To help combat the scourge of organised crime in places like Belgrade and Sarajevo, foreign governments have invested millions in the construction of spanking new courthouses to assist with something called “the rule of law”.  In Bosnia & Herzegovina, they’ve gone a step further. They sent the lucky people there foreign lawyers, to work in the Bosnian State Court and prosecute corrupt oligarchs and war criminal mafiosi. At least, that was the plan. 

Unfortunately, sometimes the international organised crime prosecutors didn’t actually have much, if any, experience of prosecuting organised criminals before getting the job.

Kratak povod za ovaj tekst može se naći u akciji opisanoj u više detalja na blogu Marka Vidojkovića, kao i na izvrsnom sajtu http://www.petipark.bravehost.com/index.htm. Dakle, osetite se pozvanim na protestni koncert u subotu, 17. II 2007. u 14h na spornojPanj iz eks-parkića: predlog za novi simbol gradskih čelnika lokaciji "Petog parkića" u Ulici Stanislava Sremčevića na Zvezdari, gde se građani već godinama natežu sa bahatom urban-mafijom koja je razrušila parkić, posekla drveće i razorila jedno lepo dečje igralište u cilju zidanja nekakve pompezne garaže i "komercijalnih objekata" (čitaj: turbofolk tržnog centra). Posebno iritantan momenat u ovome jeste zidanje garaže, jer ne dao Bog da mafijaški audiji, mercedesi, leksusi i druga krvava vozila (čast malobrojnim izuzecima) moraju da stoje na kiši ili snegu. I to u situaciji kada je broj vozila u Beogradu ionako po procenama stručnjaka sa Saobraćajnog fakulteta približno trostruko veći nego što saobraćajna mreža može da izdrži, a količina smoga nikad veća.

koliko se nisko može sletetiZoran Stanković večeras gostuje u Poligrafu. Imajući još uvek veru u istraživačko-pressing novinarstvo B92, nadamo se da će ministar vojni biti dobrano propitan oko istraga o okolnostima pod kojima je  nastradalo više od 20 vojnika od 2004 na ovamo. Nadamo se i da se u emisiji neće čuti, ili da će se bar na nju reagovati, fraza "gospodin Mladić". Nadamo se da će ova tema imati bar istu miutažu kao i "Afera Puholek."

mrzim cigane koji treba da idu i indiju i mnogo se razmnožavaju. zovem se o64 xx35267 i tako se više puta u toku jednog sata zovem

imam 30 dinara, mogu da platim i + 18% PDV.

koristim plemenitu emisiju timofejev na nacionalnoj frekvenciji, posvecenu romskim pravima i za 35,4 dinara saljem sms poruke rasisticke sadrzine. to je moja misija

BerlinaleJoš je ostalo nekoliko dana do kraja Festivala u Berlinu. U glavnom programu još se uvek nisu izdvojili neki posebni favoriti. Možda su očekivanja bila prevelika. Festival je sam sebi postavio tako visoke standarde da ih je nekada teško dostići. Čini se da je ovaj put selektor festivala želeo da ide na sigurno, bez previše eksperimentisanja ili rizika.

   U ponedeljak cu na blog postaviti "play listu", koju cu napraviti iskljucivo rukovodeci se Vasim komentarima'. Milan Lukic, D.R. i ja imamo zelju i volju da se ta "nasa" muzika emituje narednih dana na radiju B92.                                                    ja slusam rege Dakle do ponedeljka, u okviru projekta, "Top lista" ,Blog B92, saljite svoje trenutne hitove, one koje slusate sada, kod kuce, na poslu, u gradu.  Sta u ovom trenutku slusate. Listu cu, narezati na disk i hvaliti se po gradu da imam nesto do sada nesvakidasnje. Vi isto tako mozete kreirati listu na disk, gde god da ste trenutno u svetu, tako da cemo, ekskluzivno, samo mi imati taj nosac zvuka.

Tanja Ostojic praznik drzavnosti

praznik vojske

verski praznik sretenje

sve na isti dan u jednoj maloj klaustrofobicnoj zemlji ...

Tanja Ostojic

http://www.kultur.at/howl/tanja/

Сретење

Данас је дан који би за грађане Србије требало да представља исто што и 14. јул Фрнцузима, Дан незвисности Американцима или краљичин рођендан њеним верним поданицима у Уједињеном Краљевству. За разлику од становника ових демократских држава ми смо овај празник сами изабрали. Ипак, да данас није нерадан дан, тешко би се могло рећи да је празник. Зашто је тако? Како то да код нас најмање поштујемо нешто око чега се сви сложимо, а најслабије чувамо власништво које је заједничко?

Let 3Travnik, BIH, zabrinuti direktor centra za kulturu ove općine, Emir Maličević. Zabrinut, dakako, za osjetljive oči svojih sugrađana pokušava da uvede, bez pardona, cenzuru nastupa hrvatske grupe Let3. Kaže majstor: "Možda su Zagreb i Sarajevo spremni za Let3, no Travnik nije." I još: "Cenzura mora postojati". Sad da ne polemišem ja mnogo o tome šta mislim o onima koji se zgražavaju nad golim ljudskim tijelima preneću priopćenje za javnost grupe Let3 u cijelosti a reakcije javnosti možete čitati i ovde .

stvarno neobična vest.

kako je čudno ovo da ljudi koji strašno propate, dođu do nekog nivoa ludila kada njihova patnja prerasta iz očaja u besnilo?

mladi srebreničanin, jedan od retkih preživelih u masakru srpskih trupa nad tamošnjim stanovništvom tokom građanskog rata u bivšoj jugoslaviji 90ih prošlog veka, počinio je strašan masakr u Solt Lejk Sitiju, u američkoj državi Juti. osamnaestogodišnji mladić je otvorio vatru u tržnom centru na prisutne ljude, odvodeći u smrt petoro pre nego što ga je policajac oborio hicima iz vatrenog oružja.

Ozbiljni, veliki ljudi – bukvalno. Nekoliko njih od dobrih metar 95 i na gore, oko 35 godina, proćelavi, razbacani... Sigurno imaju žene i decu. A skaču kao klinci i sa još hiljadama njih viču »Ko ne skače taj je Cigan, ko ne skače taj je Cigan!«. I još gomila takvih idiotluka – a sve se završi sa željom da se takvo ponašanje razume, jer delimično izaziva neku krajnje neočekivanu privlačnost. 

Bio sam, dakle na košarkaškoj utakmici. 

P showPredstavnicima vlasti stalno postavljamo pitanje šta su uradili povodom ovog ili onog pitanja, ovog ili onog slučaja. Povodom dana zaljubljenih, iako od njih nismo tražili poklonili su nam još jednu šećerlemu – Rezoluciju. Sada narod može da spava, jer ima Rezoluciju. Sutra je Sretenje, što je nova šećerlema, jer narod pored rezolucija voli i da praznuje, pa mu je vlada i to omogućila. Najviše će, naravno, da slave oni koji nisu vlasni.

Mene raduje nova Rezolucija. Kao što volim da vidim nove projekte-materijale-hitove naših tzv. estradnih zvezda (naročito onih najvećih), jako volim da vidim & pročitam nove rezolucije-deklaracije-proglase naših političkih partija (naročito vladajućih). Obe materije me iznova zabave & nasmeju, ali posle njih ostaje čuveno pitanje – „Zar je moguće još gore od ovoga ?“ Moguće je.G show

Obe tvorevine su opijum za mase. Kada se neka pevaljka WITH novi projekat pojavi u Grand show, a ja počnem da zanovetam, moja baba obično kaže „Pusti me da čujem, što moraš samo da zanovetaš“. Onda ona otvori oči i upija sve što dolazi sa TV ekrana. Kada se naše političke zvezde pojave u emisiji Parlament show, moja baba potpuno istim rečima proprati moje gunđanje. Kada ućutim, ona upija svaku reč koju oni izgovore kada izađu na podijum koji tada nazivaju govornicom. Vidim da se oseća potpuno isto kao da gleda Grand show.

Martti Ahstisaari: Bole mene, ja voziti bicikloNaši dragi skupštinski poslanici, osim tamo nekih izdajnika iz neke izdajničke koalicije, su u nedostatku toalet papira obrisali guze planom tamo nekog Ahtisarija, iz tamo nekih Ujedinjenih nacija. Šta ćeš, naviklo to na novine i štampani materijal, ne vole ove troslojne mekane mirišljave toalet papire. Neka, tako i treba, svaka čast junaci, Srbija se pred Ahtisarijem guziti neće. Ali srpsko sudbonosno ne, nije tema ovog bloga.

Radikali su danas pokazali svoju podršku inicijativi da se u škole uvedu uniforme i kecelje, pa su svojim primerom pokazali da i narodni poslanici treba da imaju svoje uniforme. Šta se to beli u skupštinskoj sali, jal je snijeg, jal su labudovi... Nit je snijeg, nit su labudovi, već su to srpski radikali... Ali novi radikalski modni trend, nije tema ovog bloga.

Tema ovog bloga je nešto mnogo bitnije, nešto što treba da zanima svakog Srbina i Srpkinju, kojima još uvek nije amputiran patriotizam. A to je: „Ko je najveća skupštinska zvezda? Lidija Vukićević – The Curly ili Borka Vučić – The Indestructible?

Death Dives a Flame Red Yugo

I’ve no idea what I’ve done, but apparently I’ve upset a lot of people.   For a while I thought that maybe I’d acquired a late-onset paranoid personality disorder, a surprisingly common condition apparently, in men of a certain age that’ve been around a bit.  But it can’t be that; I’ve looked in the reference books and it’s clear that I don’t meet any (well, not enough) of the important diagnostic criteria. No, my paranoia it seems is probably just a natural by-product of living in the first decade of the 21st century, aggravated by a foolhardy readiness occasionally to venture out with my car onto Serbian roads.  It’s there that I’m confronted with irrefutable evidence that hundreds of angry people I don’t know and I’ve never met, are all trying to kill me.   And I’m not the only one. 

 Spomenik Joakimu Vujicu

Lepo je kad neko od nas sa Bloga uradi nesto dobro, istinski vredno, dobije kakvu prestiznu nagradu.....

Biljani Srbljanovic ce sutra uvece biti urucena ova prestizna srpska nagrada, u najstarijem nasem pozoristu, koje bi danas, konacno, na moju inicijativu trebalo da vrati svoje prvo i pravo ime KNJAZESKO SRBSKI TEATAR.