarskoj ambasadi...onako kroz poluinformacije i poluobaveštenja uspela sam da promašim datume...i odustanem od puta na koji mi se ionako mnogo ne ide ali ipak ako ne idem osećaću se još gore...i tako sve ukrug oko jedne vize koju zapravo drže neki uplašeni osvetoljubivi službenici, naši ljudi naravno... Godine 99 kad je počelo bombardovanje samo je Marko Milošević sa svojom porodicom dobio godišnju  italijansku vizu, i to se zvalo visoka diplomatija...meni su ambasadu pred nosom zatvorili iako sam imala, sve papire

"Hej, pa ja kasnim!""Šta nosiš u košarici, devojčice?"

Navodno svaki veliki zavodnik ima svoj pick-up line, jednu rečenicu uz čiju pomoć nepogrešivo odvodi netom upoznatu devojku kući. Legenda kaže da je Rod Stjuart svaki put poentirao s gorenavedenom (doduše, da bi upalila, verovatno morate biti Rod Stjuart).

Prva rečenica u svakom romanu svojevrstan je pick-up line.

I potpisa Tadić zakon o verskim zajednicama,  tek ćemo se pušiti i sa Mladićerm i bez Mladića kad nam popovi ulete  tamo gde ne treba,  kažu braća Hrvati koji nas pozdravljaju iz naše budućnosti, jer ako slučajno ne znate religija i crkva nisu jedno te isto. Duhovnost i kulturna baština nisu delegirani crkvi i to jednoj i to kao ovoj našoj koja je svesrdno pomagala vojsku i ratove u ime srpstva. Što neko pametan reče, od ovog zakona će nas najbolje spasiti sami pošteni popovi koji zaista neće da se bave politikom i vlašću i novcem i seksom. Ali oni koji budu hteli, imaju sada svoj zakon, ako niste znali mi vise nismo laička država, nismo još postala ni pravna, nemamo ni ustav niti  put u međunarodnu zajednicu, niti demokratiju ali zato imamo srednjovekovnu teokratiju kao možda niko u Evropi.

Odmor od bicikla na nekakvom novokomponovanom automobilskom odmorištu iza Lajkovca. To je istovremeno kafić, auto servis, taksi baza i jos nesto. Nova, pristojna zgrada industrijskog izgleda, ljudi sade ruže. Do wc-a se ide čoveku kroz luksuznu, tehno-kancelariju, koja je zastaklena jednosmernim ogledalima.

Žena, koja je obrisala ruke o kožnu suknju, donosi esperso i kiselu u flašici, koju se pretvara da otvara predamnom, brzo sipa da ne stignem da se pobunim, pažljivo odnosi i flašicu i zatvarač, kisela naravno izlapela. Ambalaža će poslužiti za sledeću prevaru. Cena 25 dinara. Neka je zarada i 15 dinara u odnosu na čašu sipanu iz velike flaše. Tolicka je cena prevare. Iz nekog razloga, ne samo kod nas, nego na celom Balkanu, a rekao bih i u Italiji, možda i Španiji, trgovačka prevara ne smatra se ni lopovlukom, ni grehom, ni lažju, nego - snalažljivošću, sposobnošću, visprenošću.

"Ah, taj miris!"Ko da nisam imao pametnija posla, devedesetih sam se često jeo kada bi rokenrol, nemajući kud, sklonište potražio u pozorištu, kada bi se život knjige završio već refleksnom književnom večeri, a naročito kada bi neki strip, u nedostatku publikacija, bio viđen (ali ne i čitan) isključivo u likovnim galerijama.

Nije to bio nikakav zadrti, diskriminatorski, (anti)snobovski stav; nemam ništa protiv pozorišta, književnih večeri ili likovnih galerija. Bilo mi je samo žao što se pomenutim medijumima tako umanjuje upotrebna vrednost (iako, da budem sasvim iskren, ponekad naprosto nije bilo izbora).

Ovde, srećom, nemamo taj slučaj.

krećem i nosim fotografski aparat a dotle ćemo naučiti kako fotke da uploadujemo, ujedinjene nacije žele da se žene uključe u nemoguće pregovore oko Kosova, ali mi to radimo već godinama, odnosno nikad se nismo ni svadjale medjusobno koliko sa sopstvenim vlastima. Mirovne ženske grupe su upravo važne koliko i UN, ne možeš ni s njima ni bez njih...

Jasmina Tesanovic Belgrade May 3, 2006 General Ratko
Mladic, the world's most famous living war criminal,
has not been arrested today. The president of the war
tribunal in Hague, Carla del Ponte announced today

Za sada me, priznajem, u ovom blogu najviše interesuje blogovajnje kao takvo. To mi je, onako, stvarno nesto novo. Dobro je što ću se u ovom probnom periodu iscrpeti na tu temu, mnim, pa cu kada sve ovo lepo krene pisati o zaniljivijom stvarima.

U svakom slucaju, za sada razmisljam o prednostima multimedijalnog dnevnika (sinoc nisam uspeo da okacim sliku, bila je prevelika, stizu instrukcije) i o tome da je okaciti fotku, film ili sta vec u nekom smislu slicno nekadasnjem lepljenju kojekavih crteza u dnevnike. Videcu kasnije i sta se moze uraditi na temu dodavanja raznoraznih linkova, mozda kojekavih datotetka itd... To beskrajno grananje, i tematsko, i multimedijalno, jeste zaista uzbudljivo. kao da se preskace vremensko-prostorna paradigma.

Ne mogu da verujem da neko još uvek veruje Koštunici koji veruje Radetu Bulateovic'u koji veruje Mladiću...Baš me je razočarala Karla del Ponte. Zvali su me iz nekog švajcarskog radija da se osvrnem na oštre reči njihove Karle...mogla je i oštrije i nije joj to prvi put, kao da ima veze da li je Maldić u Beogardu ili Švajcarskoj ili Moskvi...Postoji Interpol, postoje tajne službe.  Go for it...Moj otac kaže, ali on je vojnik, on se neće predati kako mu traži Koštunica. Ma kakav vojnik, to je ratni zločinac, kakvu moralnu odgovornost od njega možeš da očekujš, od osobe koji je uspešno izvršio genocid u Srebrenici.

Podižem pasoš  s vizom, baš cool, posle toliko godina pitam se, koji mi je da se ni sa kim nisam posvadjala, od vratara do ambasadora, i to onako, bez povoda jer je uzrok Istorija. ali devojka ispred mene plače...nije dobila vizu, došla odnekud izvan Beograda..., , ona ne zna zašto je odbijena, ja kao da znam...mlada je, obrazovana, lepa, takve devojke su vraćali iz svih svetskih prestonica sa aerodroma, videla sam, i to ne samo iz naše zemlje... ima i gorih, Iran trenutno, kaže, ima gde da spava noćas...misli da će ipak dobiti vizu sutra...možda isporuče Mladića...politička ku

Neobičan osećaj - nisam siguran da li pišem samo za sebe, za uski krug ljudi koji su ovde u ovom probnom periodu, ili je sve već ulinkovanoi na sajt B92. Moracu da pitam Restaka. I, naravno, da pogledam na sajtu -. ovamo sam izletao pravo iz maila koji mi je on poslao.

I, uopste, da li je u ovakvoj komunikaciji ok pominjati necija prava imena? Valjda jeste, mi koji pisemo smo pod svojim imenima. Valjalo bi proveriti, sigurno su tone studija napisane o alijasima, username-ovima, tj. pseudonimima, na internertu, njegovoj dvostrukoj igri da je istovremeno najotvoreniji i najzatvoreniji medij (čuveni vic o odvratom tipu od 130 kila, kome na manjici pise "na mene si onansiao (sta je sa upotrebom tzv. skaradnih reci ako kontekst opravdava - mislim da bi ovde mogla da se stavi rec koja je mnogo bolji prevod engleskog jerk)...

Engleska ambasada mi daje vizu, Jedna je od boljih na ovom potezu Balkana, prvo otvorena je i na  praznik nerada...koji iskreno rečeno bolje protiče od uskršnjeg stupora...ja sam velika pobornica   kreativnog nerada inače, mislim da bi nekim ljudima trebalo platiti da ništa ne rade i prosto bi se mnoge društvene rane same zalečile...zamislite život bez radikala popova i nečeg trećeg što najviše mrzite...zasnovan  na rokenrolu, Hani Arent i nečemu što najviše volite... Bomba vest za žene u crnom, pridružila nam se turbo folk zvezda iz Novog sada na seminaru o fundamenta