Sam Harris, jeretikPozabavicu se ovom prilikom problemom verovanja, posebno religijskog verovanja, jer smatram da od naseg odnosa prema verovanju, od toga kako sagledavamo ili ne uspevamo da sagledamo verovanja svoja i drugih ljudi, zavisi buducnost civilizacije.

Nas svet je balkanizovan zbog inkompatibilnih religijskih dogmi - jevreji protiv muslimana, muslimani protiv hriscana: svaka od ovih religija zasnovana je na knjigama koje navodno poticu od Boga. Medjutim takvih knjiga ima vise i one su ne samo medjusobno razlicite, nego nepomirljive. Znam da cu ovim sto cu ovde izneti uvrediti neke od vas, ali zelim da znate da mi namera nije da bilo koga uvredim, nisam namerno provokativan, jednostavno sam zabrinut. Ne vidim razloga da ocekujemo da cemo preziveti nase religijske razlike. Cini mi se da je brak izmedju tehnologije XXI veka i verovanja starih 2000 godina veoma opasna kombinacija.

Imala sam nameru da u ove sitne sate napisem jedan 'ljubavni blog' (bez smeha, molim). Tako sam se lepo i 'ljubavno' osecala danas, dobro raspolozenje drzalo me je ceo dan kao posledica izuzetno veselog provoda od sinoc, medjutim...
Dok se sporo podizao sistem na mom polu-mrtvom racunaru, uzeh da prelistam danasnji NIN...
...I u njemu predstavljanje BK Univerziteta, tacnije Fakulteta za trgovinu i bankarstvo "Janicije i Danica Karic". Znala sam za postojanje, ali nisam znala da se tako zove :) Elem, to saznanje me je dodatno oraspolozilo (mada je skrenulo moje misli sa 'ljubavne' teme o kojoj sam zelela da pisem)...

Petliću pevaču sutra me probudi...Probudio sam se napet. Stomak mi se čudno ponašao. Pomalo razdražljiv, nije mi sve jedno. Danas je ipak prvi školski dan. Pogledao sam ganz novu garderobu koju mi je mama spremila za prvi dan i ostavila preko stolice. Polako sam se oblačio i pazio da se garderoba slučajno ne izgužva i da se linije nastale od peglanja ne deformišu. Dugo i temeljno sam pravo zubiće i pazio da pasta slučajno ne završi na novoj majici. Dosta vremena sam proveo ispred ogledala razmišljajući kako da se očešljam. Odlučio sam da prvi dan u školu odem zalizan. Hm, pravi mali učenjak. Uzeo sam svoju školsku torbu koja je težila nekih 30kg, jer sam za svaki slučaj spakovao sve knjige, i sa osmehom izašao iz stana. Do škole sam pazio da ne ugazim u blato ili baricu. Ne smem sebi da dozvolim da mi patike prvog dana budu prljave. Stigao sam petnaest minuta ranije, ne smem sebi da dozvolim kašnjenje prvog dana.

Bio jednom jedan odličan bizmismen sa puno para kome se nije sviđalo da država ograničava sa kojim bizmisom i u kom procentu on, sav takav odličan, može da se bavi. Šta da radi jedan such bizmismen u such situaciji?

Postoji nekoliko mesta na svetu kojima bi se rado vratio. Avganistan je jedno od njih.

Upoznao sam Engleza koji u Kabulu zzivi od 1945 od kako ga je tamo zaboravila nekakva jedinica avijacije kojoj je pripadao. Kaze da mu nikada na pamet nije palo da se vrati kuchi.

Moj prijatelj Amir Shah mi je jednom rekao kako je najveci problem Avganistana "to ssto su ljudi zaboravili da rade." "Rat je, znas, predugo trajao, i niko se visse ne secha svog pravog zanata. Sve moramo da uccimo ponovo."

FeedbackVodim ovaj blog vec tri meseca, pa k'o velim, da rekapituliram. Trebalo mi je neko vreme da se uhodam, pisao sam o svemu i svacemu, nekad bih ub'o pravu temu (kao na primer Liban), nekad bih pisao nesto potpuno bez veze s mozgom (kao na primer ono o apstinenciji). Jednom recju, bio sam poprilicno nekonzistentan.

Setam se ja danas popodne po Bratislavi, kad mi pridje jedan gospodin (srednje) azijskog izgleda i pita me (na engleskom):

"Poznajete li vi mene?

Gledam ja coveka, prolazi mi od nekud kroz evidenciju ali nikako ne mogu da ga smestim ni u vreme ni u situaciju.

Onda me on pita:

"Da li ste pre jedno tri godine ziveli u Kabulu u ulici Wazir Akbar Khan i da li vam je cesto crkavao generator?"

Ili razlozi za eskapizam (Pres, Kurir, strah sudije…)

Vratio sam se sa odmora. Hvala na pitanju, bilo nam je lepo. Kako i treba da bude na odmoru, uostalom.

Robert MapplethorpeOdavno sam postao dete Hiprtexta, apsolutno van kontrole na pomen ADLS-a i zavisan od madonnalicious.com. Internet je moj pravi svet u kome Ja mogu da budem ono što jesam i gde srećem ljude koji govore ono što u van Neta nisu. Ipak, Internet je samo deo priče. Ovo je više neka druga priča. O Vašem tati, bratu, dečku. Ovo je priča o tome šta oni rade na Internetu.

Mislili ste da znate sve o Srbiji – varate se?
Mislili ste da znate sve o Beogradu – varate se?
Mislili ste da znate sve o ljudima oko sebe – varate se ?
Pročitajte ovaj blog i saznaćete mnogo više!
P.S. Ovo je priča koja pobija stereotip da su gejevi opterećeni sexom. Ovo je priča o hetero muškarcima koji maštaju o gejevima.

Sali se jedan moj prijatelj (koji je otisao u inostranstvo na skolovanje) kako mu je jako tesko tamo, jer ljudi ne znaju ko je Branko Kockica i on nema o cemu da caska sa njima.

Ovaj blog je posvecen jednoj od najdragocenijih emisija nasih prostora.

Zato sto je promovisala drugarstvo i znanje na jedan kvalitetan nacin.

Zato sto je nasa.

Branko Milićević

Najnovije pretnje upućene srodnicama žrtava genocida u Srebrenici pokazuju da su nosioci i izvršioci masovnih zločina nad bošnjačkim stanovništvom u zoni Srebrenice i dalje istrajni u svojoj krvoločnosti. Samozvani srpski patrioti koji svoj kukavičluk dokazuju skrivajući se iza anonimnosti kao što su svoje junaštvo dokazivali koljući nenaoružane muškarce, žene i decu, sada prete nastavkom genocida.

Pišem za European Union Institute for Security Studies studiju o saradnji u regionu zapadnog Balkana, pa sam sa mnogim policy makers i policy influencers u Srbiji, a i u regionu, razgovarala o tome šta je, zapravo, region, kakve su mogućnosti saradnje unutar njega, šta od saradnje očekujemo mi (region), a šta Evropska unija i da li bismo, uopšte, sarađivali da Evropska unija to od nas ne traži. Došla sam i do jako zanimljivog istraživanja, sprovedenog na uzorku od (opet!) policy makers i influencers, još 2002. godine  – recimo, da sagovornici iz različitih zemalja imaju različito mišljenje o tome šta je region (kada ih pitate da navedu zemlje regiona, odgovori različiti), da je privrženost regionu najizraženija u SRJ (počivšoj!), Makedoniji i Bugarskoj, kao i u poslovnim krugovima (nedavni dogovor Delte i Agrokora nešto govori), akademskoj zajednici i NVO, a najmanja među političarima i u medijima, nezavisno od zemlje...

It was just after the border crossing that the radio started to freak out. The Artic Monkeys’ tune crackled, popped, faded and was lost to static. I adjusted the frequency, frantically searching for the tune, but it had been lost to the ether.

In silence I edged further away from the safety of the Republic of Serbia into the no-man’s land separating the country from its neighbour. A large slow-moving lorry blocked my path and my view, ensuring that I didn’t catch sight of the Sava until the great river was almost upon us.

Otkrih slučajno (pošto ne gledam CNN) ovaj interesantan događaj od pre tri dana.

Dok je išao govor predsednika države, novinarka Kyra Phillips, dobitnica nekoliko Emmya, ćaskala je u toaletu, ali je ostavila uključen mikrofon pa je ćaskanje išlo „on the air“ i preklapalo Busha.

Išlo je to nekih minut ipo i da niko do tada nije primetio i isključio mikrofon. Toliko su pozorno slušali predsednika. :)

Upravo gledam dodelu MTV-VMA nagrada koja je JEZIVA...koja svake godine izgleda sve gore i gore koreografije playback ....reperi koji ustvari nemaju probleme jer su puni ko brodovi o cemu se radi ...sve isto zvuci....neke gistro ribe....u stvari mtv lici na tv pink... ......PEGLA....Sada nastupa JESIKA SIMPSON!???!ko je to uopste...Nemam pojma...u to ime zelim da pozdravim BEND MILI VANILI koji je zapravo bio po svom konceptu ispred svog vremen.Da oni ustvari nisu oni nego su to ustvari neki drugi ortaci da to nisu oni pevali nego su se samo slikali jer su oni GOTIVNIJI i TO JE SASVIM OK.A kasnije su bili STVARNO bili  ONIIpak se nadam da su MILIVAVILI nekako ipak pravili razliku izmedju PILETINE I RIBE!Sve u svemu smor......Gluposti i neukusu nema kraja..ali to moze da nas utesi jer upak nismo sami...jer tamo negde daleko isto ume da bude dosta ruzno...