UPDATE: Skinite sve komentare koji su poslati do 7.6 na ovaj tekst. 

Ima, itekako. I mi i oni smo mala zemlja, imamo dobre fudbalere, neki od njihovih najboljih fudbalera su igrali ili igraju za reprezentaciju sa kojom ćemo se prvo sastati na Mundijalu a ima i još nešto, mnogo bitnije od navedenog...

 *Feel free to circulate* The Logic of War Crimes in a Criminal War By:  Mara Verheyden-Hilliard and Brian Becker

June 2, 2006 When U.S. marines carried out the savage and systematic  execution of Iraqi families and small children in Haditha last November, it was initially reported as a ³battle² with ³insurgent casualties.² A photo of a kneeling Iraqi civilian moments before he was murdered was taken by a  Marine using his cell phone camera. Other pictures of the corpses of small  children, families lying in pools of blood in their homes, students gunned down in a taxi are all part of the documentary evidence. The massacre in Haditha took place one year after a much larger massacre  of civilians in Fallujah. Four to six thousand civilians are estimated to  have been killed in Fallujah in November 2004, according to credible  independent sources reporting from the ground. The truth of Iraq is that there were  other massacres almost every week in between the events that have made Haditha  and Fallujah famous cities: famous in the way no city wants to become well  known throughout the world. The attack on the people of Iraq and ensuing > occupation> by the United States government has caused the deaths of well over 100,000Iraqi people (the British medical journal, The Lancet, reported an excess  of 100,000 dead eighteen months ago). ³Ethics Training² to Prevent Massacres. Now that the butchery in Haditha is making headlines in the United States, high ranking officials in the Pentagon as well as the President are  promising an investigation. They have even announced ³ethics training² for combat troops. The implication is that something unusual happened when unarmed civilians, including terrified small children and their mothers who were trying to shield them, were riddled with bullets by U.S. soldiers.

UPDATE: Skinite sve komentare koji su poslati do 7.6 na ovaj tekst. 

Pored kontejnera na uglu Njegoševe i Maksima Gorkog, na kraj pijace, iz neke mesare bacili gomilu iznutrica - slezine, pluća, loj... Tri kera respektabilne veličine, od dobrih 20-ak kila, kidaju to meso. Među njima jedna žena, tera ih i bira najbolje komade za poneti.

I tata bi sine

Protekle nedelje propali su pregovori, razgovori, dogovori, kako god... Microsoft-a i Adobe-a.

Ja čekam da moj prijatelj kaže svoje na ovu temu. (naravno, čim pokrene Đeknu "koja još nije instaliriana, a kad će? Ne zna se...")

Blog u filmu ili film u Blogu, svejedno. Činjenica je da ovaj vid komunikacije s fanovima filmske industrije sve više zauzima mesto na Internetu. Oni koji čine ovaj svet, znaju da kontakt s publikom mnogo znači već u ranoj fazi nastajanja filma. Zato su i najpopularniji blogovi o filmu oni koje uređuju i vode režiseri. Piter Džekson, režiser visokobudžetnog rimejk filma "King Kong", opisuje svoj rad i snimanje scena sa ovog projekta i sve to objavljuje jednom nedeljno. "Radnja filma, smeštena je u vreme Drugog svetskog rata i idemo u Nemačku sa sinom Konga, koji će nam pomoći da porazimo Hitlera" - opisuje sekvencu Džekson. Još jedan rimejk ima svoj Blog. Radi se o filmu Supermen koga režira Brajan Singer, režiser X Men-a, najavljen za 30. jun 2006. On opisuje ovaj blog kao "mini tv serijal o stvaranju Supermena". Impresivna je statistika ovog bloga: 50 - 60.000 poseta dnevno i oko 1.000 komentara po postu. Blog o svom filmu vodio je i Dejvid Duhovni. Poslednji post objavio je u septembru prošle godine.

PSBNedelja 9. Jul, Novi Sad. Više mi je drago što dolaze zbog onih koji ih mrze, nego zbog onih koji ih vole.

E ovako, da pokrenem nešto što me muči a vidim da se vrti po našim blogovima. Pitanje jezika, gramatike, interpunkcije, pismenosti, pristojnosti, slovnih grešaka...otkud znam šta sve, komunikacijski problemi jednog novog interaktivnog medija. Što se mene tiče ja nemam maternji jezik ali zato nema ni on mene, ama baš nijedan, ni srpski ni engleski ni italijanski...I želim tako i da ostane jer baš mi  je lepo da plivam između pravopisa i takozvanog duha jezika. Osim klope to je još najveće  uporište nacionalizma. Međutim u čemu  zaista uživam  je novi srpski speling sleng ritam koji više imaju komenatri nego sami blogovi. Ja bih  isto da se otkačim ali ne znam dokle, ima li plafona, ima li dna, ima li smisla...ima sigurno radosti i slobode i nekako, neke stvari i ne mogu drugačije da se kažu nego kroz skok u prazno...jel oćemo jel nećemo jel kako ćemo...

Ništa nisam spavao. Ali ništa. Ne da mi se. Tri ujutru, a oči kao krofne. Penali. Kakav Red Bull, sintetika, kafa. Najbolje protiv kunta i umora, penali. Kako god završi, vrtiš frejm po frejm. Stojković brani, šminker maši,... sve do... I taman zatvoriš oči - pa dobro to je to, šta sad - a repriza ponovo. Zaglavio mi se u malom mozgu taster Repeat. A nema ko da ga isključi. Ja ne mogu. Ni novi Yellow Cab, ni stari Alan Ford, ni super cice sa FTV-a, ni mace mice sa Animal Planet-a, ništa ne može da zaustavi postprodukciju petominutnog horora.

Tek prepodne, kad skapiraš da ne čuješ ni sebe ni kolege koji nešto brundaju, i bre što tako glasno brundaju, zreo si da peglaš posteljinu. Al' sad šipak malo. Samo jedan sms za noćnu tarifu, otišlo. Nema kredita al' ima pauka da me diže. I to ne jedan. Sto smarača našlo danas da me budi i maltretira. Aj sutra ljudi. Malo milosti za višak emocija. Predoziralo se, daj bre niko da me ništa ne pita. A svi na tebe k'o mačak na slaninu - »Vide li ti onog Purovića, a?«

postavljam svoj tekst sada iz austrijskih novina der standard, malo da jer bih da davim, a malo i da predupredim dalje falsifikate onoga sto pisem i govorim u inostranim medijima, a koje pravi i rastura Telegrafska Agencija Nove Jugoslavije.
Ovaj put na srpskom, da se niko ne muci.
PS: Molim gastere da navaljuju po grupama, francuzi da ustupe mesto zapadnoj YU-prestonici - Becu.

Evo teksta

Ne znam koliko puta treba da ponovim, Milošević nije umro kao predsednik Srbije, već kao svrgnuti diktator, koj je, nakon što je odbio da prizna rezultate glasačke volje svog sopstvenog naroda, silom smaknut sa vlasti, nedugo zatim uhapšen, pa izručen medjunarodnom sudu za ratne zločine u Hagu. Milošević je tako umro – kao pritvorenik, kao čovek kome je sudjeno za najteže zločine protiv čovečnosti, pa je sahranjen u Srbiji, jer je negde morao biti sahranjen, jer nije živeo dovoljno dugo da dočeka (sasvim izvesnu) presudu i jer je tako bilo najlakše. Biti prijatelj Miloševića, ne znači biti prijatelj Srbije, jer Milošević nije Srbija. On je bio tiranin i zlo moje nacije.

Pare mi duguju:Produkcijska kuća "Kompani": 500 evraProdukcijska kuća "Propaganda": 400 evraBIGZ: 600 evra"Marka" (nije bitno šta su, bitno je da mi duguju): 500 evra"Status": Neverovatno mnogo paraKo vama duguje pare? Provod za ovaj vikend: Buzzcocks u Domu omladinewww.markovidojkovic.com

Ona pravaIako hladnog juna gospodnjeg 2006. to još deluje neverovatno, srećnici među nama završiće ovog leta na plaži. I dok se, nauljeni faktorima svih faktora, krčkaju na suncu - ne mogu sve vreme provesti u vodi - moraće nešto da rade.

Iskusni ne preporučuju spavanje, naročito ono spontano, nije dobro za zdravlje. Sportske aktivnosti (bič volej ili omiljeno bacanje frizbija) odstupaju od uobičajene zamisli leškarenja kao idealnog odmora. Slažući ten, ljudi neretko slušaju muziku - iPod je u međuvremenu maksimalno olakšao tu aktivnost - ali iz nekog razloga nije se zapatio mit o "muzici za plažu".

O knjizi jeste.

do sledeće sezone...Upravo odgledah poslednju epizodu pete sezone omiljenje mi serije SMALLVILLE, ili što bi amerikanci rekli season finale. Vrlo mi je teško. kao da se opraštam od nekih mi dragih prijatelja. Ipak smo zajedno provodili svako veče poslednjih 5 meseci. Nisam od onih što se zakucaju za TV pa sve odrade za par večeri. Ali kako god, sve ima svoj kraj, pa i Minimaks. Pitanje je šta sada. Kom jatu da se privolim? Ono što sam shvatio o sebi je da sam postao ovisnik o serijama! Sve manje imam živaca da gledam nešto što traje preko dva sata.

Opis radnog mesta "Urednik Bloga" nije ništa novo. Mnogo je ljudi sa takvim radnim mestom u okviru velikih kompanija, kao što su Nike, GM, Adidas, Microsoft, IBM... Međutim, u poslednje vreme sve više svetskih firmi prima u radni odnos blogere koji će raditi kampanjski, u zavisnosti od akcije koju na svetskom tržištu sprovodi kompanija. Primer takvog radnog odnosa je Christine Halvorson koja radi za Stonyfield Farm Inc, deo Grupe Dannone. Ona u okviru ove kompanije vodi četri bloga. Jedan je posvećen samoj firmi dok su ostala tri vezana za proizvode i trenutne akcije koje se sprovode.

Dobila sam jednu studiju iz inostranstva u kome se priča i o mom ratnom dnevniku iz 1999., kao istorijskom medijskom činu. U čemu je vic 7 godina kasnije, u tome što je to dead media danas, ono što smo tada radili na internetu, nas nekoliko blogera pre no što je blog izmišljen, sada svi rade svakog dana. Gledam na History Channel emisiju o čuvenoj bitci u drugom svetskom ratu pre no što su izmišljeni sateliti, i očigledno je to pravio neki klinac koji ne može da shvati zašto su takozvani junaci išli kao kamikaze u susret takozvanim junacima s druge strane. Odjednom velika pomorska bitka mi deluje kao niz brodova ludaka. Ljudi, svet je otkriven jednom zauvek, čak i ako svi sateliti i sve internet veze jednog dana budu srušene, uništene, postojaće mape i reči da je to bilo moguće i znaćemo da gledamo ratove s obe strane u istom trenutku.

Slava grada beograda i njegovih  ( samo@hrista verujucih? ) sugradjanki i sugradjana – s p a s o v d a n - probudila je neka  zaista lepa secanja i trenutke,narocito ako  ulicom Vojvode Stepe prolazite netom pokraj crkve “…konstantina i…katarine” (zargonom tamosnjih stanovnika–crkva “Milicha od Matchve” – ili Vozdovacka Crkva ili,jednostavno-“crkvica” ) …milich odradio ikonostas + sve vaznije okolo+unutar…

…A unutra...