Juče ujutro mi je umro deda.

     Imao je 95 godina. Bio je viđeni radio tv mehaničar na Slaviji, zastupnik predratnog PHILIPS-a.
Imao je radnju "Radio Tesla" i još par radnji pre  nego što su mu komunisti "sve  oteli "kako je govorio.
    Jedan je od prvih desetak ljudi koji su u Beogradu  uopšte imali vozačku dozvolu. Vozio je  neki besni "Hanomag"  (kakva su to kola zna li neko, o kojima je toliko pričao meni u detinjstvu?) po Slaviji, popravljao je radio i TV aparate...
      Njegova prva mušterija bio je Sreten Kostić vozač kralja Petra Prvog i pretplatnik broj jedan Radio Beograda, jedan od retkih ljudi koji je u Beogradu tridesetih godina  imao radio.
     Moj deda je bio  je sjajan tip, sa toliko godina hodajuća  istorija grada, između ostalog  venčani kum akrobate Dragoljuba Aleksića i najbolji prijatelj pokojnog pevača Vuleta Jeftića.

Obradovao se jesam,  ali se nisam iznenadio što je "Vukovar-poslednji rez"  (na hrvatskom jeziku  završni rez, na bošnjačkom posljednji rez) dobio tako veliku i važnu nagradu kao što je  HUMAN RIGHTS AWARD u Sarajevu. Iako sam informaciju o tome pronašao tek po povratku iz Sarajeva prebirajući po Internetu.

Nešto čitam ovih dana, svi vi pišete, kometatori dodaju, moderatori brišu, pa mi nekako sve toplo oko srca zbog cele ove ekipe koja se skupila oko Bloga b92. I pošto je svrha ove vrste dnevnika deljenje misli, utisaka, besova, sećanja, incijativa i svega što se dešava, pomislih kako je sve ovo jedna mala, krajnje pozitivna grupna terapija. Nemoj da me je neko pogrešno shvatio.

                                          Slika pronadjena na uliciJuče sam spuštao ulicom Cara Uroša i na uglu sa Jovanovom spazio nešto što me je zainteresovalo. Na kolovozu, takoreći na sredini raskrsnice, ležao je par starih, veoma starih ženskih sandala, preko njih je bio položen buket uvelih crvenih ruža a na vrhu te gomilice ležala je fotografija. Na njoj je bio par koji je zaneseno plesao neku okretnu igru. On je bio stariji čovek, možda već starac, a ona još uvek držeća sredovečna žena. Ono što mi je naročito privuklo pažnju bio je pogled koji su plesači razmenjivali. On je u svoju partnerku otvoreno piljio, zavodnički se smešeći, a ona je na to ogovarala srdačnim ali ipak distanciranim osmehom.         

GSS-Saopštenje za javnost

Odlazak iz pravosuđa Marka Kljajevića, predsednika Sudskog veća u postupku za ubistvo Zorana Đinđića, posledica je kontinuiranih pritisaka Vlade Srbije i Vojislava Koštunice na Specijalni sud i tužilastvo i rezultat je Koštunicine politike diskontinuiteta sa Vladom Zorana Đinđića i kontinuiteta sa politikom Slobodana  Miloševića.

Čak su i Kubanci pametniji od nas. Mi em ne znamo šta hoćemo, em ne znamo na čija vrata da zakucamo, ni kako. Svi znaju, pa i Kubanci.

To sam saznao na poučnom putovanju u Washington DC, grad odakle se vlada ovom našom planetom. Moj boravak koincidirao je sa jednim, za Ameriku, začudo, veoma važnim događajem – Fidel Kastro, El Comandante, je napokon posrnuo.

Vegeta i Fructal u srpskim prodavnicama uobičajena su pojava. Nema iznenađenja čak ni kada u Zagrebu vidite užički kajmak. Ali zvuci Marša na Drinu u sred „ljute Hercegovine” - e to je već nešto.

Jedina veća sramota koju bih mogao da zamislim za svoju decu, od one da budu poslanici, jeste da budu akademici. Svečano izjavljujem, na zgražanje svih podobnih i nepodobnih, jer ovi potonji će u samom stavljanju u kontekst mogućeg zgražanja da se zgroze, radije bih prihvatio da mi ćerka bude lesbo, a sin gay, nego poslanik i akademkinja (apropos, ima li i jedne ženske osobe u statusu članice SANU?). Ako baš zabrazde u akademiju ili skupštinu, voleću ih, podržavati, ali ih se intimno stideti, nek se zna na vreme. Šta ću, priznajem, kriv sam, jer roditelj se deteom ponositi ima

Nemački pozorišni časopis Teatar Hojte proglasio je Biljanu Srbljanović najboljim inostranim piscem u sezoni 2005/2006. Ovo su nam preneli drugari iz JDP'a gde smo mogli da uživamo u ovoj predstavi u režiji Dejana Mijača. Žiri od 38 renomiranih kritičara nagradu je dodelio Biljani za dramu "Skakavci".

Sylvie and Sioux - I will soon be putting my fifty penn'orths worth into your little saga on my Serb Apathy posting as soon as I get myself rested and can read through the cryptic muddled meanderings of your veiled insults.

And, sadly, I feel I am somehow driven to unleash my wrath upon the buffoon who dared to mention the kick & clap code on my blog – Mr. SpringbokBeaverEagle (adopted RSA nickname perhaps Andre or Morne). Sorry old chap, no toffs allowed on this site. Go on, sling your ‘ook!!!!!

Ne zezam se, keve mi. Gomila je razloga - pre svega, sad sam siguran da smo prošli onu muku od preko 30 danonoćno bar za do iduće godine (i kad prebaci 30, a 'oće svakako, bar će noći biti lepe). Drugi razlog je što mi je mnogo lakše da radim - kad je ono lepo vreme, uvek me uhvate neki pundravci i želim da zujuim, a ne mogu. Ovako, lepo radiš svoj posao i ništa ti ne smeta.

Inat ili utešna sloboda izbora?Ako je prethodno veče provod bio dobar, on nije kompletan ukoliko sutradan ne pozoveš bar jednog od saučesnika u zločinu, raspitaš se za njegovo junačko zdravlje, zajednički pretresete hajlajte i kukate malo jedan drugom da bi vam bilo lakše.

Jedan od načina na koji to radimo drugari i ja:

"How are ya?" (karikirani južnjački naglasak)

"Havarija."

.Nasilje u porodici je ozbiljan drustveni problem i krivicno delo. Zrtve su uglavnom zene i deca nezavisno od uzrasta, rase, nacionalne pripadnosti, obrazovanja i ekonomskog statusa.

U kategoriju rizicnih roditelja koji cesce od ostalih nasrcu na sopstvenu decu ubrajaju se i majke tinejdzerke, alkoholicari, narkomani i oni koji su takodje bili maltretirani u detinjstvu.

U potrazi sam za razlozima za optimizam.  Znam da to nisu ni šljive ni gibanica, ne nadam se promeni rezultata boja na Kosovu... To nisu ni splavovi ni ulica Strahinjića Bana, nisu to više ni košarka ni odbojka.... Ništa kolektivno - SVI, SVI, SVI...Došlo je vreme usamljenih maratonki, tenisera i teniserki, ima i jedan dvojac s kormilarom...

I pisci. Uvek u jednini, sami. Proćitao sam Valjarevića. Nečim smo zaslužili da imamo pisca. Mi?!?  Razlog za optimizam.

ucitelji i nastavnici, kada ste vi 'bili mali'? Iz nekog razloga, proganja me ovo pitanje od kada sam jednog dana cekala sina ispred ucionice umesto na ulici ispred skole, kao sto to obicno cinim. Iz ucionice pored izasao je covek i odmah zapalio cigaretu. Tu, dakle odmah pred decom, koja idu u prvi i drugi razred OSNOVNE skole. Unutra, u zgradi, na hodniku, ako me razumete. Pomislih da je neki kreten od roditelja, pa ga upitah da li on predaje u ovoj skoli.