Pozorisna Scena - Bajlonija Piazza

link ispod,download,MP3 file,ad hoc sklepano,maksimu i matiji,neka deca daleka :
http://www.b92.net/download/kids_language_intro.mp3

kids lounge - omot izmisljenog CDaI cin:

(Baba,sjajna babuska na pijaci,jutros):

-Sine,moji unuci u KANADU.radu tamo,siljaju oni,sta mogu,i kol'ko stignu,al sve to je…eto,tako..ne postizavaju,ima da radu…puno radu,ama puno…ljubi i' baka,…ne vidja i' baba,jednom u nekol'ko godina…

…pitaju unuci : babo,a kako si,jel' si dobro,jelde…a baka im kaze,ma baka dobro,i od boga svima vama zeli svako dobro…i oni decu dobili,i ja dozivela da sam prababa…
Pitanje babuski: …pa dobro,kako je s njima,dal' su dugo tamo,dugo,predugo,sine,a deca njihova mala, pa skoro i ne znaju srpski,al …

(kraj I cina,uz suze)

M&MDve zvezde koje najviše volim na jednom mestu - Marlena i Mae.

U čaospisu Granta, moj editor kaže, ali Jasmina kako možeš da se baviš tim internetom, od čega ćeš da živiš, od čega ćemo svi da živimo...good question, od čega mi svi živimo u Srbiji na internetu Ja mudro odgovaram, važno je NE živeti od onoga što voliš da radiš Pisanje je amaterski posao, a blogovanje...to nije Literatura sa veliko K......Umberto Eko je među prvima pisao computer generated romane. bestselere koje niko nije čitao jer su bili neprohodni i predugački...danas izdavači traže knjige po blogovima...uostalom baš me briga, va

slika

robot: robot invasion

lola

Ne mogu da verujem da su uklonili stalnu postavku iz filmskog muzeja u Potsdamu! Još mi je pred očima jedna nemica koja objašnjava na ruskom kako im je izložba dosadila pa su je prosto zamenili. Stalna izložba se zato tako i zove jer je stalna. Ko nije video sobu iz Plavog anđela sa Marlen Ditrih velika je verovatnoća da je nikada neće ni videti. O Nosferatu, Leni Rifenštal, Jevrejinu Zisu, Baronu Minhauzenu i da ne govorim.

Špica za seriju, špica za serijuPostoji jedna strana televizijska serija, ingenioznim programskim zahvatima zauvek izgubljena za domaće gledalište.

Uprkos zloj sreći, uz pomoć tog čuda od interneta, nemali broj ovdašnjih posvećenika i dalje pažljivo prati avanture avionolomnika na misterioznom ostrvu i shvata ih zabrinjavajuće ozbiljno.

Kutak za štreberski trenutak. Vi koji negujete Lost u svojim životima znate da ste zabrazdili kada:

olympiaJuče sam se vratio iz Berlina. Tek kad odeš negde shvatiš gde živiš. A Berlin nikad lepši! Sav je u završnim radovima za svetsko prvenstvo u fudbalu. Temperatura 25 stepeni. Lipe mirišu na sve strane... Jedino mi je drago što sam se vratio dan radije, jer sam bio u opasnosti da ne sretnem ONE što su otišli u zvaničnu posetu Nemačkoj. Mislim da bi mi srčka otkazala kada bih naleteo na Kapitalnog ministra i neobaveštenog Šefa mu negde između Rajhstaga i Muzeja Holokausta. Eto, vratio sam se i započeo svoj virtuelni život.

je mirniji , čistiji, a bombe manje više bilo ih je i onda Juče sam prisustvovala ekslpodiranju jednog ljudskog tela kad ga je autobus udario punom brzinom, od čoveka je ostala samo mrlja zato što smo mi ljudi napravljeni uglavnom od vode, zato što smo mi ljudska bića vulnerable, kaže moja drugarica elektronska umetnica koja ovde u Londonu pravi instalaciju na tu temu, Gordana Novakovic U podzemnoj železnici upozoravaju na bombe i sumnjive ljude ali je to sve toliko British smireno da uživam Ovo je zemlja u kojoj sam na neki način  odrasla dok je Srbija zeml

Zanimljiva rasprava vodjena je juče na okruglom stolu u Medija centru povodom govora mržnje. Miroljub Radojković, sa kojim sam jedini koji se na tu temu složio, osporio je zabranu govora mržnje u zakonu o informisanju, upozoravajući da to ugrožava slobode. Teza je provokativna, ali ima argumenata za nju.

Nisam bila godinama i ne ide mi se jer se plašim da neću hteti da se vratim ... Super je bio deveti Čedin maj na trgu, retro cool, imam fotke ali ne znam kako da vam pokažem...imam i film nekoliko majki iz Srebrenice koje su došle na suđenje skorpionima ali to tek ne znam da li može da se upload...onako samo minut bez reči, konceptualno

Web, naravno, lako skriva identitet, onaj svakodnevni, onaj iz lične karte. Izabereš username i basta. Sa druge strane, web upravo stoga omogućava totalno ispunjavanje identiteta. I to po izboru. Zahvaljujući web-u, sloboda svojevoljnog predstavljanja nije izuzetak i iskliznuće iz sistema, nego sistem sam. I sasvim je jasno da je izabrani identitet podjednako autentičan kao i neki iz bilo kog drugog okruženja realnosti.

Sve sam ovo napisao da vidim da li ću uspeti da dignem fotku, a tekst bi mogao da ide uz nju.

123

Tug-o-war na srBski načinMrzim likove koji misle da njihov sajt koji posećuju samo autor programa i njegova riba (ako je ima, a uglavnom ih nemaju) treba da budu merilo za to kako funkcioniše neki program.

Hihi, 200x200 za thumbnail već bolje funkcioniše. Ostaje samo još jedno pitanje - ko će da piše toliki tekst kad staviš portrait sliku pa dobiješ visinu 200 piksela. Ili da zamolimo Baneta da nam prepravi CSS tako da dobijemo veći font size?

Hm, ovde fale smajliji, kako neko uopšte može da piše bez smajlija. Odoh na drupal.com da vidim jel ima tamo modul za smajlije.

Nepal Još jednom probamo sliku. Ovo je slika izvučena iz galerije i tamo su neki kašmirski derviši. Originalni potpis glasi:

Kašmirski muslimani na godišnjoj svečanosti u čast sufijskog sveca Džilanija (FoNet)

 Hm...

"Zemlja bez dokumentarnog filma je kao porodica bez foto albuma" -reči su mog kolege Čileanskog dokumentariste Patricija Guzmana

Da li postoji kontinuirana produkcija dokumentarnog filma u Srbiji?

Možda je bolje pitanje:

Da li nekome treba dokumentarni film u Srbiji?