ovo je bolonjska deklaracija. ovde su prateci dokumenti bolonjskog procesa. mozda oklevate da krenete u citanje tih dokumenata, posto iz svega sto je u javnosti moglo da se cuje moze da sledi samo da se radi o debelim knjizurinama prepunim detaljnih uputstava o poboljsanju kvaliteta nastave i istrazivanja. ne treba da oklevate.

u tim dokumentima ne pise skoro nista. potpisivanjem same deklaracije, srbija se u sustini obavezala na samo dve stvari koje vec nisu bile deo starog sistema – da ce svaki ispit da nosi odredjen broj bodova, i da ce svaku diplomu da prati ”diploma supplement” - dokument kojim se koncizno opisuje proces dobijanja te diplome. u bolonjskoj deklaraciji ne pise da osnovne studije treba da traju tri godine, da ispiti treba da se polazu preko domacih, da status nastavnika treba da zavisi od ocena koje su dobili od studenata i da treba povecati ulogu prakse u nastavi. nista tog nivoa konkretnosti ne pise ni u pratecim dokumentima bolonjskog procesa.

Vratio sam se pre nedelju dana sa odmora pa su mi još sveže impresije.

Ali najjači utisak nije ni more, ni sunce, ni klopa, ni kakva prsata Šveđanka nego jedno pitanje mog šestogodišnjeg sina.

Najpre mali uvod: Pošto smo odmor proveli ploveći glavne dečije impresije bile su sve te nekakve stvari vezane za brodove i plovidbu. Moj sin je posle fascinacije tipovima brodova, njihovom brzinom i snagom, pa imenima i karakteristikama vetrova i visinama talasa koje razni vetrovi proizvode, prešao na malo apstraktnije stvari pa je zaključio da svaki brod na krmi i/ili na jarbolu ima zastavu neke zemlje. Tek tada je zapravo shvatio da nema svaka zemlja samo fudbalski dres nego ima i zastavu pošto smo žena i ja lišili decu makar u detinjstvu kljukanja glupostima tipa znakovlja i nazivlja.

Top-Secret World Loses Blogger
CIA Contractor Is Fired When Internal Post Crosses the Line
By Dana Priest
Washington Post Staff Writer
Friday, July 21, 2006; Page A15

Christine Axsmith, a software contractor for the CIA, considered her
blog a success within the select circle of people who could actually
access it.

Google OSSGoogle nešto sprema, a ja nemam vremena da proverim o čemu se radi.
Jedan od njihovih vođa raznoraznih novih (Beta) projekata Greg Stein (engineering manaђер) najavio je to juče na svom blogu, ali samo šturo, pozivom na razgovor na tu temu u četvrtak 27.jula na 8-mom godišenjem skupu OSCON-a (Open Source Convention) u Portlandu.
Imajući u vidu gde je radio ranije i čime se još bavi ovaj čovek (bivši zaposleni source code managementa CollabNet-a i sadašnji predsedavajući upravnog odbora Apache Software Foundation), pretpostavljam da će novi servis Google-a biti namenjen Open Source zajednici. Videćemo, zapravo, čitaćemo.

11:59. Telefoniram sa IT službom za podršku jedne velike i svetski poznate kompanije. Ljubazni kolega mi objašnjava zašto je došlo do problema i kome će se obratiti za dalju pomoć a onda odjednom prekida rečenicu i deklamuje "žao mi je, ja upravo krećem na pauzu za ručak, da li možemo da se čujemo za sat vremena."

(Ovde su pauze za ručak svetinja.)

"Naravno, nema problema, nazvaću vas u 13:00."

Zovem u 13:02 (namerno mu ostavljam nekoliko minuta vremena), kolega se javlja i na moje pitanje da li sada ima vremena odgovara "upravo sam se vratio sa pauze, još samo da operem zube, zvaću vas za 5 minuta."

SCG lepotica i zver pedofilŠta radi taj Glodur u Politici? Alo Ljiljano Smajlović, probudi se! Nisi valjda neobaveštena kao i tvoj Premijer. Šta ti radi kolega Glodur iz Ilustrovane pollitike, Momčilo Jokić?

Mnogi su u Srbiji bili izdajnici. Uvek smo imali neke izdajnike, jer totalitarno društvo, koje jedino izgleda poznajemo, ne može da opravda svoju prirodu bez izdajnika i onih sličnih njima. Ali, ni demokratija ne može da se uspostavi ako se ne pobede oni koji su joj protivnici, ako se ne definišu, ne nazovu pravim imenom. Nažalost, ljudima koji se bore i žele slobodno društvo, a posebno oni koji su zbog toga dobijali etikete izdajnika i stranih plaćenika, vrlo je teško da bilo koga nazovu izdajnikom. Ali to nipošto ne znači da izdaja i izdajnici ne postoje. Izdaja se (kao i rat) događa, izdajnici postoje, kao što postoje i ljudi koji obavljaju druge delatnosti. Posebne su priče što je izdaja gnusna rabota i što je to u Srbiji termin kojim totalitarne službe označavaju i uništavaju borce za slobodno društvo.

Drecun Prvi Zaverenički(...) i ne samo B92, već i sve što ima veze sa kretanjima u svetu nakon 1804. godine, kada je u Marićevićevoj jaruzi, Karađorđe izabran za vođu ustanka. Tada nije bilo Interneta, niti ljudskih prava, još manje priče o rasizmu, fašizmu ili politički korektnom govoru.Dvestadve godine nakon toga, Srbijom "krstare"  impotentni, frustrirani, slabobubrežni  gusari! Uglavnom se trude da isprave istoriju,  sakupljaju i  broje kosti od 1940. pa na ovamo i sasvim nesvesno (sic!),  svojom jeftinom retorikom vraćaju nas unazad, kako bi nam čitali crkvene kalendare i pisali nepismenom plebsu po koju molbu kralju.Neki od nijh su Brana Crnčević, Milovan Drecun, Kosta Čavoški, Bora Čorba i Prele...

Za Zeljku Buturovic
  
I tako .... Najbolji nacin da proputujete svet je iz Vase fotelje. Pa da ... google map i udri po svetu - uzduz i popreko. Kada neka satelitska slicica u nekoliko nijansi sive boje ostavi na Vas poseban utisak, lepo prislonite glavu uz monitor i digitalnim fotoaparatom zabelezite ovaj nezaboravni trenutak! Pa onda dalje ....

Organizatori projekta Putujemo u Evropu ( a ja sam jedan od njih ) posli su od cinjenice da ovakvo putovanje nije luksuz - jer spavanje u hostelima i putovanje vozom to stvarno nije...
To je prilika da mladi ljudi otvore vidike, da upoznaju druge kulture obicaje - a da to ne bude preko TV serija, filmova ili interneta kako Vi predlazete. Drugo, ova grupa od 200 studenata nisu streberi - to su najbolji studenti u Srbiji. A ideja je da se uspesnost nagradjuje - ja stvarno ne razumem sta je tu lose !!
Pa u tome je i problem naseg drustva - oni koji u skoli dobijaju petice su budale, a kajlasi, prsate pevacice i kokainski zavisnici su cool. Prosto da te bude sramota sto si dobar u bilo cemu. Najbolje je biti prosek - to je najsigurnije.

trenutno se nalazim u hamburgu gde je stvarno super! u gostima sam kod nekih super Hamburgera :) studenti, rade, zive sami, gajba im im u centru, ogromna, zanimljivi, lepi... sutra palim za amsterdam u koga ulazem mnogo nade, jer holandija j zemlja obecana!

no, ono shto sam htela da podelim sa ostalima su moji utisci iz berlina gde sam ostala 3 dana. prva impresija je da je to uzasno moderan i organizovan grad (najkomplikovanija mapa gradskog revoza, ali funcionishe). ceo grad je na sebi nosi oziljke iz druog svetskog rata, to se , prema mom mishljenju, vidi na skoro svakom korak. ipresivno je kako su uspeli za tako kratko vreme da se dignu iz pepela!

 identitet

Pitanje smisla javnog objavljivanja bilo čijih zapažanja i njihovo komentarisanje na blogu, nekoliko puta je ovde rečeno, podrazumeva izvestan fair play u ophođenju, kako onih koji pišu i objavljuju teme ali i onih koji na iste odgovaraju. Kako je već u nekoliko navrata bilo primera koji jasno ukazuju da je to nemoguće, naš je administrator vratio mogucnost svim nosiocima tema da bespoštedno brišu komentare koji na bilo koji način imaju tendenciju da blate i vređaju onoga ko ih piše. Bez ikakve sumlje u tom prednjače komentari na objavljenje tekstove B. Srbljanović koja u jednom trenutku bez moći da ih više briše, objavljuje „razlaz“ ekipi koja to radi, pa se i sama baca na vedrije teme, što je aposlutno prihvatljivo. Istina je da se to kod mene jako retko dešava, ali jednom sam čak bio prinuđen da ukinem temu, a sad naprotiv povodom komentara na moju temu „ odveć preljepa a tuđa“ koji sam hladno mogao da izbiršem otvaram temu kojom želim da odgovorim i „Srbi iz Praga“ i načinu razmišljanja koje ljudsko ali i so –called srpsko dostojanstvo dovodi u pitanje.

   Svojevremeno dok sam čitala i prevodila Hanu Arent naletela sam na jednu za mene ključnu priču, koju ću slobodno prepričati... Za vreme Hitlerovog režima u Nemačkoj sreću se dve prijateljice , jedna Jevrejka jedna ne/Jevrejka. Upravo zato sto su drugarice pominju tu razliku.
    Toliko o jednakosti, ne postoje apstraktna a priori jednakost izmedju živih/ mrtvih, žena/ muškarca, gejova/ strejtova, bogath / siromašnih, zdravih i bolesnih...Od konteksta, od različitosti, od diskriminacije polazimo i učimo solidarnost, toleranciju, istoriju i političku angazovanost.

Washington Post

News Alert

House Majority Leader Tom DeLay Indicted

-->

Serbia's Intransigence Rather than join the Europe of the 21st century, the country's leaders cling to a failed nationalism.

Monday, July 24, 2006; Page A18

  Dragi Adame, kao što vidim prilike se menjaju. Posvuda, pa i u tvojoj Poljskoj. U Srbiji je, manje-više, sve po starom – nacionalisti kolo vode, plaše narod komunistima, anarhijom i gubitkom nacionalnog identiteta. Srećom, sve je pod kontrolom – nemamo više s kim da ratujemo. Istrošilo se, moj Adame, i ono ljudsko i ono ekonomsko. U našim je novinama, kao što je red u normalnom svetu, sve više tekstova o tome šta se gde dešava.

Tek moderno društvo, u kojem se javlja osećaj za one druge, tek društvo međusobno povezano i ekonomski i politički, putem turizma ili masovnih medija, dovodi do svesti da su svi ljudi pripadnici istog, jednog jedinog čovečanstva smatra sociolog Hans Joas. Dr Hans Joas je, inače, profesor na univerzitetima u Erfurtu i Čikagu, a  nedavnom  osporio je do sada preovlađujuće teze o poreklu  ljudskih prava.  “Uobičajeno je u zapadnom svetu da se koreni ljudskih prava traže ili u hršćanstvu ili u filozofiji prosvetiteljstva. Ako su koreni u hrsćanstvu zašto je trebalo više od 1.700 godina da se ljudska prava učine važećim za sve? S druge strane, univerzalne vrednosti nisu plauzibilne s logikom uma, pa im ta činjenica odriče "samo" filozofsko poreklo. Istina je da su neke američke religiozne grupe u predrevolucionarnoj Americi  zahtevale ista prava za sve ljude, pa su ti njihovi zahtevi vrlo važne karike na putu univerzalizacije ljudskih prava. Ali, tek je kapitalizam omogućio njihovu univerzalizaciju, tek je moderno vreme omogućilo njihovu realizaciju……Tek moderno društvo, u kojem se javlja osjećaj za one druge, tek društvo međusobno povezano i ekonomski i politički, putem turizma ili masovnih medija, dovodi do svijesti da su svi ljudi pripadnici istog, jednog jedinog čovečanstva....I još nešto, tek sa formiranjem "svetske javnosti" (Habermas), koja sebi dozvoljava i iz daleke distance da skandalizuje gaženje ljudskih prava, bilo gde da se gaze, ona i jesu definitivno postala univerzalna!”