Srbija na CNN-uKada se stavi u isti kontekst Srbija i CNN do nedavno je prva asocijacija bilo ratno vreme devedesetih. Ovoga puta, gledaoci širom sveta mogu da gledaju Srbiju u pozitivnom svetlu kroz video kampanju koja je danas krenula na CNN-u, pod sloganom "Moments to Remember" ("Trenuci za pamćenje").

Mnogi su već čuli da će ova kampanja da košta 500 000 evra i po meni to nije toliko mnogo za stvaranje pozitivnog imidža Srbije u svetu, koji je svima nama potreban. Ta cena je dovoljna za maksimum 5000 sekundi u prime timeu na vodećim TV stanicama u Srbiji ako nije uračunat popust. Iako sam čuo podatak da CNN u Americi i nije nešto gledan ipak je to simbol globalne televizije i za očekivati je da preko 100 miliona ljudi vidi spot Srbije.

Recimo da ne znate ništa o porezima. Totalni laik. Pretpostavite da ste dobili domaći zadatak da ocenite poreski sistem u Srbiji. Šta bi bio vaš prvi korak? Ono što bi meni prvo palo na pamet je: ima li negde neki primer uspešnog poreskog sistema, pa da uporedimo. A vama? Pa kakav je naš poreski sistem u poređenju sa poreskim sistemima na razvijenom zapadu?

foto: aleksandar anđićKao čovek koji je realnosti uvek išao u susret, prevaziđenim srednjevekovnim modelima i konceptima države i nacije Srbije devedesetih, dr Zoran Đinđić je suprotstavio je viziju modernog, emancipovanog, građanskog društva. U društvu laži govorio je istinu, narod sklon mitomaniji i samozavaravanjima konstantno je suočavao sa istom. Učio da se između pragmatizma i idealizma današnji svet uvek odlučuje za ovo drugo. Maničnom strahu od (bilo kakve) promene suprotstavljao je jasnu viziju i konkretne primere u kom pravcu ta promena treba da se odvija. Lestvicu je svakodnevno podizao, sa punom svešću o izgubljenom vremenu i jedinstvenoj šansi koju su srpsko društvo i država imali...

Nisam siguran koliko se o drugarima autistima tačno zna u našem društvu, ali možemo slobodno da kažemo da su i oni, ljudi zarobljeni čudnim prepletom genetičkih struktura u tom neobičnom stanju; i mi, njihovi terapeuti, vaspitači, instruktori, učitelji i drugari, sasvim marginalni likovi, u svakom smislu uzev i govoreći.

Srećna svima Nova godina. Malo kasnim, ali možda sam i поранио? Želim vam da ove godine, a ako ne ove onda svakako u narednih nekoliko godina, uradite sledeće:

Sneško Belić: definitivno mu preti izumiranje1. Kad padne sneg, napravite Sneška Belića, grudvajte se, idite na skijanje ili barem na sankanje. Evo, biće i topova za sneg, a ne možemo imati i topove i buter, a buter je ionako pun holesterola. Uživajte u snegu, jer snega uskoro neće biti.

2. Klopajte morsku ribu, tunu na primer, ili neki manji lubin, može i skuša, samo na gradele, pa prelijte toćom (beli luk i peršun u maslinovom ulju) i  limunom. Dobar tek, jer morske ribe i tropskog voća uskoro neće biti na našim pijacama. Biće doduše sušenog bakalara, ali može da se desi da i on izumre.

Govor mržnje is in the air. Odavno. Od početka devedesetih.

dajete li ovome znacajSećata li se letošnjih  G17+ obećanja o deradikalizaciji Srbije?Sećate li se kada je i zašto  "G17+stručna deradikalizacija“ najavljena i koliko je trajala? Sećate li se kako su  na to jesenas reagovali ostali iz ekipe? Mečka je ovih dana zaigrala još pred nekim vratima. Onih koji su pre mesec-dva promovisali vašare kao sredstvo deradikalizacije, praveći vašar od ozbiljnijeg pokušaja da se Srbija suštinski deradikalizuje.  

Dule Nedeljkovic ima novi sajt za svoju predizbornu kampanju. Pogledajte ovaj link. http://www.jaznamnajbolje.com/kampanja.php?id=13612

I decided this Christmas to treat myself to some cable internet from my beloved provider SBB. What with the holiday season upon us and the nights well and truly drawing in, I thought I might well sit at home and enjoy whiling away the hours surfing the net. However, as luck would have it, I had none and instead I spent most of the holiday season attempting to track down and break the will of SBB in a still vain attempt to get my hands on the internet access I had so stupidly paid for. I think that I have actually spent more time listening to recorded telephone queue messages and standing in record-breakingly slow-moving queues than actually surfing.  

Citam nesto temeljitije blogove ovih dana i potvrdjujem sopstvene stavove o Srbiji, o tri Srbije tacnije. Postoji, naime, liberalna Srbija koja je otvorena, ponekada uticajna, ponekada tiha, znala je biti i pretiha, ali nikada potpuno sutljiva, cesto napadana i iznenadjujuce izdrzljiva nakon svih ovih godina. Cini mi se cak i da se povecava ova Srbija iako ne vjerujem da moze dovoljno narasti pa da odluci o usmjerenju nacije. Ne moze zato sto je snazna i druga Srbija, ona fasisticka koja broji sigurno dva miliona ljudi.

Srecni vam protekli i buduci praznici.

london eye

U Londonu slavlja počinju oko 31. oktobra kada je Halloween

Danima pred taj praznik rumene se bundeve svih veličina u izlozima i na tezgama uličnih piljara.

Tako to ona radi.

Molim komentare...

Христос се родиДирљив призор. На дан Рождејства Христовог наше главешине пред камерама јавно удишу облаке тамјана и театрално се крсте широким покретима, као мужици, не би ли свима показали колико је вере у души правога Србина. Како ли су они, који данас Божић славе по  телевизорима, славили ономад, када их је већина била у СКЈ? Зашто мисле да нас занима њихова преданост Богу и цркви у секуларном друштву?

Danas mi stiže moja najbolja drugarica, mimo sedam gora, poprilično reka, mora koga već dugo nema i par priprema za šengen. Istovremeno u Sloveniji počinju rasprodaje i sezonska poniženja. Jedva čekam. Nismo se videle već manje od mesec dana, toliko toga se desilo, što mora da se detaljno ispriča u dimu, koji se diže iznad kafe, uz poverljivo naginjanje glava poduprtih laktovima.

u par boja 

Možda me je jutrošnje nenamerno prelistavanje juče dobavljene knjige Igora Mandića „Sebi pod kožu“ učinilo uznemirenim, možda je probudilo u meni zaključane emocije, možda me uzbudilo desetak poslednjih stranica njegovog dela o priči koja ga boli do nestajanja, pa ispitujem po dokonom nebu Jadrana svoju prošlost trudeći se da ne budem patetičan i ako to i može tako da izgleda.

Moram danas neke novinare da priupitam, da li je sve u redu sa njihovim probavnim traktom?

Novosadski Dnevnik je u vikend izdanju objavio vest o tragediji u kojoj je dvoje ljudi izgubilo život a koja se dogodila u automobilu na putu Mošorin – Šajkaš, prošlog četvrtka.

Uvek je strašno pročitati ovakvu vest ali je strašno i kada novinaru, koji izveštava o tragediji, iz debelog creva na svetlost dana blućne ideja da se raspituje o nacionalnoj pripadnosti nastradalih. I da onda to objavljujući u drugom pasusu razmaže po nama svima.