Nino Brajović, početkom devedesetih notorni ratni huškač TV Bastilje, sada predsednik Udruženja novinara Srbije, oglasio se povodom Svetskog dana slobode medija.

Najpre moram da uverim neverne Tome da je reč o ratnom huškaču pošto lik zaista nije po tome široko poznat poput protuva tipa Miodraga Popova, Milorada Komrakova i Spomenke Jović.

glavni problem srpskih univerziteta je nizak nivo istrazivackog rada. istrazivacka aktivnost je ispod svakog minimuma, i to je glavni razlog zasto u prvih petsto univerziteta na svetu nema nijednog naseg univerziteta. u meri u kojoj su nastavni programi i dalje zastareli, to je samo prirodna posledica gubitka veze sa desavanjima u struci, do koje ovakva nepotrebna samoizolacija nuzno dovodi.

Svako malo smo u prilici da čitamo, naročito u medijima (ali dešava se i blogerima koji bi trebalo da znaju bolje), da se o problemu vanzemaljskog života i vanzemaljske Vanzemaljac!inteligencije piše sa potcenjivanjem i u istom pežorativnom kontekstu kao što se piše o prizivanju duhova, gledanju u šolju ili sajentologiji. To je ne samo duboko pogrešno, već i potpuno suprotno duhu vremena koji nam jasno pokazuje da je naučni interes za ove teme u neprekidnom usponu tokom poslednjih decenija, a naročito od sredine 1990-tih godina. Pa čak i kada bismo ovu temu posmatrali samo iz ugla pop-kulture, ona i tu zaslužuje daleko, daleko ozbiljniji tretman. Vest od pre par dana o otkriću prve planete nalik Zemlji na kojoj može postojati voda u tečnom stanju, koja kruži oko crvenog patuljka Gliese 581, a koja će se, ukoliko je kasnija istraživanja potvrde, u istoriji astronomskih nauka nesumnjivo doći u isti rang sa otkrićima Galileja, Heršela i Habla, samo ponovo naglašava interes kako naučne, tako i šire javnosti za ozbiljnu prezentaciju ovih tema. Stoga sam zaključio da je jedan mini-ciklus tekstova na srodne teme dobra ideja - a kao što je Heraklit iz Efesa lepo istakao pre više od dve i po hiljade godina: Ko ne očekuje neočekivano neće ga ni pronaći; tako je duboko skriveno i teško pristupačno.

Piše Refik Šećibović:

Zamera mi se da sam oštro postupio kod formulacije „samoorganizovana grupa“ sa „tuđim“ idejama. Pokušaću da pojasnim neke od ideja i stavova koje sam izneo, a koje su zasnovane na istraživanjima i uporednoj analizi reformi obrazovanja u raznim evropskim zemljama. U ovoj priči, nisu ideje nove, već samo okolnosti.

1390 potpisa – gošća-autorka Dijana Milošević.

Oglasili su se. Ni slova o istrazi pokušaja ubistva porodice novinara Dejana Anastasijevića. Protestuju protiv grafičkog rešenja naše peticije. Nije nešto, ali barem imamo potvrdu da nisu na ovo ravnodušni.

Do sada su o tome zašto je neophodno otkriti teroriste (i izvršioce i nalogotavce) pisali (redom): Vesna Pešić, Dejan Anastasijević, Filip David, Dinko Gruhonjić, Vojin Dimitrijević, Veran Matić, Brankica Stanković i Miloš Vasić.

Danas je gošća-autorka Dijana Milošević, rediteljka DAH teatra.

Davanje dozvole za nasilje ili otvaranje Pandorine kutije u Srbiji
Pise Dijana Milosevic

U pojedinim drzavama u USA jos uvek je na snazi smrtna kazna. Pobornici smrtne kazne tvrde da ista sprecava zlocin izmedju ostalog i tako sto sluzi kao opomena i zastrasivanje potencijalnih pocinioca. Abolicionisti i protivnici smrtne kazne su pazljivo proucavajuci statistike dosli do zakljucka koji je suprotan od onoga sto tvrde pobornici smrtne kazne: upravo u drzavama u kojima se smrtna kazna izvrsava raste broj ubistava i to narocito neposredno posle egzekucije. Zakljucak koji se nametnuo je da egzekucija zapravo daje zeleno svetlo za ubijanje, ili kako na svesnom tako i na podsvesnom nivou salje poruku da je uzeti tudji zivot u redu.

Bilo je 7: 51 ujutru, petak, 12. Januar, u sred jutarnje guzve.u saobracaju.Vilonista je stao na L’Enfant Plaza,  jednu od najprometnijih metro stanica u Wasingtonu. Mladolik , moderno obucen u farmerkama i kacketu.Izvadio je violinu i poceo da svira.
Za sledecih 43 minuta violinista je izveo sest klasicnih dela za vilolinu.

Jutros prevrcem po stripovima kod lokalnog dilera I posvadzaju se dve prodavacice cveca: “E, nemoj , da si bezobrazna zvacu pola Dorcola da te istambura”, a ova druga odgovara: “Reci cu ti samo jedno"..."Zvezdara”!

kev!?Kakvi mili likovi. U neka druga vremena kada smo “zakljucavali” klubove po gradu imali smo obicaj da se u zoru skupimo u zvezdarskoj sumi I odblejimo u izlazak sunca uz jos jedno pivo. U neposrednoj blizini je bila hamburgerdzinica koju smo mi zvali “Lunja I Maza”, zbog kvaliteta a I cene proizvoda. Hamburger je bio duplo jeftiniji nego bilo gde u gradu. Nigde kuceta u blizini, bilo nije. 

Third EarPotpuno sam bila zabezeknuta, retrospektivom u Atini(26aprila) ovog dugogodisnjeg performera kiparskog porekla koji zivi u Australiji.Kaze covek, trinaest godina sam visio na dizalicama po celom svetu,zakacen o rodjenu kozu, nekad i bez zastitne mreze...Poslednjih godina gaji Van Gogovo uvo u svojoj ruci. jednoga dana mocice da koristi mob a da ne uznemirava glavu...Izmislio je masinu kojom slika unutrasnjost svog stomaka koju je i prodao kao umetnicko delo...jedna galeristkinja iz publike ga je nazvala hobistom jer ne zaradjuje od svojih radova vec naprotiv svoje zdravlje ugrozava...bila je prezriva i besna i obucena od glave do pete u brendiranu odecu...

http://www.boingboing.net/2007/05/13/jasmina_teanoviae_st.html

Sedmogodišnja paučinaSkoro svakog jutra (čitaj tri posle podne) komšinica Ljubinka i ja ispijamo kafu, gledamo u šolju, proričemo budućnost i naravno ogovaramo bliži i dalji komšiluk. Tema današnjeg ogovaranja je komšinica Natalija sa trećeg sprata, kojoj je pre pola godine umro muž. Grehota, bio je vrlo zgodan čovek, pojeo ga anonimni alkoholizam.

- Zamisli, još se nije ni ohladio kako treba, a ona dovukla novog - reče Ljubinka ljutito i sva skandalizovana takvih nemoralom.

- Kako je bre nije sramota?! – nastavi da sikće. Još uvek nosi crninu za njim, a **** se s drugim. A znaš s kim?

- S kim sestro slatka? – upitah zainteresovano, očekujući ime nekog poznatog političara ili makar nekog biznismena.

-28.04.2007.

Posle pet dana u BC, evo nas ponovo u ABC! Ocigledno su odmor u BC, kremić i plazma ucinili svoje, pa su svi bili puni snage tako da smo danas za 9 sati penjanja stigli od BC do ABC sto je skoro 1400m visinske razlike. Vreme je pocelo da se prolepsava, tako da nameravamo da nastavimo dalje. Ako nam vremenski uslovi budu išli na ruku, sutra ili prekosutra ćemo probati da postavimo C1.

Kako će Beograd izgledati kroz dvadeset godina je moguće i dobro pitanje. Odgovor ima verovatno svaki Beograđanin u skladu sa svojim viđenjem grada, sopstvenim potrebama, urbanom kulturom i stvar je sasvim lična. Kako od milion i po pojedinačnih vizija grada u budućnosti, napraviti dugoročan plan razvoja Beograda?

Naravno, jedinstvena vizija, oko koje se svi slažu, je teško ostvariva, opštu saglasnost o tome je preterano tražiti od građana koji imaju prava da različito misle i o drugim pitanjima, političkim, na primer. Rezultat (posle nekih izbora ili diskusije o problemu) je kompromis koji po demokratskom načelu postaje pravilo ponašanja do sledeće prilike. Ako je reč o politici to može da funkcioniše, ali u urbanizmu mnogo teže jer su neke vitalne odluke dugoročne i ne staju u mandat jednog izbornog ciklusa ili po zaključku neke rasprave.  Grad se zasniva na kontinuitetu i pitanje je kako građani mogu da prate planiranje razvoja prostora u kome žive, bilo da se radi o njihovom neposrednom okruženju ili o celom gradu, a da ne budu ometeni mogućom promenom političke slike u gradu.

UMRO JE MSTISLAV

Mogao bih sada, kao što to čine neki, da vam saspem ogroman broj podataka o čoveku. Za neke, koji instrument je svirao, gde je svirao, gde je dirigovao i slično.

Neću!

Ispričaću vam priču o ličnom doživljaju sa ovim genijalnim umetnikom.

Za početak, potrebno je vratiti se u neke davne godine, kada je tadašnja YU estrada u tadašnjem SSSR-u bila sve i svja. U čemu se to ogledalo?

Svi, ali baš svi, imamo ogroman problem. Planeta nam se raspada. Nema u ovoj priči mesta za naše i vaše. Nema mesta za teritorije, nacije, granice...

April 2007. je najtopliji april u istoriji merenja u Velikoj Britaniji, a ostrvljani mere još od 17. veka. Odosmo dođavola SVI ako nešto ne preduzmemo.

Svako druženje je pomalo od svega, još jedan organizacioni fenomen, iako raznim ljudima ima različito značenje.

Za one koji veruju da “Man is the measure of all things” druženje je nešto više. Za one koji ne umeju da se otrgnu od sirena relativizma, ali ni od nostalgije za istinom i transedentalnim, druženje je možda više san nego java.

Online druženje je i deo meta-sveta. Meta-svet je otisak sveta. Meta-svet je gde, između ostalog, živi i naš ego, u svoj svojoj prividnoj i alternativnoj kompleksnosti. 

Meta-svet je neminovno kontradikcija kad je naš ego u pitanju – s jedne strane je forma relativističke podloge po definiciji, online kao meta-svet, pošto su iz zdravorazumske, svetske perspective stvari manje jasne, i tako nas približava korak bliže bolno usamljenom životu sa našim egom. A s druge strane, u večnoj borbi sa tim istim egom, online druženje nam je novi prijatelj.

Pisala sam vam vec o organizaciji BIRO(www.biro.org.yu). Ovog puta prenosim vam njihovo sopstenje za javnost povodom zanimljive akcije koju su pokrenuli...

__________________________________________________________________

photo: B92