Ka zemlji koja obecavaDobar dan svima, U jesen 1991. na radiju smo u nocnim satima, radili kontakt program na temu emigracije. Bila je ideja da se slusaoci jave i nabroje nam svoje prijatelje, rodjake, poznanike koji su resili da napuste zemlju. Izbegli smo sva usputna obrazlozenja koja su bila vise nego jasna, bilo nam je dovoljno da, posle dva sata, citamo spisak nadimaka i izabrane destinacije (Marko London, Tanja Budimpesta, Irena Madrid...). Utisak je bio dramatican .

From 24 to 28 June 2007, Jazoon, the European industry conference on Java technology, is set to take place in Zurich. Jazoon'07 brings together experts and professional users of Java and open source technologies from all over Europe. Featuring a comprehensive range of topics, renowned speakers, a varied program of social and cultural events, parallel exhibition with integrated career platform and optimal logistics, Jazoon'07 provides young professionals and established specialists with a unique live experience of the field that is unequalled, even in the age of the Internet.

Nafta: Šta ćemo kad nestane?Eksploatacija nafte će doživeti vrhunac i početi da opada u skorijoj budućnosti. Kako bude nestajalo konvencionalne nafte, koja se relativno jednostavno eksploatiše i prerađuje, naftne kompanije će se preorijentisati na dobijanje goriva preradom uljnih škriljaca, ter-peska, preći će se na ugalj koga ima dovoljno za narednih par vekova. U krajnjem slučaju budućnost je u biogorivu. Na prvi pogled izgleda da će problem biti rešen. Ajd' da bacimo drugi pogled.

Pity the poor media consumer in Serbia!  For the next 48 hours, we have lost our daily bread of electioneering, promises, baby-kissing, lovely hand-knit sweaters (providing the coveted Man-of-the-People causal look), dramatic camera angles, flag-waving, and – of course – rampant speculation about who plans to get in bed with whom after the electoral chips have all fallen.

No Cocks on the Bar

Prica Bill Clinton kako je, izgubivsi reizbor za arkanzaskog guvernera, sreo nepoznatog covjeka koji mu je rekao: "Ja sam te kostao 11 glasova". Clintona je zaintrigiralo ko je ovaj covjek i kako je mogao da utice na toliko glasova te je zatrazio pojasnjenje. Matematika ide ovako: glas covjeka koji mu se obratio, njegove zene, djece, snahe, zeta,... A na pitanje zasto, covjek kaze automobilska taksa koju je Clinton prethodno povecao ne bi li se popravio budzet za neke socijalne programe. Mudri politicar na to upita a da li bi sada glasao za njega i covjek odgovara da bi: "Sada smo jednaki. Vratio sam ti." Nakon toga Clinton je telefonirao Hillary i rekao joj da su u igri ponovno. Ostatak price vam je poznat.

Ovo je očigledno praznično vreme, iskombinovano sa predizbornim, te je red za malo lakše teme – a gde ćeš lakše od one koja je lakša od samog vazduha? Dakle, baloni, a naročito vazdušni brodovi (u narodu poznati i kao dirižabli) biće tema ovog teksta, za šta imam više inspiracija. Jedna je svakako bibliotečko istraživanje koje sam izvršio za potrebe priloga koji sam napisao za III program Radio Beograda (izvrsni program iz kulture koji, nažalost, nedovoljno ljudi sluša, a vredi više nego ostatak javnog wc-a poznatog kao javni servis), gde sam otkrio kako je prošle godine neprimećeno oboren visinski rekord u letu dirižablom. Druga je svakako čitanje romana Protiv dana (izašao krajem 2006) velikog i nepoznatog – što se samo za njega valjda može reći – Tomasa Pinčona. Jedna od nezaboravnih uvodnih scena tog pravog literarnog orkana je fantastična alternativna verzija Svetske izložbe u Čikagu kojom dominiraju upravo vazdušni brodovi... O Pinčonu više u nekom od sledećih priloga, jer se po mom dubokom uverenju radi o najvećem živom književnom geniju, i najmanje što zaslužuje jeste poseban tekst. A sad o letelicama lakšim od vazduha!

Češka„Ne izlazite, oduvaće vas!“ ponavljao radio. Ja ignorisao. Predveče izađem. Nekakva pomahnitala vetrušina umalo nije podigla sa zemlje moju metričku centu i kusur. Vidim ipak je ozbiljno.

U gradu haos. Automobili idu tamo-ovamo kao da su svi pijani. Smeće leti na sve strane, drveće se savija skoro do zemlje, vetar je toliko jak da otvara ona automatska vrata koja reaguju na čoveka. Vratim se kući – sve što je bilo po dvorištu sada je u jednom uglu. Ludilo.

.Tišina....napokon! Sada možemo da se čujemo.

Prošlo je 18 dana ove nove 007. godine. Šta ste gledali, čitali, slušali? Imate li nešto da preporučite? Iskoristimo ova dva dana tišine da se malo družimo. Ovakva prilika se retko pruža. Skoro svače četvrte godine: nešto kao Olimpijada. Da budemo, što reče Beba od Lončara, "kao u stara dobra vremena".

Iako smatram da blog nije zvanični medij i da izborna ćutnja za nas nije obavezujuća, poštujem molbu Dejana Restaka, da mu lažni legalisti ne zajašu za vrat. Sad kada im je vreme da sjašu.
Pa, pre nego što nam zalepe usta, a naivno na javnom servisu, na primer, puste remek delo državnog reditelja (i to svake države sa dovoljno novca za svoje miljenike, od mitinga na Gazimestanu na ovamo), filma u kojem neki prkosni Srbin prkosno pokazuje svoje prkosno dupe neopisivo glupom neprijatelju i time pokaže kako Srbin Kosovo u stvari ne da i onda kada ga upravo daje, da kažem šta ja mislim. Mislim da su izbori važni, jedni od najvažnijih do sada. Mislim da je glasački listić najače sredstvo borbe. Mislim da je svaki glas važan, svaki je odlučujući. I mislim da treba da glasamo po sopstvenoj savesti, ali svesni potpuno posledica. Ovo nije šala. Ovo nije detinjasto prepucavanje oko video spotova, viceva, i-tube zajebancija. Ovo je pitanje opstanka naše zemlje.

   Pre par dana, samo za nas, kupila mi je supruga "Weird tales of the Ramones", luksuzno izdanje, koje se sadrzi, tri muzicka diska, kompilaciju stripova kao i DVD dokumentarac o grupi Ramones. Mojoj sreci nije bilo kraja. Sada ja, ovde, mogu da napisem "Tihi Don" o tome koliko je pomenuti bend i njihova, zivotna, filozofija, uticao na moj zivot. Ali necu. Naucili su me da budem kratak i direktan. Prenecu Vam samo jednu pricu, koja je mogla biti ispricana i iz prvog lica.   

MicaMica iz Molerove pita me za koga da glasa da bi dobila penziju, nikad do sad nije glasala.Moj tata ce glasati za partiju penzionera, do sada je glasao sta mu ja kazem.Moj drug, dugogodisnji politicki guru kaze da po prvi put nece glasati jer je uvreden i razocaran u sta se pretvore politicari na vlasti.Moja drugarica aktivistkinja kaze da su mnogi pametni ljudi politicki glupi.Moj American friend koji ne razume srpski ali gleda kampanju kaze da samo Tadic ima po americkim standardima karizmu ozbiljnog politicara ali da bi on glasao za tehnokrate iako imaju jaku glup naziv partije G17 plus koji nista ne znaci.Moja cerka kaze da ce da glasa za Cedu iako je nerviraJ a cu da glasam za Vesnu Pesic and company kao Glas razlike...zenski glasovi su po amerckoj studiji oborili Milosevica, valjda mogu ovaj put Mici da daju penziju. ( Fotka Stephanie Damoff)