Žene u crnom – Beograd poslale su na osnovu zakonskih propisa o pravu na slobodni pristup informacijama od javnog značaja 9. oktobra 2006, uz podršku 23 grupe koje čine Mrežu Žena u crnom Srbije, niz od 14 pitanja raznim domaćim i međunarodnim institucijama. Pitanja su se odnosila na broj civilnih i vojnih žrtava u ratovima 90-ih godina, broj invalida i izbeglica, broj dobrovoljaca iz Srbije na ratištima van Srbije, broj nasilno mobilisanih, procenat odaziva na mobilizaciju, broj krivičnih i prekršajnih suđenja dezerterima, broj pobuna rezervista, broj mladih koji su napustili zemlju da bi izbegli mobilizaciju, kao i broj mobilisanih izbeglica.
Pitanja su upućena na deset domaćih i na 4 međunarodne adrese.

mir, pravda, jednakost, sloboda

Negde krajem dana koji prethodi "najradosnijem od svih radosnih praznika" (namerna greška) počeli su da se gomilaju telefonski pozivi. Prvo mi je jedan prijatelj ispričao kako će u Vojsci svi glasati u rasponu od SRS preko DSS do Obren Joksimović-zajednica Srbije zato što misle da će te partije zaustaviti otpuštanje ljudi u vojci (naročito civila na službi u Vojsci). Onda sam dobio poruku "*** - ovo su tri pahulje ljubavi, pošalji ih dragim osobama i meni nazad, ako ti se do Badnjaka bar tri vrate, za Božić će ti se desiti ono što već dugo čekaš! Deluje!". Zatim me je pozvala prijateljica i veoma ozbiljno zahtevala da noćas ne pišem nikakav blog glede SPC, religije, verske tolerancije i sličnog.

Rekla mi je da bi bilo lepo da napišem nešto što može da izazove malo manje oprečnih komentara ili nešto što može doprineti razumevanju među ljudima u Srbiji. Zamoljen sam da ne pišem o današnjem skandaloznom dodatku u novinama koji se zove "Hiljadu dana Vlade Vojislava Koštunice", funded by Vlada Srbije, a ni slučajno o delu poslanice P.P. koji se protivi abortusu i sličnim skandalima koji su obeležili 6. januar.

-Opštoj euforiji primitivizacije Srbije i dokazivanja ko je “bliži” narodu, slamarici, selu ili oboru, ko je duže nosio opanke, ko je veći “domaćin” ili ko će bolje da zastupa “narodnjačku Srbiju” (što je naziv za: “pokaži sebe što prirodnijim, izvornijim, primitivnijim, vulgarnijim”) priključio se i predstavnik “građanske, evropke, obrazovane” Srbije – Boris Tadić. Iako ni njemu u kampanji ne nedostaju: šajkača, štala, kuvana rakija i narodne mudrosti, za “najradosniji praznik Srba” odlučio se da svoje “mudrosti” podeli sa svojim stadom i to preko štampane hartije zvane “Kurir”, upravo najzanačajnijeg simbola primitivizma, kriminala, destrukcije, zla – svega najgoreg što obeležava prvu deceniju XXI veka u Srbiji, u kontinuitetu sa poslednjom decenijom XX veka!

"Izgleda da prostor i vreme nisu, jednostavno, pozornica na kojoj život igra neku svoju igru, nego su organizacioni fenomen nečeg dubljeg iza" - Robert B. Laughlin, The Nobel Prize in Physics 1998.

Ovo je blog napisan pod agresivnim pritiskom "mafije" fizičara na blogu, a o bilo čemu interesantnom u fizici.

Ja ću samo napraviti popularan uvod u priču o prostoru. Još je Anaxagoras pre 2,500 godina pričao o etru (ether) koji nas okružuje. I ako Ajnštajn nešto nije voleo to je bila ideja tog etra. I kako onda često biva kad u ogledalu vidimo ono što želimo, a ne ono što nam je prikazano, realnost je na Ajnštajnov hir odgovorila hirom - on nam je doneo opštu teoriju relativiteta koja, između ostalog, kaže da je gravitacija u stvari manifestacija zakrivljenog prostora i vrmena na tom mestu prisutnom masom. A kako možemo nesto da zakrivimo ako nije materijalno.

 citam redovno, priznajemPiše, LW MiM, kako bi je okarakterisao  NIN

*blog je u spomen mom drugu Kiri Simiću, nekadašnjem  glavnom uredniku NIN-a, koji je za vreme njegovog rukovođenja postigao neponovljive uspehe u ugledu i tiražu

   Mladih ljudi koji su od proslih izbora, na ovamo, dobili pravo glasa, po recima Marka Blagojevica ima 240.000. To je broj glasova dovoljan za 15 do 17 poslanickih mesta.

   Na slucajnom uzorku po kraju, medju klincima dosao sam do zakljucka:

   -25.ooo njih je upisalo neki fakultet. Vecina menadzment i piaring.

   -40.ooo ima bogate roditelje i lozi se na "brzinu"estrade.

Flavia of RuritaniaSnezana of Serbia Pomocnica ministra odbrane Srbije,Snezana Samardzic-Markovic upravo je na B92 teveu izjavila (izmedju ostalog) da cemo od NATO-a trazite LEPSE uniforme. Zauzvrat cemo im, izmedju ostalog ponuditi nase medicinsko iskustvo na terenu jer smo na zalost stekli RUZNO znanje kakvo oni nemaju.Nensi Pelozi , zena koja izgleda 20 godina mladje od svojih godina i ne zeli rat u Iraku preuzela je komandu donjeg doma u SAD-u. Mozda se konacno nesto i dogovorimo oko tih uniformi i ratova.

Портали на Википедији су посебне странице посвећене одређеној теми или групи чланака. Портал посетиоцима служи као централно чвориште чланака из неке области где се може пронаћи низ издвојених детаља коју је каратеришу, као што су: изабрани чланак, изабрана слика или новости. С обзиром на то да се овакви детаљи махом могу пронаћи и на главним странама Википедијâ, портал представља главну страну неке области.

In hopes of avoiding the holiday blues that were almost guaranteed by spending December 25 (my Christmas) as though it was any other Monday in Belgrade, I headed off to Slovakia to visit a friend and her family for the holidays. Despite three days of family meals, spiced up by the surprising quantity of becherovka consumed by all generations in attendance, I managed to spend some time seeing Bratislava and Slovakia’s castle-filled, western region. As my friend and I strolled through the center of Bratislava, I commented on the freshly painted, colorful facades of the surrounding buildings and the excess of signs pointing the way to castles, churches, and famous birth places. “Eh, we’ve been European Unionized,” she said.

I dalje svakog dana jedna žena u Srbiji umre od raka grlića materice iako je taj oblik raka izlečiv.
Kažu da svi planovi idu ka tome da se situacija u zdravstvu ukupno popravi?
Kada? U kom gradu?
Planovi će možda biti isti a možda potpuno drugačiji posle 21. januara.
Stanje u zdravstvu će i dalje biti jadno.

Važno je, pri tom, da se ne zaboravljaju neke priče:

It's true: Đavo nosi PraduPopularni talijanski TV voditelj Fabio Kanino je u svojoj emisiji rekao da je papa Raca homoseksualac, jer nosi crvene Prada cipelice (kao Doroti s one strane duge) i sunčane naočale Serengeti Bushnell. Kanino je inače svoju emisiju na dan kada je papa Raca izabran za papu otvorio kadrom ružičastog dima koji se uzdiže iz vatikanskog dimnjaka.

Za razliku od nekih pravoslavnih kolega, koji vole nejake dečake, papa Raca je za svog dečka, kako kaže Kanino, odabrao pravu muškarčinu, svog ličnog sekretara monsinjora Georga Gänsweina. Kada je Raca došao na ovu poziciju zahtevao je da Georg bude njegov lični sekretar: „Il’ Georg, il’ ’ladna Morava!“

Ove nove informacije, koje je sa svetom podelio Fabio Kanino, samo dokazuju tvrdnju da nema većeg homofoba od skrivenog homoseksualca. Kako drugačije objasniti njegovu kampanju protiv homoseksulaca?

Moj boravak u Beogradu za vreme ‘njihovog Bozica’ je priordno bio ispunjen zapazanjima sta se sve promenilo. Ne moze se bas mnogo toga promeniti od avgusta, kad sam poslednji put bila, ali su mi tri stvari zapale za oko. Prva je kolicina novih zgrada, pogotvu poslovnih. Zatim broj otvorenih hipermarketa, pracen velikim brojem ljudi koji kupuju u njima. Deluje da se ima sta potrosilti, a po izboru robe zakljucujem i da ima na sta. Poslednje zapazanje je da se na svakom cosku otvorila ekspozitura neke banke.

"Čuvaj se čoveka koji ružnije izgleda kad se smeje nego kad je ozbiljan"Evidentno je da Koštunica koristi iste matrice koje je koristio i Slobodan Milošević svojevremeno. Gotovo po pravilu radi se ili o kompromitujućim ili obavezujućim materijalima. Kod Zdravka je, verovatno, ovo drugo u pitanju. Zdravko je po prihodima najveća estradna zvezda, pa naravno i najveći poreski obveznik, zbog čega mu je premijer i »ukazao« čast da slika s njim na promociji 3G. Pametnom je dovoljna i fotografija da bi shvatio o čemu se radi. Čovek bez emocija se smeje osmehom od koga se ledi krv u žilama, a Zdravko kao da je dodirnuo božanstvo... Zagrljaj vode i vatre.

Tamara Kaliterna
Prihvatam ocene o tabloidizaciji štampanih medija u Srbiji, kao uostalom u regionu. Nije trenutak da ulazim u to zašto štampa žuti, ali ne opada i da li je jedini krivac za to trka za tiražom. Želim da pokažem razliku između prezentacije žena u vreme pre i posle oktobra 2000. godine u Srbiji.
U vreme onoga čije se ime samo po zlu pamti, personifikacija „pravih žena“ u medijima Srbije bile su viktorijanski očešljana Mirjana Marković, raščupana Borka Vučić i Dafina Milanović, koja kao da stalno izlazi ispod haube. Prva, prototip odane pratilje supruga, brižne majke, naučnice, političarke. Druga, sposobna, bankarski patriota sa međunarodnim renomeom. Treća je prikazivana kao postkosovska majka Jugovića. Uz ta tri tipa „uspešne žene“, kojima je lopovluk zajednička karakterna crta, mediji su nametali ulogu skromnih žena-ratnika, dobrovoljkinja, ratnih agitatorki, ratnih pobednica, heroina sa petoro samohrane dečice, ratne udovice koja bi svakog sledećeg muža žrtvovala velikosrpskim ciljevima.